Cene gasa u Evropi padaju sa rekorda dostignutih tokom leta, ali će preduzeća i domaćinstva morati da sačekaju da se oslobode pritiska zbog rastuće inflacije.
Benčmark fjučersi su ove nedelje pali ispod 100 evra (99 dolara) po megavat-satu, prvi put od juna, zbog boljeg napretka od očekivanog u skladištenju i blagog vremena. Produžili su gubitke u utorak, čak 6,8 odsto, na 92,40 evra, sa rekordnih 342 evra krajem avgusta.
Sporo prelivanje na račune za energiju i povećanja cena za različite proizvode i usluge znači da će se pritisak na prihode nastaviti. Studija Evropske komisije kaže da se promene u veleprodajnim cenama prirodnog gasa obično samo delimično prenose na potrošače i može potrajati do 12 meseci da se materijalizuju. Dodatno, cene gasa su i dalje oko tri puta veće od proseka za to doba godine.
Energetska kriza izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu dovela je do neviđenog porasta inflacije širom kontinenta, a vlade troše milijarde evra da pomognu potrošačima i preduzećima dok njihove ekonomije klize ka recesiji. Ministri energetike Unije će se sastati ove nedelje da razgovaraju o više hitnih mera, uključujući predlog za privremeno ograničenje cena.
Političari u Evropskoj centralnoj banci (ECB) takođe će proceniti najnovije troškove energenata kada se sastanu u Frankfurtu ove nedelje. Međutim, s obzirom na to da mnogi ukazuju na dugoročne rizike od inflacije, očekuje se da će povećati kamatne stope za 75 baznih poena drugi sastanak zaredom.
"Dugoročno bi bilo važno da cene ostanu na ovim nivoima. Ali kratkoročno, kretanje tržišnih cena ne može se prevesti u inflaciju od 1:1", rekla je Aila Mihr, viši analitičar Danske banke. "Čak i po ovim cenama, potrošači će se i dalje suočavati sa višim računima za energiju tokom zime."
U međuvremenu, strahovi od nestašice ove zime su se ublažili kako se skladišta pune. Bloomberg Economics primećuje da su se evropska energetska tržišta držala iznenađujuće dobro, a snabdevanje tečnim prirodnim gasom pomoglo je da se zatvori deo jaza koji je ostao usled pada ruskih tokova.
Šta Bloomberg Economics kaže:
"Cene su pale i ako je vreme blago, građani poslušaju poziv da se ograniči upotreba energije, a neki od najgorih scenarija se ne obistine, Evropa bi mogla imati koristi od daljeg pada troškova energije. To bi moglo značiti da je izbegnuta recesija, da se inflacija vrati ranije nego što se očekivalo i da ECB može ublažiti bolno povećanje stope." - Maeva Cousin i Jamie Rush
Cene bi narednih dana mogle još više pasti, s obzirom na neuobičajeno visoke temperature u Evropi koje odlažu sezonsko povećanje potražnje za grejanjem.
To bi se moglo promeniti kada hladno vreme krene, a kriva terminske cene i dalje pokazuje skok troškova gasa u narednim mesecima. Evropa će se možda boriti da popuni svoje zalihe sledećeg leta bez ruskog gasa, dok bi se konkurencija za vitalno gorivo sa Kinom - koja se vratila iz blokade zbog kovida - mogla intenzivirati.
To znači dugotrajna opterećenja i povišene cene u poređenju sa istorijskim nivoima dok se novi talas LNG postrojenja ne pojavi na mreži i globalna ograničenost snabdevanja se smanji.
"Kako temperature počnu da padaju i skladišta se prazne, tržišna realnost neusklađenosti ponude i potražnje značiće više cene, što će se prevesti u dalje inflatorne pritiske", rekla je Katja Yafimava, viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije. "Nema razloga očekivati da će se kriva unapred spustiti."