Hrvati predstavili poresku reformu koja bi mogla odgovarati dijaspori, dok ljuti iznajmljivače

U Hrvatsku stiže porez na nekretnine, kako je Bloomberg Adria i pisala krajem avgusta. Porez se uvodi 1. januara 2025. godine, a utvrđivaće se prema stanju od 31. marta. Sve promene se dotad moraju dostaviti poreskoj upravi. "Ako se podaci ne dostave, biće propisane kazne od 1.000 do 6.000 evra", kazao je ministar Marko Primorac prilikom predstavljanja zakona.

Ako neko promeni vlasništvo nakon što je platio porez na nekretnine, nema pravo povraćaja dela poreza na nekretnine, a onaj ko je nekretninu kupio u toj godini - nema obaveze, ali će porez platiti sledeće godine.

"Smatramo da će porez na nekretnine poslati jasan signal i poruku svima koji nastoje da ulažu, da li se to isplati dugoročno i koliko, ili postoje i neki drugi oblici ulaganja", kaže Primorac, dodajući da su i stranci bili motivisani da ulažu u nekretnine u Hrvatskoj umesto u svojim zemljama, jer tamo uglavnom postoje porezi na nekretnine.

"Porez na nekretninu neće plaćati onaj ko koristi nekretninu ili je dugoročno iznajmljuje", objasnio je.

Kaže da će se porez na nekretnine primarno plaćati na stambene nekretnine, dok se neće plaćati za nekretnine koje služe poljoprivredi, obavljanju proizvodne i neproizvodne delatnosti. "Ako nastupi zemljotres ili poplava i nekretnine završe u stanju koje nije funkcionalno za život, neće se plaćati porez na nekretnine. Neće se plaćati ni za stare nekretnine koje nemaju krov, kojima je narušena statika itd.", dodaje.

 

 

Takođe, porez se neće plaćati ni za staračke ni za studentske domove. "Zakonom smo predvideli mogućnost kojom se može odrediti oslobađanje od plaćanja ovog poreza za socijalno ugrožene građane", kaže Primorac i dodaje da će se za to propisati tačni kriterijumi.

Kad kreće i kako?

"Porez će se utvrđivati sa stanjem na dan 31. marta", rekao je. Da bi bila oslobođena poreza, nekretnina mora biti deset meseci u dugoročnom najmu, objašnjava Primorac. "Ako neko plati porez jer je zadužen 31. marta i nakon toga proda nekretninu, ne može dobiti povraćaj poreza, ali onaj ko je kupio nekretninu neće morati da plati porez za tu godinu."

"Jedinice lokalne samouprave (JLS) mogu propisati visinu poreza na nekretnine u zadatom rasponu." Ako ne propiše, za sve nekretnine važiće porez koji je važio za kuće za odmor za 2024. godinu. Ako jedinica lokalne samouprave nije imala porez na kuće za odmor te godine, onda će se primenjivati najniža stopa od 0,6 evra po metru kvadratnom.

 

Depositphotos

Jedinice lokalne samouprave će moći da zoniraju tako da se veći porez plaća za nekretnine koje su prvi red do mora ili u centru Zagreba. Dakle, porez na nekretnine plaćaće se u skladu s odlukom opštine ili grada, u rasponu od 0,6 do osam evra po kvadratnom metru. Ako opština ili grad ne donesu odluku o visini poreza na nekretnine, primeniće se visina poreza na kuće za odmor za 2024. godinu. Dalje, primeniće se najniži iznos od 0,6 evra po kvadratu ako opština ili grad za 2024. nisu odlukom uveli porez na kuće za odmor.

Opština ili grad propisuju visinu poreza u zavisnosti od mesta, ulice, naselja ili zone gde se nekretnina nalazi, te uz mogućnost uvećanja iznosa zavisno od drugih vrednosnih kriterijuma, starosti nekretnine i prisutnosti sadržaja.

"Porez se uvodi od 1. januara 2025. godine. U nekim situacijama će se odobriti lokalnim jedinicama određivanja visine poreza do 28. februara, inače će taj rok biti do 15. decembra", rekao je Primorac. "Porez bi trebalo da postane zajednički prihod lokalne samouprave i države, 80 odsto ide lokalnoj samoupravi, a 20 odsto državi."

Kaže da tih 20 odsto državi nije zbog manjka u budžetu, nego zbog poravnanja, budući da prihodi različitih jedinica lokalne samouprave od poreza na nekretnine neće biti ni približno isti. "I ovih 20 odsto će na kraju završiti u jedinicama lokalne samouprave."

Hrvatski ministar kaže i da je bilo nužno porez na kuće za odmor preobraziti u porez na nekretnine, pri čemu će najviša gornja granica poreza na nekretnine biti osam evra po kvadratu. 

Porez na apartmane

Primorac dalje kaže kako se paušalni najam oporezuje u iznosu od 20 do otprilike 200 evra, a to utvrđuje JLS. "Poresko opterećenje dugoročnog najma sad je oko osam odsto, a kratkoročnog najma oko dva odsto. Dakle, dugoročni zakup je višestruko više oporezovan u odnosu na kratkoročni", rekao je.

 

Depositphotos

"Povećava se, pre svega, donji prag poreza za kratkoročni najam, ali to nije moguće primeniti jednako za celu teritoriju Republike Hrvatske. Odlučili smo da tome pristupimo oslanjanjem na indeks turističke razvijenosti. Ambicija nam je bila da minimalno izjednačimo opterećenje dugoročnog i kratkoročnog najma", dodaje.

Za nekretnine koje se kratkoročno iznajmljuju u najrazvijenijim turističkim destinacijama plaćalo bi se paušalno najmanje 150 evra po krevetu, a najviše 300 evra. Takođe, za dugoročni najam nema poreza na nekretnine, a za kratkoročni ima. 

Poresko rasterećenje plata

Povećavaju se lični odbici, povećava se prag za primenu više stope poreza na dohodak. Lični odbitak povećava se sa 550 na 600 evra, kao i odbici za izdržavane članove i osobe s invaliditetom. Viša stopa poreza na dohodak primenjivaće se na osnovicu od 60.000 evra godišnje.

Što se tiče poreskih stopa, Primorac je podsetio da je rastao i iznos ličnog odbitka i ukidanje nameta kojim se, kako kaže, omogućila veća autonomija JLS-ova.

Ministar finansija Marko Primorac | Vlada RH

Primorac dodaje kako Vlada Hrvatske želi da dodatno smanji gornje granice poreza na dohodak, čime želi da motiviše JLS-ove da smanje opterećenje rada i prihvate druge izvore poreskih prihoda.

Opštine i gradovi će morati da donesu odluke o visini poreza i da ih objave u "Narodnim novinama" do kraja februara 2025. Lični odbitak primenjivaće se na celu godinu, nezavisno od toga kada će pojedina jedinica lokalne samouprave doneti odluku. "Hrvatska ima jedno od najnižih poreskih opterećenja rada u EU", kaže Primorac.

Više o ovoj temi možete saznati na LINKU.