.webp){kind=icon}
Privreda evrozone ove će godine proći bolje nego što se ranije strahovalo jer blaga zima i visok nivo uskladištenog gasa pomažu da se energetska kriza ublaži, dok se tržište rada drži, saopšteno je iz Evropske komisije.
Zvaničnici Evropske unije u Briselu povisili su svoju prognozu rasta za ovu godinu, predviđajući da će se ekonomija valutnog bloka proširiti za 0,9 odsto. Dodali su da će za dlaku izbeći recesiju. Takođe su smanjili svoju projekciju rasta potrošačkih cena, iako je ona i dalje visoka na 5,6 odsto.
"Gotovo godinu dana nakon što je Rusija pokrenula agresiju protiv Ukrajine, privreda EU je na boljoj osnovi nego što se očekivalo u jesen", saopšteno je iz Komisije u ponedeljak u ažuriranom izveštaju. "Čini se da je inflacija dostigla vrhunac i povoljna kretanja na energetskim tržištima nagoveštavaju dalje padove."
Opširnije
EU se usredsredila na zelene tehnologije zbog konkurentnosti kompanija
Evropski zvaničnici ublažili su retoriku usmerenu prema Vašingtonu zbog velikog plana SAD za zelene subvencije.
09.02.2023
Posle osam godina, Srbija bi mogla da otvori poglavlje 1 sa EU
Srbija najveću robnu razmenu ostvaruje sa državama EU .
06.02.2023
U EU verovatno sledi pad proizvodnje struje iz fosilnih goriva
Proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva mogla bi pasti za čak 20 odsto.
05.02.2023
BDP Evropske unije u četvrtom kvartalu 1,8 odsto viši nego godinu ranije
Bruto domaći proizvod Evropske unije u četvrtom kvartalu prošle godine bio je za 1,8 odsto viši nego godinu pre.
31.01.2023
Povećani optimizam u suprotnosti je sa prognozama iz novembra, kada su zvaničnici predvideli da će bruto domaći proizvod ove godine u evrozoni porasti samo 0,3 odsto, a inflacija 6,1 odsto.
Nove projekcije pomno će pratiti evropske vlade dok pokušavaju da odvrate domaćinstva i preduzeća od ogromne pomoći za rešavanje energetske krize i prelazak na ciljaniju potporu. Oni će takođe pružiti uvid čelnicima središnjih banaka, koji su krenuli u niz povećanja kamatnih stopa u nastojanju da sve veću inflaciju vrate pod kontrolu.
Najnovije prognoze Komisije pokazuju da će sve zemlje članice EU ove godine ostvariti rast, sa izuzetkom Švedske, za koju se očekuje pad od 0,8 odsto.
Nemačka, najveća privreda regiona, kao i Austrija, jedine su dve zemlje evrozone za koje se predviđa da će imati dva uzastopna tromesečja kontrakcije u šest meseci do 31. marta. Proizvodnja Estonije smanjila se u poslednja tri tromesečja 2022, ali se vidi da raste u tekućem razdoblju.
Predviđa se da će italijanska privreda stagnirati u prva tri meseca 2023. nakon blagog pada u četvrtom tromesečju, prema predviđanjima Komisije.
Izvan evrozone, Češka i Mađarska već su završile dva kvartala kontrakcije, dok su Danska i Švedska trenutno u recesiji.
Komisija je upozorila da, iako su se izgledi poboljšali, pretnje ostaju jake dok Rusija nastavlja rat u Ukrajini.
"Potrošači i preduzeća i dalje se suočavaju s visokim troškovima energije, a bazna inflacija, koja isključuje energiju i neprerađenu hranu, i dalje je rasla u januaru, dodatno narušavajući kupovnu moć domaćinstva", navodi se. "Kako inflatorni pritisci traju, monetarno zatezanje će se nastaviti, opterećujući poslovne aktivnosti i usporavajući ulaganja."
Podaci Eurostata s kraja janura već su sugerisali da je evrozona na putu da izbegne recesiju nakon neočekivanog rasta od 0,1 odsto krajem 2022. Inflacija u valutnom bloku sa 20 članica usporila je više od očekivanja u januaru na 8,5 odsto, prema Eurostatu, iako je mera bazne inflacije koja isključuje nestabilne stavke na najvišem nivou svih vremena od 5,2 odsto.
Evropska centralna banka podigla je drugog februara kamatnu stopu na depozite za pola boda na 2,5 odsto, što je najviše od 2008. godine, i rekla da namerava da napravi identičan korak sledećeg meseca. Predsednica Christine Lagarde nazvala je rizike za izglede za rast i inflaciju uravnoteženijima, hvaleći neočekivanu otpornost kontinenta.
- Uz pomoć Andrewa Langleya.
