Srbija 2023. sa najvećim rastom u Adria regionu, procenjuje EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD) objavila je u sredu nove procene privrednog rasta za ovu i iduću godinu, a Srbiji se za sledeću godinu predviđa najveći rast u okviru zemalja Adria regiona.

Brojevi za ovu godinu mestimično izgledaju i nešto vedrije, dok su oni za iduću tmurniji. Najnoviji podaci dolaze nakon letnjeg perioda, te predstavljaju reviziju prognoza poslednjeg puta objavljenih u maju.

Za ceo region Zapadnog Balkana, u koji EBRD smešta Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i još nekoliko država, prognoza za ovu godinu je nepromenjena i ostaje na 3,2 odsto, dok je ona za iduću godinu smanjena za 0,6 odsto na tri procenta.

Srbiji ekonomisti u EBRD-u predviđaju rast od po 3,3 odsto ove i iduće godine, iako je prognoza za 2023. od maja do danas snižena za 0,7 odsto.

Bosni i Hercegovini se prognozira rast od tri procenta ove i 2,3 odsto iduće godine, s tim da je prognoza za ovu godinu nepromenjena, a ona za iduću snižena za 0,7 odsto. Makedoniji se predviđa najniži rast, i to od 2,7 odsto ove godine i 2,3 odsto u 2023. Toj je državi jedinoj prognoza snižena čak i za ovu godinu. U maju su ekonomisti EBRD-a predviđali da će makedonska ekonomska aktivnost ove i iduće godine rasti po stopi od tri odsto.

Za region centralne Evrope i Baltika, u koji EBRD između ostalih ubraja i Sloveniju i Hrvatsku, ekonomisti razvojne banke sada procenjuju da će ove godine rasti po stopi od 3,7 odsto, što je za pola procenta bolje nego što je ta procena iznosila u maju. Ali za iduću godinu sada se procenjuje da će ekonomski rast iznositi tek 1,3 odsto, čak 2,1 procentna poena manje nego što se mislilo u maju.

Pojedinačno, Hrvatskoj u EBRD-u sada prognoziraju ovogodišnji rast od 6,5 odsto, a za iduću godinu od dva odsto. Još u maju se ovogodišnji rast procenjivao na tek tri procenta, a onaj u 2023. na 3,5 odsto. Sloveniji, pak, ekonomisti EBRD-a prognoziraju ovogodišnji skok od šest procenata, te rast od bitno manjih 1,8 odsto u 2023. Prognoza za ovu godinu je u odnosu na maj poboljšana za 2,5 odsto, a za iduću pogoršana za 1,2.

Gas i inflacija

Kao glavne razloge za svoje niže prognoze u svim državama Evrope i Azije koje pokriva EBRD, ekonomisti te banke navode "smanjeni dotok gasa iz Rusije i rastuću inflaciju širom sveta". Tamo dodaju da bi i ove najnovije prognoze mogle da se pogoršaju ako se sukob u Ukrajini dodatno proširi i ako se količina ruskog izvoza gasa dodatno smanji.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik smatra da je ekonomska šteta rata u Ukrajini svakim danom sve jasnija | Bloomberg

Bolje prognoze za 2022. godinu posledica su potrošačkog talasa u prvom delu ove godine koji je usledio nakon pandemije, napominje se u saopštenju banke. Glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik izjavila je da se nalazimo u vremenima "visoke zabrinutosti" za regione u kojima posluje EBRD, ali i za mnoge razvijene ekonomije.

"Kako se približavamo zimi, ekonomska šteta ruskog rata protiv Ukrajine je sa svakim danom sve jasnija", dodala je. Javorcik drži i da "inflacija možda i nije dosegla vrhunac u svim regionima EBRD-a, jer se u mnogim državama rast proizvođačkih troškova i visoke cene prirodnog gasa još nisu potpuno odrazile u potrošačkim cenama".

Usklađene s inflacijom, cene prirodnog gasa su od februara oko 2,5 puta više u odnosu na 2021. godinu, ističu u EBRD-u. Za mnoge države to znači i dosta više uvozne cene, posebno za one koje znatno zavise od gasa za proizvodnju struje i grejanje. Prosečna inflacija u zemljama koje pokriva EBRD u julu je iznosila 16,5 odsto, što je nivo koji je poslednji put zabeležen 1998. godine, napominju u toj banci.

EBRD je razvojna banka koja pokriva projekte u četrdesetak zemalja srednje, istočne i jugoistočne Europe, severne Afrike i centralne Azije. Lane je odobrila kredite vredne desetak milijardi evra.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar