Region Zapadnog Balkana kasni na putu integracije u Evropsku uniju, jer ovaj region nije u centru ekonomskog ili geopolitičkog interesa EU. Ono što bi ubrzalo priključivanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jedinstvenom evropskom tržištu jeste jača regionalna saradnja.
"Ukrajina je dobila kandidatski status za članstvo u EU mimo svih pravila, što kompromituje sam proces integrisanja u Evropu. To znači da region treba da se osloni sam na sebe i na regionalnu saradnju", rekao je Stjepan Mesić, bivši predsednik Republike Hrvatske, na prvoj panel diskusiji u okviru Sarajevo Business Foruma (čitajte više o ovom događaju na Bloomberg Adria Bosna i Hercegovina).
Međutim, na tom putu mnogo je prepreka.
Opširnije
Poljska – istinski ekonomski tigar Evrope
Poljska je evropsko ekonomsko čudo, ispred svojih postkomunističkih suseda.
09.04.2023
Izgradnja novih gasovoda na Zapadnom Balkanu višestruki rizik
Planovi za izgradnju novih gasnih projekata za LNG na Zapadnom Balkanu predstavlja rizik za ekonomsku i energetsku bezbednost, navodi se u istraživanju Global Energy Monitora i Bankwatcha.
31.03.2023
Deklaracija EU i država regiona - jeftiniji roming od oktobra 2023.
Cena rominga između operatera Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana trebalo bi da bude smanjena od prvog oktobra 2023.
06.12.2022
EU na Balkanu kreće od nule jer podrška opada
U utorak EU održava samit sa liderima svojih 27 članica u Tirani
05.12.2022
Lideri Zapadnog Balkana: Potrebno zajedničko tržište izvora energije
Vučić je izjavio da je potrebno krenuti u pravcu formiranja regionalnog tržišta izvora energije kako bi države mogle da pomažu jedna drugoj.
17.11.2022
"Ako želiš da se razvijaš i sarađuješ s drugim zemljama, prvo sagradi put. Ali celi region nema brzu železnicu, avionski prevoz je skup. Saobraćajnu povezanost je neophodno poboljšati da bi firme iz regiona skratile svoje lance snabdevanja, približile svoje privredne mreže i kako bi se ojačalo tržište", pojasnio je Mesić.
Dodao je da je bilo previše rušenja regionalne saradnje i da je potrebno više izgradnje. Istakao je da je svuda u svetu prirodno da susedne zemlje imaju najčvršću saradnju.
"Mi smo prirodni susedi i prijatelji. Ako izgradimo snažnu regionalnu saradnju, to će biti naša polisa osiguranja protiv novih ekonomskih i političkih trendova, koji idu ka tome da se zaustavi ekonomska globalizacija, da slobodno tržište bude podređeno jezivim geostrateškim interesima."
Edin Forto, ministar saobraćaja i komunikacija BiH, kazao je da ono što je zajedničko svim zemljama regiona jeste nedostatak samopouzdanja.
"Zaglavili smo u situaciji gde stalno tražimo pomoć od EU. Moramo da gledamo perspektive i da budemo hrabriji i da zahtevamo da radimo ono što je najbolje za nas", kazao je Forto.
Istakao je da nikada nije bio problem u saradnji između kompanija iz zemalja regiona.
"Biznis uvek pronađe put. Politika je jedina prepreka", dodao je Forto.
Kako kaže, trenutno se u regionu mogu naći neki pozitivni primeri u segmentu infrastrukturne povezanosti. Naveo je primer železničkih linija koje povezuju velike gradove u Srbiji, a isti primeri postoje i u drugim zemljama.
"Mi u BiH moramo da napravimo taj iskorak i mogu reći da ćemo se pridružiti ovim praksama. Mislim da to ne bi bilo teško realizovati i ne znam zašto to nismo uradili ranije. Sad ćemo biti agresivniji i sada smo spremniji", kazao je Forto.
Borut Pahor, bivši predsednik Republike Slovenije, naglasio je da se nakon Bregzita i rata u Ukrajini fokus EU preoblikovao.
"Došlo je vreme za bližu ekonomsku saradnju i siguran sam da bi Brisel to podržao. Sve je na političkim liderima koji trebaju da donesu političku odluku koja bi imala i ekonomske posledice", kazao je Pahor.
Dodao je da više ne smemo gubiti vreme i već danas treba početi da radimo na jačem povezivanju.
Iako ideja regionalnog uvezivanja uopšteno i u pojedinim sektorima nije nova i o njoj se govori već nekoliko godina, na pitanje šta koči realizaciju ove ideje i jaču saradnju, Pahor je rekao da su postojala određena oklevanja prethodnih godina i da "nije bilo dovoljno političke volje, ali danas je pravo vreme".
Zlatko Lagumdžija, ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama, kazao je da iako zemlje Zapadnog Balkana nisu deo Evropske unije, one su i dalje evropske zemlje. Naglasio je da je vreme da podmladimo ideju ekonomske integracije i preduzmemo konkretne korake na tom putu.
"Kada se mi integrišemo, EU će nas dočekati raširenih ruku", kazao je Lagumdžija.
Istakao je da je neophodno da zemlje regiona traže da budu uključene u politike i agende EU.
"Vreme je da se lideri Zapadnog Balkana sastanu i razgovaraju o ovoj inicijativi kako bismo dobili institucionalni okvir ekonomske saradnje", dodao je.
Da bi se to sve ostvarilo, potrebna je politička volja.
"Ako ima volje, ima i načina. Međutim, pitanje je da li ima političke volje. Potrebna je saradnja lidera iz regiona s liderima iz međunarodne zajednice. Harmonija sa susedima je ključna za ekonomski napredak i tu bi poslovna zajednica trebalo da pritiska svoje političke lidere", pojasnio je Lagumdžija.