Gotovo sve države u regionu subvencijama podstiču kupovinu električnih i hibridnih vozila, a ova mera ima za cilj da smanji zagađenje koje dolazi iz saobraćaja.
U pojedinim zemljama ukupan iznos subvencija za ovu godinu je dvostruko niži u odnosu na prošlogodišnji, kao što je to slučaj u Srbiji, dok je u nekim drugim, na primer u Hrvatskoj, država izdvojila nikad više novca za ovu namenu. U srpskom budžetu je ove godine za subvencionisanje kupovine električnih automobila izdvojeno oko 1,5 miliona evra, Hrvatska je izdvojila 10 puta više od Srbije, odnosno 15 miliona evra, a Slovenija je izdvojila šest miliona evra.
I dok bi vozači u Srbiji najviše kao pomoć za kupovinu ekološkog vozila mogli da dobiju 5.000 evra, vozači u Hrvatskoj mogu da očekuju na pomoć od 9.000 evra. U Sloveniji maksimalna subvencija iznosi 6.500 evra.
Opširnije
Država prepolovila subvencije za električna vozila u 2024.
Vlada Srbije danas je usvojila Uredbu za podršku za kupovinu više vrsta električnih vozila.
01.02.2024
Kupovina hibridnih vozila u Srbiji neće biti subvencionisana
Ministar Goran Vesić predložio da električna vozilia imaju tablice u drugoj boji i popusti prilikom plaćanja putarine, parkinga i drugih obaveza.
08.02.2024
Kako u šest koraka do subvencije za električni automobil
Podnošenje zahteva za subvenciju za kupovinu električnog automobila počinje 12. februara.
07.02.2024
Prva mobilna solarna punionica predstavljena u Hrvatskoj
SoltiQ je prva autonomna mobilna solarna punionica za EV, koja je veličine jednog parking mesta.
12.02.2024
Električna 'panda' iz Kragujevca čini razliku
"Panda electric" će koštati, kako se nezvanično navodi, 20.000 ili 23.000 evra, zavisi da li je baterija za 200 kilometara ili 320 kilometara vožnje.
18.01.2024
Saznajemo: Stellantis će u Srbiji proizvoditi dva EV modela
Početna cena "citroena e-C3" iznosi 23.300 evra i prodaja počinje od 2024. godine.
22.12.2023
Auto-industrija u 2023: Ako su EV budućnost, ta budućnost pripada Kini
Proboj kineskih automobila na evropsko tržište i rastuća popularnost električnih vozila obeležili su godinu u auto-industriji.
19.12.2023
U Bosni i Hercegovini još nije doneta odluka o subvencionisanju ekoloških vozila za ovu godinu. Ipak, BiH je produžila odluku o ukidanju carine na uvoz električnih automobila i očekuje se da će iznos subvencija koje su važile prošle godine biti produžene i ove. Prošle godine BiH je izdvojila oko 500.000 evra za subvencije.
Zemlje u regionu uglavnom subvencionišu kupovinu i električnih i hibridnih vozila, Srbija je ove godine ukinula subvencije za hibride i vozači koji žele da kupe ovo vozilo ne mogu da računaju na pomoć države. Tu pomoć u regionu nemaju ni vozači u Sloveniji.
Srbija
Srbija je za ovu godinu izdvojila 170 miliona dinara (1,5 miliona evra) za subvencionisanje električnih vozila. To je dvostruko niže u odnosu na sredstava izdvojena godinu ranije, kada su iznosila 440 miliona dinara (3,7 miliona evra).
Od 2020. godine, zaključno sa sredstvima za ovu godinu, za ove namene ukupno je izdvojeno 1,1 milijarda dinara. Odnosno 2020. godine 120 miliona; 2021. godine 168 miliona; 2022. godine 260,5 miliona, dok je u prošloj godini bilo najveće interesovanje dosada za ovu meru i utrošeno je više od 440 miliona dinara.
Oni koji žele da ostvare pravo na subvencionisanu kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla, mogu da računaju na podršku od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Za kupovinu električnih motocikala, motocikala sa bočnim sedištem, teških tricikala, lakih i teških četvorocikala, predviđena je podrška od 500 evra.
Najveći iznos subvencije dostupan je za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tona, i kreće se od 2.500 do 5.000 evra.
Subvencije važe i za građane i za kompanije. U poslednje četiri godine na javni konkurs za podršku kupovini električnih i hibridnih vozila konkurisalo je 895 građana i 1.603 pravna lica, što ukupno čini 2.498 prijava.
Međutim, razlika ove u odnosnu na prošle godine jeste to što neće biti subvencionisana kupovina hibridnih automobila. Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova ocenila je da je sa stanovišta pozitivnog uticaja na životnu sredinu potrebno uključiti i plagin hibride.
Hrvatska
Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske izdvojiće ove godine 15 miliona evra za podsticanje građana da kupuju energetski efikasna vozila. Ovaj iznos je najveći dosad izdvojen za ovaj program, s tim da je plan da se javni poziv raspiše do kraja prvog kvartala.
Kroz predstojeći program građani će imati priliku da dobiju do 40 odsto bespovratnih sredstava za kupovinu ličnih električnih i plagin vozila, kao i motocikala i skutera, sa maksimalnim podsticajnim iznosima do 9.000 evra za električne automobile, do 5.000 evra za plagin hibridna vozila i do 2.500 evra za motocikle i skutere.
Novina u ovogodišnjem programu je ograničenje cenovne kategorije vozila koja se mogu sufinansirati na iznos do 50.000 evra.
Hrvatska je državne podsticaje za kupovinu ekoloških vozila uvela još 2014, ali je prošle godine ova subvencija na iznenađenje mnogih, izostala, uz obrazloženje nadležnog Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost da se izrađuju novi pravilnici.
U 2022. visina podsticaja je bila oko 10.000 evra za električna i 5.000 evra za plagin hibride.
Zanimljivo je da u Hrvatskoj mnoge javne službe same finansiraju kupovinu isključivo električnih vozila pa tako Pošta u Hrvatskoj ima oko 470 električnih vozila i sama razvija svoju mrežu punionica. Procenjeno je da je samo na razlici u ceni "goriva" Pošta Hrvatske uštedela oko 240.000 evra prošle godine.
Slovenija
Slovenija je u budžetu za ovu godinu izdvojila ukupno šest miliona evra za subvencionisanje kupovine električnih vozila.
Pravo na subvenciju imaju i fizička i pravna lica u iznosu od 4.500 evra za novo vozilo do 65.000 evra vrednosti i 6.500 evra za novo vozilo čija je vrednost do 35.000 evra. Takođe, Slovenija daje i do 3.000 evra za polovno električno vozilo čija cena ne prelazi 30.000 evra i daje pomoć od 2.000 evra za kupovinu polovnog električnog vozila vrednosti do 65.000 evra.
Njima su na raspolaganju i povoljni krediti Eko fonda, a moguć je i odbitak poreza na dodatu vrednost (PDV) za kupovinu vozila čija vrednost ne prelazi 80.000 evra.
BiH
BiH je u junu prošle godine donela odluku o subvencionisanju kupovine električnih i hibridnih vozila, a ukupna vrednost izdvojenih sredstava iznosila je 500.000 evra. Polovina tih sredstava izdvojena je za građane, a druga polovina za kompanije.
Sredstva su bila namenjena za kupovinu novih automobila registrovanih u Federaciji BiH u periodu od prvog januara do 12. novembra 2023. godine.
Za električna vozila iznos subvencija je bio 10.000 KM (oko 5.000 evra), za plagin hibride 7.000 KM (oko 3.5000 evra) i za hibride 5.000 KM (oko 2.500 evra). I u ovoj godini se očekuje nastavak ove prakse.
Međutim, važno je istaći da je sredinom februara u BiH produžena odluka o privremenoj obustavi i smanjenju carinskih stopa za uvoz novih električnih i hibridnih automobila do kraja 2024. godine. Ova mera važila je i tokom 2023.
Konkretno, do kraja 2024. godine ukinute su carine na uvoz električnih automobila u BiH, dok su carinske stope za uvoz hibridnih automobila značajno smanjene sa 15 odsto na pet odsto.
Severna Makedonija
Severna Makedonija je jedina zemlja u regionu koja ne subvencioniše kupovinu električnih vozila. Zbog nedostatka sredstava ova zemlja nikada i nije subvencionisala kupovinu električnih i hibridnih vozila.
Iz Vlade Severne Makedonije rekli su za Bloomberg Adriju da je Ministarstvo privrede u 2019. godini izradilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vozilima kojim (pored Programa subvencionisanja ugradnje uređaja za pogon TNG, metana ili druge vrste alternativnog goriva u vozilima i Programa za subvencionisanje dela troškova nabavke novog vozila odjavom starog vozila) bio je predviđen i Program subvencionisanja nabavke vozila na električni pogon.
Predlog zakona je, zatim, izmenjen u skupštinskoj proceduri i iz njegovog teksta je izbačen Program subvencija za kupovinu električnih vozila, sa obrazloženjem da se kroz Program subvencija može realizovati ovaj program za deo troškova kupovine novog vozila. registracijom na staro vozilo.
Nakon usvajanja zakona, Ministarstvo privrede je, u skladu sa navedenim programima, planiralo sredstva za subvencije u budžetu za 2020, 2021, 2022. i 2023. godinu u svakoj fiskalnoj strategiji, ali zbog kovid krize kao i finansijske krize, kada je budžet odobren, ova sredstva nisu odobrena, rekli su iz vlade za naš medij.
Sredstva neće biti odobrena ni ove godine.
Crna Gora
Fond za zaštitu životne sredine Crne Gore je ove godine izdvojio 134.000 evra za subvencionisanje kupovine i električnih i hibridnih vozila, ali za javni sektor. Javni poziv je raspisan 8. decembra 2023. i još je u toku.
Pravo na subvenciju imaju i državni organi, jedinice lokalne samouprave, javne službe i privredni subjekti u kojima država ili lokalna samouprava ima 50 odsto akcija ili udela.
Subvencija za javni sektor za električno vozilo iznosi 7.500 evra, a za hibridno vozilo 4.000 evra.
Za ovu godinu još nije raspisan konkurs za dodelu subvencija fizičkim i pravnim licima za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a prošle godine ta pomoć je iznosila 5.000 evra za električna vozila i 2.500 za hibridna vozila.
Ukupno je bilo izdvojeno 400.000 evra, odnosno 100.000 evra za kompanije, 100.000 evra za građane i 200.000 za javni sektor.
Albanija
Albanija dosad nije imala direktne subvencije za nabavku ekoloških vozila, ali je uvoz električnih vozila oslobođen carine, PDV-a (17 odsto), ne plaća se putarina, tu su olakšice za porez, besplatno parkiranje i slično, navodi Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.
Država, koja se nada većim prihodima od turizma, stimuliše postavljanje električnih punjača u gradovima i duž glavnih saobraćajnica i elektrifikaciju javnog prevoza.
Zanimljivo je i da će Velika Britanija Albaniji dati 15 električnih vozila (i 22 minibusa) vrednih 1,5 milion funti u znak zahvalnosti što je Vlada Albanije pristala da preuzme 200 zatvorenika albanske nacionalnosti koji kaznu služe u britanskim zatvorima.
- U pisanju teksta pomogli Danijela Goreta (Hrvatska), Uroš Božin (Slovenija), Nejra Džaferagić (BiH), Nataša Hadžispirkoska Stefanova (Severna Makedonija).