.webp){kind=icon}
U proteklim mesecima bili smo svedoci monetarnih stezanja kakva odavno nismo videli, a inflacija, iako usporava, i dalje odbija da se potpuno potčini volji centralnih banaka.
Analitički tim Bloomberg Adrije kaže da centralne banke u regionu upravo zbog toga pred sobom imaju još odluka koje neće biti lake. Neke države Adria regiona pod direktnom su jurisdikcijom Evropske centralne banke (ECB), dok neke imaju sopstvene monetarne institucije koje od politike ECB umnogome zavise.
Evo šta o polju monetarne politike kaže najnovije izdanje Adria Insighta.
Opširnije
Šta novi Hladni rat znači za centralne banke?
Ako mislite da je borba sa inflacijom teška, čekajte da vidite koji su efekti konflikta Kine i SAD na monetarnu politiku.
04.05.2023
NBS ne očekuje da će podizati kamatnu stopu
NBS može da reaguje preko referentne kamatne stope i kroz prilagođavanje ponderisane repo stope.
17.05.2023
Lagarde: Ovo je ključni momenat za ECB, dugo će nam trebati visoke stope
Očekuje se da će se inflacija u evrozoni u granice cilja vratiti tek 2025. godine.
19.05.2023
Celu analizu možete pogledati OVDE.
NBS završila... Možda
Narodna banka Srbije (NBS) već je napravila pauzu u svom ciklusu monetarnog zatezanja, ostavivši referentnu kamatnu stopu na šest odsto. Analitičari zbog toga očekuju da će cene zaduživanja ostati upravo na ovom nivou.
"Stopa inflacije je u martu (nadajmo se) dosegla vrhunac, i to zahvaljujući visokoj osnovi iz 2022. Očekujemo da vidimo još prelivanja efekata promene monetarne politike u mesecima koji slede", rekli su analitičari.
Oni su dodali da je takođe moguće da NBS odluči da referentnu kamatnu stopu podigne za 25 baznih poena. U tom slučaju će se proširiti koridor kamatnih stopa, jer očekuju da bi kamatna stopa na depozitne olakšice tada ostala na trenutnom nivou od 4,75 odsto.
ECB na raskršću
Centralna banka evrozone nešto je kasnije od Federalnih rezervi počela da podiže kamatne stope, a sada mora da nastavi da zateže monetarnu politiku, uz pokušaje da izbegne prevelik uticaj na privredni rast.
Naši analitičari očekuju da će ECB kamatne stope u junu podići za 25 baznih poena, pod uslovom da inflacija nastavi da usporava.
"Kvantitativno zatezanje će monetarnu politiku učiniti još restriktivnijom", rekli su analitičari, dodavši da će fokus od sada verovatno biti upravo na ovom mehanizmu.
Može se reći da bi čak i odluka ECB da već u prvoj polovini 2024. počne da smanjuje stope bila opravdana jer bi smanjenje viška likvidnosti kroz kvantitativno stezanje oslabilo pritisak pod kojim se trenutno nalaze centralne banke, navode.
U svakom slučaju, ne treba očekivati da će se kamatne stope ponovo naći na nivou od prethodnih deset godina, ali neće biti ni visoke kao što su sada, predviđaju analitičari i dodaju da će se kamatne stope euribor nalaziti na nivou nešto nižem od kamatne stope na glavne operacije refinansiranja. U ostatku godine ove stope iznosiće oko 3,75 odsto.
NBRM stiže NBS
Narodna banka Republike Severne Makedonije (NBRM) ima nešto povoljniju situaciju od NBS jer je inflacija počela da pada još u oktobru 2022. godine.
Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju da će centralna monetarna institucija Severne Makedonije kamatnu stopu morati da podigne makar još jednom, i to za četvrtinu procentnog poena. Ovim bi referentna kamatna stopa NBRM stigla cene zaduživanja u Srbiji i iznosila bi šest odsto.
Usporavanje inflacije daje slobodu NBRM da ne poseže za većim podizanjima stopa, a u sledećim mesecima možemo očekivati dalje prelivanje efekata monetarnog stezanja, što će dodatno smanjiti inflaciju, navode iz našeg analitičkog tima.
Bosna i Hercegovina - specifičan slučaj
U Bosni i Hercegovini primećuje se najveći nivo rigidnosti po pitanju kamatnih stopa. U odsustvu domicilnih monetarnih institucija u njihovom punom obimu, kamatne stope na kredite su vezane za euribor ili prosečnu kamatnu stopu na nove depozite, iako je većina njih odobrena uz fiksnu kamatnu stopu.
Odnos između kredita i depozita je 76 odsto, što je i najniži nivo u regionu. To banke sprečava da znatnije podignu kamatne stope jer bi to ugrozilo obim kreditiranja. Što se tiče kreditne aktivnosti, u martu je zabeležen porast od 4,5 odsto na međugodišnjem nivou, što je u skladu sa širim kretanjima.
Rast je predvodilo veće zaduživanje domaćinstava, ali je i obim kredita odobrenih privatnim kompanijama uvećan za 3,7 odsto na godišnjem nivou.
Banke u boljem položaju od štediša
Već smo spomenuli da se očekuje da Euribor nastavi da se kreće oko nivoa od 3,75 odsto, a naši analitičari dodaju da se od kamatnih stopa (i na depozite i na kredite) očekuje dalji rast do kraja godine.
Cene zaduživanja imaju veći potencijal rasta od kamatnih stopa na depozite, kako zbog referentnih kamatnih stopa, tako i zbog viših premija rizika.
"Usporavanje privrede preti da otkrije slabosti u realnom sektoru, što za banke znači veći rizik pri odobravanju kredita", navodi se u poslednjem izdanju Bloomberg Adria Insighta.
