Slovence slabo zanimaju zelene obveznice, nudiće ih u SAD i Aziji

"Razgovaramo o izdavanju obveznica na američkom, kineskom i japanskom tržištu, pri čemu još razmatramo da li će biti reč o zelenoj obveznici. Pitanje je koliko projekata možemo da finansiramo zelenom obveznicom", izjavio je ministar finansija Slovenije Klemen Boštjančič na regionalnoj zelenoj konferenciji Regreen u organizaciji Bloomberg Adrije. Takođe je govorio o tome kako Brisel gleda na finansiranje zelene tranzicije.

Zelena tranzicija je trenutno jedna od glavnih tema. Kako se to posmatra u Briselu?

Dosada smo u Briselu relativno malo razgovarali o zelenim obveznicama. Slovenija je praktično vodeća država u tom području, ali zbog zelene tranzicije je potencijal mnogo veći. Istini za volju, u velikoj meri još nije poznato kako će se finansirati dekarbonizacija. Trenutno se glavna rasprava vodi o tome kako to finansiranje uklopiti u okvir fiskalnih pravila koja će se vratiti na snagu 2024. godine.

Slovenija je u januaru izdala 10-godišnju održivu obveznicu od 1,25 milijardi evra s prinosom od 3,654 odsto. Potražnja je premašila 10 milijardi evra. Čini se da je apetit evropskog tržišta kapitala za finansiranje takvih izdanja izuzetno jak. Da li je glavni razlog u osvešćenosti industrije o ekološkoj i društvenoj odgovornosti ili to diktiraju političko-zakonodavni okviri?

Slovenija je bila prva država centralne Evrope koja je izdala takvu obveznicu. Pozitivno je bilo i iskustvo izdavanja druge zelene obveznice. Imajući u vidu takvu potražnju, moja prva reakcija je bila da smo kamatnu stopu postavili previsoko, ali zapravo je to rezultovalo pozitivnom pričom. Detaljno smo analizirali ko je kupovao tu obveznicu. Velika potražnja došla je iz Skandinavije i Beneluksa, ali smo bili zatečeni time što je relativno malo potražnje došlo iz Slovenije. Razgovaramo i o izdanju obveznice na američkom, kineskom i japanskom tržištu, ali još odlučujemo da li će ona biti zelena. Naime, pitanje je koliko ima projekata koje možemo finansirati iz sredstava zelene obveznice.

Zašto je ideja o izdavanju obveznica na takozvanim egzotičnim tržištima relevantna?

Rado bismo diverzifikovali tržišta na kojima izdajemo obveznice. Verovatno ćemo se vratiti na američko tržište, neposredno pre ili nakon leta, odlučićemo to u narednim danima. Trenutna situacija ukazuje na to da ćemo izdati obveznicu. Ove jeseni vrlo verovatno ćemo prvi put izdati obveznicu denomiranu u jenima. Kina će doći kasnije, o tome takođe već razgovaramo. Verovatno ćemo izdati zelenu obveznicu u Japanu i već razgovoramo s japanskim investitorima. Obveznica denomirana u dolarima verovatno neće biti održiva jer, bez obzira na opšti smer, postoji niz drugih projekata koji ne zadovoljavaju zelene standarde.

Da li se to odnosi i na uspostavljanje nacionalnog avio-prevoznika?

Analize o tome su u ranoj fazi, ali ja sam, imajući u vidu moje lično iskustvo, konzervativan u vezi s tim.

Zašto planirate toliko novih izdanja obveznica?

U prethodne tri godine svedočili smo dvema krizama, a nove će doći, pa sam kao ministar zahtevao likvidnost. Zato Slovenija stalno održava visoku likvidnost, iako ćemo je sada malo smanjiti, jer trenutno nema potrebe održavati tako visok nivo. Ta izdanja takođe utiču na sekundarno tržište, slovenačke obveznice su manje likvidne, jer su izdanja manjeg opsega, zbog čega su manje atraktivne investitorima. Kako bismo iskoristili sve mogućnosti, odlučili smo se za diverzifikaciju tržišta. Trenutno takvo povećanje likvidnosti nije nužno potrebno. Japansko tržište ove godine testiramo kako bismo videli da li smo zainteresovani za neko veće izdanje u budućim godinama.

Zašto se Slovenija odlučila da izda održive, a ne zelene obveznice?

Najočiglednija prednost održivih obveznica je što osiguravaju potrebna sredstva za finansiranje zelenih projekata i aktivnosti u području socijalnih prava. Time se proširuje broj projekata koje možemo da finansiramo, uključujući obrazovanje u koje će morati da se ulaže u narednim godinama. To omogućava veće emisije održivih obveznica nego što bi bio slučaj samo s emisijama zelenih obveznica. Deo finansiranja tih projekata dolazi iz evropskih sredstava, gde smo ograničeni, a relativno malu količinu dodajemo kao država putem obveznica. Međutim, nema toliko tih projekata kako se na prvi pogled može činiti. I izdavanje tih obveznica mnogo je zahtevnije nego što se čini na prvi pogled, što je takođe jedan od razloga zašto ih ima tako malo. Čujem da ponuda ne prati potražnju.

Nemačka je u recesiji. Šta će biti s izdavanjem zelenih obveznica, ako recesija potraje?

To je vrlo važno pitanje, i politički, kako će se pristupati zelenoj tranziciji. Takođe, početne pozicije evropskih država su različite. To je jedna od najvažnijih političkih tema, ne samo pitanje vojnih izdataka. S jedne strane su ogromna očekivanja, a s druge strane nedorečena pravila. Ministri finansija zahtevaju da se pravila, kada budu postavljena, relativno strogo poštuju. Zelena tranzicija je nužna, Evropa se nažalost u prošlosti kladila na pogrešnog konja, što joj se vratilo kao bumerang. Zelena tranzicija takođe zahteva ogromna ulaganja. Ne samo u Sloveniji, već i u Evropskoj komisiji dosta se govori o tržištima kapitala. Kako finansirati sve ove zelene projekte? Uvideli smo da to nije moguće samo putem nacionalnih budžeta, te je potrebno privući privatne izvore. Evropa ide u smeru privlačenja privatnog kapitala u takve projekte i očekuje se da će se ubuduće takvi projekati finansirati iz tog kapitala.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar