Električna vozila: subvencije u Adria regionu od 5.000 do 10.000 evra

Sve zemlje Adria regiona u većoj ili manjoj meri podstiču kupovinu električnih i hibridnih vozila. Najveće subvencije nudi Hrvatska - u pojedinačnom iznosu od 9.000 evra za potpuno električno vozilo. Sledi Slovenija sa 6.500 evra, dok Srbija i Bosna i Hercegovina subvencionišu kupovinu električnih vozila sa oko 5.000 evra.

Međutim, cena EV performansi određenog modela je često dvostruko veća od benzinske i dizel varijante istog vozila. Stoga, čak i sa državnim novcem, ne čudi što je u zemljama regiona (sa kupovnom moći ispod proseka EU) učešće električnih vozila u ukupnom voznom parku manje od jedan odsto.

U pogledu elektrifikacije (po broju električnih vozila i stanica za punjenje) najdalje je napredovala Slovenija, dok su u isto vreme skoro sve zemlje zabeležile porast prodaje modela hibridnih automobila. Međutim, elektrificirani automobili mogli bi postati dostupniji zbog sve jače konkurencije, pre svega prodora kineskih proizvođača na evropsko tržište.

Srbija: Prepolovljene subvencije za električna vozila

Podaci za februar pokazuju da je u Srbiji registrovano ukupno 2.699 električnih automobila i oko 18.000 hibridnih automobila svih vrsta. Rast ima, ali u Srbiji električna vozila i dalje čine oko jedan odsto ukupnog voznog parka u Srbiji. Ovakva situacija ukazuje na to da zemlja zaostaje za prosekom EU, gde je ovo učešće 12-14 odsto.

U odnosu na prošlu godinu, subvencije su više nego prepolovljene. Naime, Srbija će ove godine izdvojiti 1,5 miliona evra za kupovinu električnih vozila, dok je prošle godine ovaj iznos bio 3,7 miliona evra.

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, kaže da će, ako se ove godine povećaju subvencije, prodaja električnih vozila porasti na 400 jedinica (2023. godine taj broj je bio 310).

U pogledu dostupnosti javnih punjača za električna vozila, Srbija nije konkurentna u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju. "Ako pogledamo broj javnih punjača na 100.000 stanovnika, Norveška prednjači u Evropi sa preko 580 punjača, u Nemačkoj ih ima preko 200, u Sloveniji 39, a u Hrvatskoj preko 40. U Srbiji imamo jedan javni punjač po 100.000 stanovnika. Trenutno ima između 120 i 130 javnih punjača."

Ćorović kaže da ako se uspešno realizuju projekti koje je najavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, stvari mogu da se preokrenu. "Koliko saznajemo, sada je finalizacija javnog poziva za pretvaranje 16 odmorišta na auto-putevima u zelene stanice na kojima ćemo dobiti 160 novih DC brzih punjača. Takođe, zakonom je predviđeno da sve benzinske pumpe u naredne četiri godine moraju imati određeni broj punjača“, objašnjava Ćorović.

Hrvatska: Oporavak prodaje i najveće subvencije dosad

Prošlog decembra interesovanje kupaca za električna vozila smanjeno je za 57,3 odsto, dok su hibridi zabeležili skok od 93 odsto. Ukupna prodaja automobila u Hrvatskoj raste. U 2023. godini registrovano je 56.697 novih automobila, što je povećanje od 28,6 odsto u odnosu na 2022. godinu.

"Ovo je potvrda oporavka i stabilizacije tržišta. Doduše, to je i rezultat isporuke vozila koja su naručena godinu ranije. Ako se dan po jutru zna, 2024. biće dobra godina", procenjuje Tomislav Miletić, predsednik Udruženja za promet motornih vozila pri Hrvatskim privrednim komorama.

U martu počinje novi krug državnih subvencija u Hrvatskoj. Opet metodom brzih prstiju, od čega se uvoznicima diže kosa na glavi, jer ne mogu da planiraju nabavku. Međutim, ukupan iznos fonda je udvostručen i sada iznosi 15 miliona evra. Pojedinačne subvencije su do 9.000 evra, ali postoji i ograničenje da vozilo za koje možete da ih dobijete – mora da vredi najviše 50.000 evra.

Slovenija: Stagnacija interesovanja za električna vozila

Skoro svaki deseti putnički automobil prodat u Sloveniji u 2023. godini bio je električni. Tomaž Kavčič, urednik sadržaja u Avto Brifu, otkrio je u intervjuu za Bloomberg Adria TV da udeo Slovenaca koji žele električni automobil ne raste. Barem tako pokazuje anketa koja se sprovodi svakog kvartala u saradnji sa istraživačkom kućom Valicon među onima koji žele da kupe automobil u naredne tri godine.

Prema poslednjoj anketi, samo 11 odsto ispitanika razmišlja o električnim vozilima, što je isti udeo kao u prvom istraživanju 2021. U međuvremenu je taj udeo narastao na 20 odsto, objašnjava Kavčič.

Depositphotos

Razloga za opšti pad trenda verovatno je više, od cene do dosega vožnje na jednom punjenju, kao i činjenice da ponuda polovnih električnih automobila nije velika. Problem je i dostupnost benzinskih stanica, posebno u blokovskim naseljima. Inače, bolja prodaja novih električnih vozila u prošloj godini rezultat je interesovanja kompanija. Prema Kavčičevim rečima, dolazak jeftinijih električnih automobila iz Kine sigurno će učiniti svoje jer će u tom segmentu "ti automobili sniziti cene".

Bosna i Hercegovina: Rast uvoza električnih vozila i hibrida

Bosna i Hercegovina je u protekloj godini zabeležila porast uvoza električnih i hibridnih automobila, dok je istovremeno poboljšana infrastruktura za njihovo punjenje.

Prema podacima dostavljenim Upravi za indirektno oporezivanje BiH, u 2023. godini uvezeno je 240 električnih automobila, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Haris Muratović, brend menadžer DasVelt Auto i MOON-a, za Bloomberg Adriju ističe da su cene električnih automobila u Bosni i Hercegovini u skladu sa automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem. U istom periodu vlasnici su za hibridna vozila potrošili oko 97,6 miliona KM.

Prošle godine uvezeno je 1.512 hibridnih vozila, od čega 1.150 novih i 362 korišćena. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani trend rasta interesovanja za vozila koja koriste alternativne izvore energije.

Severna Makedonija: Dizel dominira, električna oko 0,1 odsto

U Makedoniji se i dalje uglavnom vozi dizel, a građani Makedonije uglavnom poseduju vozila tipa Volkswagen, prema zvaničnoj statistici Ministarstva unutrašnjih poslova za 2022. godinu. Broj registrovanih električnih automobila, iako se iz godine u godinu stalno povećava, i dalje je neznatan u ukupnom broju registrovanih automobila, odnosno iznosi oko 0,1 odsto.

Razloga je mnogo, kaže Viktor Mizo, generalni direktor Kostal Makedonije. On ističe da su među razlozima za takvu statistiku standard građana, loša infrastruktura za ovu vrstu vozila, kao i cene. Međutim, Mizo ističe da Kina sve više prodire na evropsko tlo.

"Kineski proizvođač BYD zvanično je pretekao Volkswagen kao najprodavaniji automobilski brend u Kini 2023. godine, što je jasan pokazatelj da je fokusiran na električna vozila. Ali istovremeno je BYD izveo Teslu na svetski nivo kao najveći proizvođač električnih vozila prošle godine, iako u svojoj ponudi imaju i električne plagin hibride. Ono što je veoma interesantno je da se ne koncentrišu samo na kinesko tržište", kaže Mizo.

Predsednik BYD boravio je u ponedeljak u Mađarskoj, novoj destinaciji za proizvodnju na evropskom tržištu, a istovremeno već planiraju proizvodnju na meksičkom tržištu za prodaju u Americi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar