Poljska – istinski ekonomski tigar Evrope

Na Balkanskom poluostrvu svakako nema tigrova, nije takvo podneblje. Tu su zastupljenije kornjače, koje imaju dugo mitološko pamćenje, a veoma kratke vizije – kako dogurati do sledećeg dana, a neočekivani bonus je ako usput komšiji podmetnemo nogu (da ostavimo poslovično crkavanje krava van ove zoo analogije).

U visokotehnološkom globalizovanom svetu gubljenje vremena predstavlja najveći trošak, a naš region je u tome šampion Evrope, ako ne računamo njene istočne rubove. Najbliže priči o uspehu u regionu došla je Rumunija, članica EU i NATO, koja je započela poslednju deceniju 20. veka iza Srbije (i Jugoslavije), a u novom milenijumu je uveliko prestigla po svim parametrima (čak je uspela da sebe načini privlačnom za susednu Moldaviju, čiji je parlament nedavno zvanično izglasao da će se njen državni jezik zvati rumunskim, a ne više moldavskim).

Napredak Poljske

Tigar naše storije nije, međutim, iz naših krajeva, mada jeste, okvirno govoreći, iz našeg (slovenskog) kulturnog miljea, radi se o Poljskoj. U roku od 30 godina, počevši od ulaska u ekonomsku i političku tranziciju 1991. godine, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika Poljske porastao je za 150 odsto. To je veći rast od bilo koje druge evropske države.

Po istom pokazatelju, susedi Poljske, Češka i Mađarska ostvarili su neuporedivo manji rast – Češka Republika rast BDP-a po glavi stanovnika od oko 75 odsto, a Mađarska tek od 50 odsto. Uzgred budi rečeno, u evrozoni, prosek rasta BDP-a po glavi stanovnika bio je niži – oko 40 odsto.

Naravno, ne treba porediti tempo rasta razvijenih ekonomija sa onima u razvoju, jer je razumljivo teže ostvariti astronomski rast kada je već dostignut visok nivo razvoja. Rast se usporava što je nivo razvoja viši. Upravo zato, poređenje Poljske sa njenim postkomunističkim susedima ima najviše smisla, a treba imati u vidu da je Češka takođe primer uspešne ekonomije, Mađarska je bliža srednjem slučaju (nije loše, ali može i bolje).

Koja li je tajna?

Kako je Poljska uspela da ostvari tako zadivljujuće rezultate? Možda kroz prirodne resurse? Osim velikih rezervi uglja, koji se ne smatra dragocenim resursom u današnjoj privredi koja, s jedne strane, teži zelenoj tranziciji, a, sa druge, zavisi od fosilnih goriva, Poljska ne raspolaže prirodnim resursima koji bi joj mogli doneti ubrzani razvoj. Da nije slučajno ta fantastična "politička stabilnost" o kojoj slušamo? Ako pod stabilnošću podrazumevamo nesmenjivost vlasti, onda ne, Poljska je u istom tridesetogodišnjem periodu promenila 17 vlada, a na vlasti su se smenjivale različite političke opcije – od liberalnih do nacional-populističkih (kakvo je aktuelno poljsko rukovodstvo).

Rudnik uglja u Radlinu / Bloomberg Mercury

Ukoliko, pak, pod političkom stabilnošću razumemo nevođenje beskorisnih i nemoralnih ratova, Poljska svakako jeste ispunila taj uslov, ali ispunile su ga i Češka, koja se sporazumno razišla sa Slovačkom, i Mađarska. Da li se odgovor skriva u etničkoj homogenosti Poljske? Istina je da je Poljska etnički homogena država, ukoliko u obzir ne uzmemo migracione tokove iz Ukrajine i Belorusije, te samim tim ne može imati unutrašnjih međuetničkih trzavica, ali i Češka i Mađarska su gotovo podjednako etnički homogene.

Na kraju, može biti da je visoki nivo obrazovanosti njene radne snage rešenje za postavljeno pitanje? Jedno od pozitivnih nasleđa komunističkog sistema jeste dobro obrazovana radna snaga, tu prednost su posedovali i susedi Poljske. Osim toga, za kontinuirani rast u višedecenijskom periodu, potrebno je i prilagođavanje radne snage novim tehnologijama i trendovima, osnova može biti nasleđena, ali se nadgradnja samostalno ostvaruje.

Privatizacija i zdrava konkurencija

Prvi deo odgovora je – pravedna, fer i efikasna privatizacija. Liberalne tržišne reforme u Poljskoj  sprovedene su brzo, ali bez stvaranja postkomunističke oligarhije. Poljska kapitalistička klasa strukturirana je na osnovu tržišne konkurencije, a ne političkih veza (kao na Balkanu ili u Rusiji). To od starta znači nepostojanje korupcionaških i politički podržanih monopola, što samo po sebi ubrzava ekonomski rast putem zdrave konkurencije.

Drugi deo odgovora je – društvena struktura. Demografija Poljske pokazuje da ona nema jedan glavni grad u kome se koncentrišu investicije, pa prema tome i infrastruktura. Iako u istočni delovi Poljske, oni na granici sa Belorusijom i Ukrajinom manje razvijeni i slabije naseljeni, te razlike nisu dovoljne da naprave jaz (kakav recimo postoji između regija bivše Istočne Nemačke i ostatka države).

Fabrika guma u Vroclavu / Bloomberg Mercury

Stanovništvo Poljske je manje-više ravnomerno raspoređeno što je omogućilo infrastrukturnu i investicionu diversifikaciju. Njen geografski položaj, bliska povezanost sa Nemačkom, apsolutno je pozitivno uticala na njen rast. To je bilo moguće samo u otvorenom evropskom tržištu kroz evropske integracije, a Poljska je mogla, da je njeno društvo to želelo, isto da povampiri svoje mitove iz 19. veka, kao na Balkanu, i da se usredsredi na narušavanje suvereniteta Litvanije, Belorusije i Ukrajine, ali nije.

Treći deo odgovora je – kontinuirana politika slobodnog tržišta. Budući da Poljska politička klasa nije planski formirala oligarhijsku ekonomsku klasu, njeno društvo je ostalo socijalno inkluzivno i egalitarno. To znači da nije bilo prostora za ekonomski populizam, koji se poziva na protekcionizam i prezir prema stranim investicijama, kao rešenje za sve ekonomske probleme.

Ova poljska ekonomska strategija je bila usklađena sa EU, ali je Poljska imala sopstveni adut, koji je skinula sa azijskih tigrova, a to su slobodne ekonomske zone.

Lekcije za ostale

Za Zapadni Balkan je sada delimično kasno da uvede posebne zone za investicije, jer je investicioni kapital već angažovan u uspešnim ekonomijama, kao što je poljska, a Poljska je upravo profitirala iz ovog modela jer ga je na vreme uvela (gubljenje čitave decenije krajem prošlog veka pokazaće se kao pogubno za Zapadni Balkan). Direktne strane investicije u Poljsku ekonomiju, tokom prethodne tri decenije, bile su na nivou "azijskog čuda" u Maleziji.

Naposletku, ovi kombinovani faktori (od kojih se samo neki mogu "prepisati", dok su ostali specifični za poljsku kulturu, geografski položaj i vremenski period kada su primenjivani), stvorili su jedinog evropskog ekonomskog tigra. Današnja Poljska je proizvodni gigant u Evropu, sa veoma diversifikovanom privredom, uključujući elektroniku i automobilsku industriju (dva stuba na kojima se drži svaka savremena proizvodna, izvozno orijentisana ekonomija).

Zapadni Balkan najverovatnije ne bi uspeo da dostigne tempo razvoja Poljske sve i da nije prokockao deceniju u besmislenim etnonacionalnim ratovima, ali bi u svakom slučaju bio znatno ispred trenutne verzije sebe.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.