Srbima i Makedoncima najteže u regionu da priušte zdravu ishranu

Srbija je druga zemlja u Adria regionu na listi pet zemalja rangiranih po tome koliko stanovništva ne može sebi da priušti zdrave obroke u jednom danu, pokazuju podaci istraživanja Svetske banke.

Iako su dnevni troškovi zdrave hrane u Makedoniji među najnižima u Adria regionu, ta zemlja je prva na listi. Naime, 2021. godine čak 15,5 odsto ukupnog stanovništva u Severnoj Makedoniji nije moglo da priušti zdravu ishranu. Na drugom mestu liste je Srbija, gde je 10,9 odsto stanovništva uskraćeno kada je u pitanju zdrava ishrana, a slede Bosna i Hercegovina (tri odsto), Hrvatska (1,8 odsto) i Slovenija (nula odsto).

 

 

Prema podacima Svetske banke, dnevni trošak zdrave hrane za jednu osobu u Srbiji u 2021. godini iznosio je 4,34 dolara. U Adria regionu samo Slovenija ima nisku cenu zdrave hrane od 3,03 dolara, dok su u ostalim zemljama regiona oba pokazatelja iznad granice od četiri dolara. 

Prema rečima nutricioniste Ilije Buzlevskog, nesporna je činjenica da je zdrava ishrana jedan od glavnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi. On kaže da je nepravilna ishrana uzrok povećanog morbiditeta i da je to naučno dokazan problem velikih razmera u celom svetu. Kao primer, Buzlevski navodi kardiovaskularne bolesti, koje su uzrok najvećeg procenta mortaliteta u svetu, posebno u razvijenim zemljama.

"Međutim, konzumiranje nezdrave hrane, odnosno nepravilan način ishrane, uzrok je velikog broja drugih bolesti", kaže Buzlevski.

Ilija Buzlevski/Privatna arhiva

On dodaje da naša zemlja ima ogroman potencijal za proizvodnju zdrave hrane i da je ona u najvećem broju slučajeva dostupna stanovništvu, ali i da je potrebno povećati iskorišćenost, poznavanje načina pripreme i pravilno kombinovanje prehrambenih proizvoda.

"Ekonomski faktor bih eliminisao kao važan razlog za nedostatak zdrave ishrane, jer finansijski izdaci za zdravu ishranu nisu ništa drugo do izdaci za hranu koju priprema i konzumira većina stanovništva", kaže Buzlevski.

Prema njegovim saznanjima, nedovoljna edukacija je ključni faktor jer se samo mali procenat stanovništva pridržava principa zdrave ishrane.

"Rešenje za ovo vidim u kontinuiranoj edukaciji stanovništva, počevši od najranijeg uzrasta, strogo na naučnoj osnovi i sa širokim obimom stanovništva. Način i format realizacije treba da realizuju državne institucije u čijem je domenu ovo pitanje", kaže Buzlevski, koji dodaje da bi od pomoći mogao biti i nevladin sektor i da edukatori treba da budu samo stručne, kompetentne i obučene osobe.

Kakvi su trendovi u svetu?

Inače, u 2021. godini svetski prosečni dnevni trošak zdrave hrane prema sadašnjem paritetu kupovne moći iznosio je 3,66 dolara. U zemljama sa niskim prihodima prosečan trošak je bio 3,37 dolara, dok je u zemljama sa visokim prihodima bio nešto veći i iznosio je 3,43 dolara. Najveći troškovi zabeleženi su u zemljama sa visokim prosečnim primanjima, gde je zdrava ishrana koštala 3,91 dolar, dok je u zemljama sa niskim prosečnim primanjima prosek bio nešto niži i iznosio je 3,88 dolara.

Ovi troškovi hrane su mnogo veći od trenutne međunarodne granice siromaštva koja iznosi 2,15 dolara dnevno i znatno veći od granice siromaštva koja se tiče hrane i iznosi 1,12 dolara.

Poređenje ovih troškova sa podacima o raspodeli prihoda daje meru dostupnosti zdrave hrane. Oko 42 odsto ili 3,14 milijardi ljudi u svetu nije moglo da priušti zdravu ishranu 2021. godine. U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, proporcije su bile 86, odnosno 70 odsto.

U istraživanju su prikazani i troškovi za svaku grupu namirnica, od čega se formira indikator za troškove zdrave ishrane. Najskuplja je hrana životinjskog porekla, sa prosečnom cenom od 0,87 dolara za dnevnu količinu koja je potrebna za zdravu ishranu. Za ovu grupu hrane, najviša cena zabeležena je u Južnoj Aziji od 1,08 dolara. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar