Bruto domaći proizvod Evropske unije u četvrtom kvartalu prošle godine bio je za 1,8 odsto viši nego godinu pre, pokazuje prva preliminarna procena koju je u utorak objavio Eurostat. Stopa pokazuje dodatno usporavanje ekonomske aktivnosti u EU. U trećem kvartalu godišnji porast iznosio je 2,5 odsto, a u drugom 4,4 odsto.
U evrozoni, regiji Unije koja deli zajedničku valutu i kojoj od početka ove godine pripada Hrvatska, BDP je u četvrtom kvartalu bio za 1,9 odsto viši nego godinu dana pre. Broj takođe pokazuje usporavanje aktivnosti jer je u trećem kvartalu godišnji rast iznosio 2,4 odsto.
Među državama za koje su dostupni podaci daleko najviši skok ostvarila je Irska, gde je BDP u četvrtom kvartalu bio čak 15,7 odsto viši nego prethodne godine. To je samo nastavak impresivnih dvocifrenih stopa rasta koje je Irska ostvarila i u prethodna tri prošlogodišnja kvartala.
Među većim ekonomijama utešne vesti dolaze iz Italije i Španije. Dve južnoevropske države ostvarile su godišnji rast od, redom, 1,7 i 2,7 odsto. Francuska i Nemačka su ostvarile nešto skromnije pomake od 0,5, odnosno 1,1 odsto, pokazuju Eurostatovi podaci.
Među desetak članica Unije za koje su objavljeni podaci, jedine dve države koje su na godišnjem nivou ostvarile pad BDP-a su Litvanija s padom od 0,4 odsto, i Švedska s padom od 0,6 odsto.
Najnovija procena znači i da je Evropska unija u celoj 2022. godini ostvarila realni rast BDP-a od 3,6 odsto, dok je rast u evrozoni iznosio 3,5 odsto. U 2021. realni rast BDP-a Unije iznosio je 5,4 odsto, a evrozone 5,3 odsto.
.webp){kind=icon}
