Nemačka inflacija dostigla je dvocifrenu vrednost prvi put od uvođenja evra pre više od 20 godina. Rast je veći od očekivanog, a podstaknut je okončanjem privremenih mera državne pomoći i pogoršanjem evropske energetske krize.
Potrošačke cene u septembru skočile su za 10,9 odsto u odnosu na godinu ranije, nadmašivši avgustovsko povećanje od 8,8 odsto, saopštio je u četvrtak nemački savezni zavod za statistiku. To je više od procene ekonomista od 10,2 odsto u Bloombergovom istraživanju.
Skok je bio očekivan jer je Nemačka ukinula letnje popuste na javni prevoz i gorivo. Ali razmere ubrzanja predstavljaju probleme za Evropsku centralnu banku (ECB), koja se bori da ukroti rastuće cene, čiji je stalni rast postavljen da obori još jedan rekord kada podaci budu objavljeni u petak.
Opširnije
Ekonomsko poverenje u evrozoni na najnižem nivou od 2020.
Na raspoloženje građana uticale su visoke cene proizvoda i nedostatak gasa.
29.09.2022
Odlazeća italijanska vlada vidi usporeni rast i manji deficit u 2023. godini
Premijer Mario Draghi napušta italijansku vladu, kojoj će ostati oko devet milijardi evra (8,7 milijardi dolara) da se izbori sa energetskom krizom.
29.09.2022
Goldman: ECB će povećati stope za 75p na naredna dva sastanka
ECB je već podigla troškove pozajmljivanja za 125 baznih poena na poslednja dva sastanka .
27.09.2022
'Države moraju proglasiti ratnu ekonomiju, inflacija je oko 20 posto'
Bosnu i Hercegovinu očekuje jedan jako težak 11. mesec.
26.09.2022
Nemačka vlada je u četvrtak objavila ograničenje cene gasa, potez koji bi mogao da uspori inflaciju u budućnosti. Administracija kancelara Olafa Scholza za tu inicijativu pozajmiće najmanje 150 milijardi evra.
Zabrinutost ECB-a
Inflacija u Nemačkoj povećava rizik da će premašiti srednju procenu od 9,7 odsto za evrozonu u Bloombergovom istraživanju - uprkos tome što je Španija ranije u četvrtak iznenadila izveštavanjem o usporavanju inflacije.
U svakom slučaju, zvaničnici ECB se već pripremaju za još jedno veliko povećanje kamatne stope nakon istorijskog povećanja ovog meseca od 75 baznih poena, što je odražavalo akciju Federalnih rezervi.
Predsednica Christine Lagarde rekla je da će biti povećanja na narednih nekoliko sastanaka, a potpredsednik Luis de Guindos je rekao u četvrtak da donosioci odluka moraju da urade "šta god je potrebno" da ukrote inflaciju.
Tri člana Upravnog saveta iz baltičkog regiona, gde je rast cena premašio 20 odsto, zalažu se za ponavljanje septembarskog pomeranja od tri četvrtine poena na sastanku 27. oktobra. Isto misle i njihove kolege iz ECB iz Austrije, Slovačke i Slovenije. Tržišta novca trenutno daju 60 odsto šanse da se depozitna stopa poveća na 1,5 odsto sa sadašnjih 0,75 odsto.
"Sledeći korak i dalje mora da bude veliki jer smo još uvek daleko od stopa koje su u skladu sa inflacijom od dva odsto", rekao je Mārtiņš Kazāks u intervjuu u Vilniusu u sredu. "Hajde da napravimo veći korak i podignemo stope."
Napori ECB-a su komplikovani zbog naglog pogoršanja izgleda za evrozonu, pošto Rusija dodatno smanjuje isporuke energenata uoči zime kako bi se oduprla zapadnim sankcijama zbog rata u Ukrajini.
Analitičari sve češće predviđaju recesiju u evrozoni, a podaci od četvrtka pokazuju da je poverenje palo na nivo kao u vreme pandemije.
Pre današnje najave ograničenja cena gasa, nemačka vlada je pokušala da ublaži uticaj na potrošače i preduzeća paketima pomoći u ukupnom iznosu od skoro 100 milijardi evra.