Zamah Olimpijskih igara teško da će uticati na kamate ECB

Članovi Evropske centralne banke (ECB) sastaju se u septembru kako bi odlučili o daljem kretanju kamatnih stopa, pri čemu se očekuje da će centralni bankari, posle letnje pauze, izglasati smanjenje troškova zaduživanja. Na ovo upućuje pregršt ekonomskih izveštaja koji su dali bliže uvide u situaciju u evrozoni, a nedavna predviđanja ekonomista govore da će monetarna institucija kamate smanjivati jednom kvartalno sve do kraja 2025. godine.

Kamata ECB na depozite trenutno iznosi 3,75 odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,25 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,5 odsto. Stope su do inicijalnog rezanja u junu za 25 baznih poena (prvog još od septembra 2019. godine) bile najviše od osnivanja evrozone. A iako je za monetarnu politiku u Srbiji nadležna Narodna banka Srbije (NBS), stope ECB su od velikog značaja jer se u evrima nalazi 56,7 odsto javnog duga.

"Na jesen očekujemo nastavak politike monetarnog popuštanja, odnosno nastavak smanjenja kamatnih stopa još barem dva puta po 25 baznih poena do kraja godine", ocenili su analitičari Bloomberg Adrije prošlog meseca.

Predsednica ECB Christine Lagarde posle julske odluke o zadržavanju postojećih nivoa kamata nije želela da govori o mogućim ishodima septembarskog sastanka. "Sve opcije su na stolu u septembru, a mi ostajemo pri odluci da se ne opredeljujemo za putanju unapred", kazala je Lagarde.

U međuvremenu, privreda evrozone dobila je neočekivano snažan podsticaj od Olimpijskih igara u Parizu, koje su pokrenule rast privatnog sektora najbržim tempom u poslednja tri meseca, izvestio je Bloomberg. Kompozitni indeks menadžera nabavke kompanije S&P Global skočio je na 51,2 u avgustu sa 50,2 u julu, nadmašivši čak i najoptimističniju prognozu Bloombergove ankete analitičara. Parametar za sektor usluga popeo se na najviši nivo od aprila, iako se pad proizvodnje u tom regionu produbio.

Depositphotos

Dok je zapošljavanje u bloku evropskih zemalja uglavnom u zastoju, Francuska, kao druga najveća privreda evrozone, beleži pad nezaposlenosti, što je dobra vest za predsednika Emmanuela Macrona, ali bi mogla da zakomplikuje zadatak ECB.

Međutim, mnogo toga ukazuje na to da se olimpijski zamah neće zadržati - čak ni u Francuskoj, navodi medij. Ekonomska slabost kontinenta pojačala je pozive ECB da ponovo snizi kamate.

Podaci ukazuju na to da će se zona evra boriti da održi zamah iz prve polovine godine - uprkos sportskom događaju. "Nedavno jačanje rizika od negativnog rasta u evrozoni je učvrstilo argumente za smanjenje stopa na sledećem sastanku ECB o monetarnoj politici u septembru", rekao je ranije ove nedelje član upravnog saveta ECB Olli Rehn.

 

Inflacija u evrozoni porasla je u julu i iznosila je 2,6 odsto. Istovremeno, u celoj Evropskoj uniji (EU) ubrzala je na 2,8 odsto. Najveći doprinos godišnjoj stopi inflacije u julu u evrozoni došao je od usluga (1,82 procentna poena), zatim sledi hrana, alkohol i duvan (0,45 procentna poena), industrijski proizvodi bez energije (0,19 procentnih poena) te energija (0,12 procentnih poena). Ovo može biti zabrinjavajući signal za ECB koja se bori da rast cena vrati na cilj od dva odsto.

Glavni ekonomista Hamburg Commercial Banka Cyrus de la Rubia naveo je da bi ECB mogla naći utehu u tome što troškovi ulaznih troškova u uslužnom sektoru rastu najsporijim tempom u poslednjih 40 meseci. Iako su cene gotovih proizvoda u avgustu rasli brže nego u julu, ublažavanje pritisaka na troškove jača argumente za smanjenje kamatnih stopa na septembarskom sastanku ECB, dodao je on.

Kada je reč o Nemačkoj - najvećoj evropskoj privredi, ona je zabeležila ekonomski pad u drugom kvartalu, ali tamošnja centralna banka poručuje da ne očekuje da će zemlja doživeti ozbiljno slabljenje privrede. "Iz današnje perspektive, recesija u smislu značajnog, široko zasnovanog i dugotrajnog pada proizvodnje se ne može očekivati sve dok ne dođe do novih negativnih šokova", naveo je Bundesbank. Analitičari procenjuju da će Nemačka ove godine biti tik iznad praga recesije.

Bloomberg

Proizvodnja u toj državi smanjena je više nego što se očekivalo, dok je interesovanje za osnivanje novih preduzeća rekordno nisko. Istovremeno, nemačke plate rastu najbrže u više od 10 godina i verovatno će zadržati inflaciju na visokom nivou, pri čemu su potrošačke cene u julu ubrzala na 2,3 odsto. 

Šira slika evrozone donekle je drukčija. Uprkos lošijem učinku Nemačke, rast u drugim ključnim zemljama doveo je do blagog jačanja bruto domaćeg proizvoda evrozone, pa je on skočio za 0,3 odsto u drugom tromesečju, zadržavajući isti tempo kao i na početku godine.

Uz to, prema pisanju Bloomberga, ključni parametar za plate u evrozoni je popustio, dodatno učvršćujući argumente o tome da ECB treba da nastavi sa snižavanjem kamatnih stopa sledećeg meseca. Plate koje su ugovorene u drugom kvartalu porasle su za 3,6 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je pad sa 4,7 odsto u prethodna tri meseca, saopštila je ECB u četvrtak.