Nemačka pred udarcem od 85 milijardi dolara zbog nedostatka radnika

Pored toga što se Nemačka suočava sa energetskom krizom koja preti da ugrozi njenu lidersku poziciju u budućnosti, akutna nestašica radnika u Nemačkoj pogoršava probleme proizvođača koji se već bore da ostanu konkurentni.

Nedostatak kvalifikovane radne snage, izazvan starenjem populacije, a pogoršan pandemijom, pogađa kompanije od Airbus SE i BMW AG do BASF SE, lišavajući ih kadra koji im je potreban da bi održali korak sa potražnjom. Nedavne ankete pokazale su da rekordnih 50 odsto firmi smanjuje proizvodnju zbog problema sa osobljem, što košta privredu 85 milijardi dolara godišnje.

Bloomberg

 

"Sve više kompanija smanjuje proizvodnju jer jednostavno nema dovoljno radnika", rekao je Stefan Sauer, stručnjak za tržište rada u istraživačkom Institutu Ifo u Minhenu. "Srednjoročno i dugoročno gledajući, ovaj problem će se verovatno pogoršati."

Nagli rast cene rada može privući radnike, ali najveća evropska privreda prima udarac zbog kog njena konkurentnost slabi, a koji nije mogao doći u gore vreme.

Nemački proizvođači, posebno energetski intenzivni, poput onih koji proizvode hemikalije, staklo i keramiku, već su videli kako marže nestaju zbog rastućih troškova. Neki su morali da zatvore fabrike ili da prebace proizvodnju u inostranstvo.

Nedostatak radne snage povećava pritisak. S obzirom na to da postoji velika potražnja za radnicima i da je inflacija prošlog meseca skočila na 10,9 odsto, što je najveća stopa otkako je uveden evro (pre više od 20 godina), nemačko osoblje u javnom sektoru traži povećanje plate za 10,5 odsto, dok radnici u oblasti obrade metala traže povećanje od osam odsto.

Naglo povećanje plata moglo bi da pomogne da se ukoreni inflacija, što zadaje glavobolje političarima. To bi moglo da utiče na Evropsku centralnu banku da još jače zategne monetarnu politiku, čak i kada se ekonomske projekcije pogoršavaju.

Kompanije postaju sve kreativnije. Neke uvode ergonomske stolice kako bi zadržale radnike na fizički zahtevnim mestima na montažnim linijama, čak i nakon šezdesete godine. Drugi pak nude četiri radna dana u nedelji i uvođenje pogodnosti kao što je skakanje padobranom.

Bloomberg

 

Felix Huefner, ekonomista banke UBS Group AG u Frankfurtu, očekuje da će nemačke plate porasti za 3,5 odsto do kraja 2023. godine.

"Visoke cene energije i nedostatak kvalifikovanih radnika sigurno predstavljaju prepreku za napredak nemačke industrije", izjavio je Huefner. "Zemlje kao što je Francuska, koje imaju bolju demografiju, imaće u budućnosti jači proizvodni kapacitet."

Kompanija Airbus je morala da odustane od planova za proizvodnju 720 najprodavanijih aviona A320 u Hamburgu ove godine, delimično zbog nedostatka radnika, što je dovelo do pada cena akcija. Kompanija, koja se borila da nađe električare, mehaničare i osoblje radi instalacije opreme u kabinama aviona, znatno je pojačala proces selekcije radnika, izjavio je portparol.

U međuvremenu, Hamburg planira sopstvenu kampanju od 400.000 evra (390.000 dolara) za takmičenje za radnu snagu iz Danske, kako bi smanjio procenjeni nedostatak od preko 20.000 kvalifikovanih radnika.

Automobilska industrija udvostručuje napore da izgradi sopstvenu radnu snagu. Kompanija BMW nedavno je uključila 75.000 zaposlenih u program prekvalifikacije za nove tehnologije proizvodnje sa većim nivoom digitalizacije i automatizacije. Gigant auto-delova, Continental AG, uključio je 10 odsto svoje radne snage u internu tehničku školu.

Udruženje kompanija koje se bave proizvodnjom metala i elektrotehnikom M+E, pokreće flotu dabldekera do srednjih škola, kako bi direktno motivisalo učenike. Lideri kompanija biraju najbolje potencijalne radnike, dok učenici eksperimentišu sa minijaturnim robotima.

Bloomberg

 

"Pogodio nas je virus korona, a sada rat i energetska kriza", rekao je Andreas Rade, generalni direktor Nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA). "Međutim, nestašica radnika konstantno predstavlja jedan od najvećih problema."

Taj problem je još naglašeniji u manjim firmama koje su od ključne važnosti za lanac snabdevanja najvećih nemačkih proizvođača. U Saksoniji, kompanija koja proizvodi skele Gemeinhardt Geruestbau GmbH, smislila je novi način da se takmiči za talente: besplatan padobranski tandem skok sa visine od 4.500 metara. Ta kompanija je u avgustu pružila takvo iskustvo sedmorici zaposlenih na aerodromu u Budišinu.

"Skupo je, ali služi svrsi", rekao je šef kompanije Dirk Eckhart u intervjuu.

Prema istraživanju Evropske komisije, od četiri najveće evropske privrede, Nemačka se suočava sa najgorom nestašicom. Iako su razlozi različiti, najznačajniji uticaj ima demografija.

S obzirom na to da generacija bebi-bumera stari, nema dovoljno mladih ljudi koji bi došli na njihovo mesto. Nemačka agencija za zapošljavanje procenjuje nedostatak na 360.000 do 380.000 ljudi godišnje, kao i da će taj broj do kraja decenije dostići 500.000.

Pored demografskog trenda, Evropa još oseća posledice pandemije, kada su milioni ljudi bili upućeni na prinudno odsustvo i mnogi se nisu vratili na stara radna mesta. Kompanije sada moraju da "uhvate korak sa premeštanjem osoblja", rekao je Ulf Rinne, istraživač na Institutu za ekonomiju rada (IZA) u Bonu.

Imigracija, važan izvor kvalifikovanih radnika, samo delimično se oporavila 2021. godine nakon usporenja tokom pandemije. Dok bi priliv ukrajinskih izbeglica mogao da pomogne u rešavanju nekih problema, teško je predvideti koliko bi oni ostali u zemlji zbog toka rata.

Ključna prepreka za integraciju stranaca je priznavanje njihovih kvalifikacija. Zbog strogog sistema, iskusni inženjeri iz zemalja kao što je Sirija, zaglavljeni su na nekvalifikovanim pozicijama. Rinne je izjavio da je jezik još jedna prepreka zbog koje je Nemačka u nepovoljnom položaju u odnosu na SAD i druge destinacije na kojima se govori engleski jezik.

U nedavnoj studiji, kompanija Boston Consulting Group saopštila je da troškovi u Nemačkoj zbog nedostatka radne snage iznose preko 80 milijardi dolara godišnje, što je skoro najveći trošak od svih zemalja koje su ispitane. Prema studiji, po trenutnoj stopi imigracije, nemačka radna snaga smanjiće se za tri miliona do 2035. godine, i za čak devet miliona do 2050. godine.

Nemačka vlada je nedavno objavila novu strategiju za razvoj kvalifikovane radne snage, uključujući obuku i imigraciju. Administracija nemačkog kancelara Olafa Scholza traži promene u zakonu o imigraciji da bi privukla više radnika iz zemalja van EU. Dvojica njegovih ministara nedavno su kritikovala prethodne pristupe, rekavši da su "prespori, previše birokratski, previše neprivlačni."

(Tekst ažuriran detaljima iz studije u pretposlednjem pasusu.)