Koliko nas košta ovaj rat?

Da se istorija ponavlja, možda se ponajbolje vidi na primeru američke (i izraelske) politike na Bliskom istoku. Poslednju epizodu besmislenih ratova zbog kojih ispašta ceo svet pokrenuo je Donald Trump, koji je u partnerstvu s Benjaminom Netanjahuom napao Iran pre nešto više od mesec dana. Povod za rat, sudeći po nekoherentnim Trumpovim izjavama, nije jasan ni njemu samom. Još je manje jasno kako će se sve završiti, čak i uz postignuto primirje, ali zato vrlo dobro znamo kakve će posledice sukob imati po globalnu ekonomiju. 

Katastrofalne je možda malo teška reč ako se nekim čudom rat brzo završi, ali je sasvim opravdana procena ako se konflikt oduži ili čak eskalira. Globalna ekonomija još u velikoj meri zavisi od nafte, a blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi petina svetskog snabdevanja, gura cenu barela naviše i posledično podiže cene svega. 

 

Vlade zemalja regiona pokušaće da ublaže posledice već viđenim merama – ograničavanjem cena goriva. Ali inflacija se ne može tako lako obuzdati. To možda najviše osećaju građani Hrvatske, kojima rast cena već godinama razara kućne budžete, a ni u drugim zemljama regiona situacija nije mnogo bolja. Kako vreme prolazi, sve je izvesnije da će poskupljenja i ovog puta, kao i 2022, postati hronična. 

Brz kraj rata mogao bi biti tek početak problema. 

Ako se rat na Bliskom istoku završi sutra, to ne znači da će se svetska ekonomija trenutno oporaviti. Naprotiv, posledice će se osećati još dugo. Koliko dugo? Pitali smo glavnog ekonomistu Hrvatske privredne komore Gorana Šaravanju, a on je odgovorio ovako: 

"Prvo, tankeri moraju da se vrate na odgovarajuće pozicije kako bi ponovo nesmetano snabdevali svet i naftom i naftnim derivatima. Kako to nisu avioni, taj proces će trajati mesecima, a ne danima, a u međuvremenu proizvodnja nafte stoji. Drugo, biće potrebno vreme da zemlje Bliskog istoka vrate proizvodnju nafte i gasa na predratne nivoe. Kuvajt, na primer, procenjuje da će mu trebati tri do četiri meseca za povratak na predratni nivo proizvodnje, ali uz napomenu da tek treba videti da li su nalazišta oštećena, u kom slučaju bi deo proizvodnje mogao biti trajno izgubljen. Katar, osim što je proglasio višu silu u vezi sa proizvodnjom tečnog prirodnog gasa i procenio da je 17 odsto izvoznih kapaciteta oštećeno u iranskim napadima na postrojenje Ras Laffan, procenjuje da će mu trebati tri do pet godina za sanaciju štete i povratak proizvodnje. Dodatno, još uvek ne znamo razmere štete na iransko-katarskom gasnom polju Južni Pars koje su pre nekoliko nedelja bombardovale izraelske snage", detaljno je objasnio Šaravanja. 

U nepovoljnijem scenariju, ako rat potraje duže, neminovno sledi pad tražnje i značajno usporavanje ekonomskog rasta, jer ovoliki nedostatak nafte, naftnih derivata, gasa, đubriva, helijuma, sumpora i slično dugoročno utiče na proizvodne procese, raspoložive prihode i domaću potražnju, napominje Šaravanja. 

Nakon ovog prilično depresivnog uvoda, pogledajmo kako se zemlje Adria regiona bore sa rastom cena i padom životnog standarda građana. 

Hrvatska – neslavni inflacioni šampion 

Inflacija u Hrvatskoj, na žalost njenih stanovnika, nije nikakva novost, ali najnovija eskalacija, podstaknuta rastom cena energenata, dodatno pogoršava situaciju. 

Prema prvoj proceni Državnog zavoda za statistiku, godišnja stopa inflacije merena nacionalnim indeksom potrošačkih cena (CPI) u martu je dostigla 4,8 odsto, što je znatno više od 3,8 odsto u februaru. 

Još veći razlog za zabrinutost jeste podatak Evrostata prema kojem je Hrvatska, sa harmonizovanom stopom inflacije (HICP) od 4,7 odsto, ponovo izbila na vrh neslavne liste među 21 članicom evrozone. 

Analiza glavnih komponenti indeksa pokazuje da je glavni uzrok ovog talasa poskupljenja kategorija energije. Cene energenata u martu su bile čak 11,3 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. To, naravno, možemo "zahvaliti" eskalaciji sukoba u Iranu. 

Značajan doprinos ponovnom rastu inflacije u Hrvatskoj daju i usluge, koje su na godišnjem nivou skuplje za 7,8 odsto, dok su u odnosu na februar porasle za 0,7 odsto. Cene hrane, pića i duvana, koje imaju najveći udeo u potrošačkoj korpi, porasle su za umerenijih 3,9 odsto godišnje. 

Sa gotovo dvostruko većom stopom inflacije od proseka evrozone i monetarnom politikom u rukama Evropske centralne banke, koja mora da vodi računa o svim članicama, Hrvatska se suočila i sa novim poskupljenjem goriva na benzinskim pumpama u poslednjih mesec dana. Tako je litar dizela (u trenutku pisanja teksta) dostigao 1,85 evra, benzina 1,66, dok je plavi dizel, koji se najviše koristi u poljoprivredi i ribarstvu, dostigao cenu od 1,36 evra po litru. 

Vlada je nastavila da ograničava cene i smanjuje akcize kako bi ublažila udar poskupljenja, ali premijer Andrej Plenković poručuje da više nema prostora za dodatno ograničavanje cena dizela jer su akcize iscrpljene, a marže distributera minimalne. 

Bloomberg

"Mi smo, kada je reč o evrodizelu, iscrpeli deo akcize koji se odnosi na prihod državnog budžeta. Postoji minimalni deo koji je evropska akciza. Pisali smo Evropskoj komisiji i izrazili želju da uđemo i u taj deo kako bismo mogli dodatno da utičemo na cenu goriva. Oni će to analizirati, postoji procedura. Smatramo da je to oportuno za sve članice Unije, posebno ako kriza eskalira. S druge strane, imamo i mogućnost izmene zakona o PDV-u", rekao je Plenković. 

Šta još vlasti mogu da urade kako bi makar donekle olakšale život građanima koje inflacija sve više "oporezuje", ponovo smo pitali glavnog ekonomistu HGK Šaravanju. On takođe naglašava potrebu za delovanjem na nivou EU kako bi sve članice mogle relativno ravnomerno da reaguju. 

"Deo mera, kako u Hrvatskoj tako i u EU, sigurno će biti usmeren na ograničavanje potrošnje energije. Reč je o velikom šoku na strani ponude koji ne može proći bez pada tražnje. Istovremeno, očekujem pomoć najugroženijim slojevima stanovništva. Važno je napomenuti da će Centralni registar stanovništva uskoro biti operativan, pa će Vlada imati bolji uvid u imovinu građana i moći preciznije da usmeri pomoć onima kojima je najpotrebnija. Pored unapređenja socijalnih mera, to bi trebalo da ojača i fiskalnu poziciju države. Kao što vidimo u desetom paketu mera, više od polovine sredstava usmereno je na srednjoročne i dugoročne mere jačanja otpornosti ekonomije. Možemo očekivati još takvih poteza", poručuje Šaravanja. 

Dodaje da moderna ekonomija i dalje počiva na fosilnim gorivima, pa vlade moraju da obezbede izvore energije. Podseća da je Italija pokrenula inicijativu da odloži gašenje termoelektrana na ugalj do 2038. godine, dok i Nemačka razmatra slične poteze. 

"Teško je očekivati, zbog rasta premije rizika, da će se planirana ulaganja u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa na Bliskom istoku realizovati u srednjem roku. U takvim okolnostima bilo bi iluzorno ne očekivati da će se sve zemlje pragmatičnije postaviti prema fosilnim gorivima i podstaći aktivnosti u oblasti istraživanja i proizvodnje, kao i razvoj nuklearnih tehnologija uz dodatno unapređenje energetske efikasnosti u saobraćaju, građevinarstvu i industriji. Tako se Zapad ponašao i nakon naftnih šokova sedamdesetih godina", smatra Šaravanja. 

Drugim rečima, zelena tranzicija ide na čekanje čim dođe do problema sa energentima. Tome smo svedočili više puta kroz istoriju, poslednji put pre nekoliko godina nakon napada Rusije na Ukrajinu. U ovom slučaju pragmatičnost pobeđuje idealizam, iako to nije uvek pravilo u politikama Evropske unije – naprotiv, upravo zbog toga smo i došli u energetsku situaciju koja nije nimalo zavidna. 

Severna Makedonija - veliki skok inflacije   

Inflacija i u Makedoniji ponovo dobija zamah. Prema najnovijim podacima tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku, u martu je godišnja stopa porasla na 4,9 odsto. To je primetan skok u poređenju sa februarom, kada je iznosila 2,9 odsto. 

Početni šok, još početkom marta, dogodio se na benzinskim pumpama. Na početku sukoba u Iranu dizel gorivo se prodavalo po ceni od 71 denar po litru. U prvoj nedelji aprila cena je dostigla 95 denara po litru, a formirana je uz vladine mere i popust od tri denara po litru od najvećeg dobavljača benzinskih stanica u zemlji, kompanije Okta. Bez tih intervencija, cena dizela bi iznosila 110 denara po litru. 

Prvi korak u ublažavanju cenovnog šoka Vlada je preduzela smanjenjem poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 10 odsto. "Vlada se odlučila za veoma snažnu fiskalnu meru. Odrekla se velikog iznosa. Višak koji bi prikupila u budžetu od skupljeg goriva odlučila je da na neki način vrati građanima. Smanjenje je čak veće od onoga što bi prikupila od skupljih goriva", rekao je za Bloomberg Adriju Borce Trenovski, univerzitetski profesor i predsednik Udruženja ekonomista. 

Dve nedelje nakon prve mere, vlada je ukinula i deo akciza, čiji uticaj, prema ekonomistima, nije toliko velik kao smanjenje PDV-a. 

"Ove odluke su direktan odgovor na zahteve i stvarne potrebe građana i kompanija. Ovo je najbrži način da se ublaži udar i spreči prelivanje poskupljenja na celu ekonomiju. Ovo je intervencija koja prekida lanac poskupljenja. Stabilizacijom cena goriva štite se i cene hrane, prevoza i usluga", rekao je premijer Hristijan Mickoski. 

Međutim, podaci o inflaciji za mart pokazuju da je najveći udar bio na cene hrane, gde godišnji rast iznosi 7,5 odsto. 

Privremeno olakšanje 

Zato su, prema Vasku Kostovu, predavaču na Univerzitetu Hajdelberg u Skoplju, ove mere samo analgetici – odnosno ublažavaju bol kratkoročno. 

"Potrebna su dugoročna strukturna rešenja, a ne ad hok mere koje se donose u panici. Posao nije gasiti požare u avgustu, već ih sprečiti da se pojave u narednoj sezoni. Suočavamo se sa agrarnim paradoksom. Od zemlje koja je u bivšoj SFRJ imala kapacitet da prehrani 20 miliona ljudi, postali smo zemlja koja uvozi hranu za manje od dva miliona. Kada uvozite, ne uvozite samo proizvod, već i tuđu krizu, tuđe troškove transporta, tuđu inflaciju. Danas smo pasivni primaoci cena", istakao je za Bloomberg Adriju. 

Kompanije još nisu skroz osetile probleme koje donosi zatvaranje Ormuskog moreuza. Pored nafte, rastu i cene metala, glavne sirovine makedonske industrije. 

"U uslovima rasta cena ovih sirovina, kompanije se suočavaju sa povećanim troškovima nabavke, smanjenom dobiti i većim pritiskom na likvidnost. Pored toga, rast cena sirovina indirektno utiče na inflaciju kroz povećanje cena proizvoda", rekla je za Bloomberg Adriju Vladanka Trajkoska, direktorka kompanije "Rade Končar – Servis i popravka električnih proizvoda" i predsednica Organizacije poslodavaca. 

Ovo povećanje cena proizvoda ne može se odmah preneti na krajnje potrošače, što dodatno komplikuje situaciju. 

"S obzirom na to da su ugovori koje kompanije imaju dugoročni i fiksirani, postoji ograničena mogućnost pravovremenog prenosa povećanih troškova na krajnje korisnike, što dodatno pogoršava ekonomsku stabilnost firmi", objašnjava ona. 

Mala i srednja preduzeća biće posebno pogođena. Prema rečima Romea Kostadinova, potpredsednika makedonske Federacije privrednih komora, potrebne su ciljane mere jer je od pandemije 2020. ovo već treća uzastopna kriza. 

Iscrpljene rezerve 

"Bez državne podrške njihova borba za opstanak biće teška. Ovo je treća kriza zaredom i više nemaju rezerve", rekao je. 

Prema mišljenju stručnjaka, naredne mere zaštite životnog standarda, posebno ranjivih kategorija stanovništva, trebalo bi da budu preciznije usmerene. Možda bi trebalo razmotriti i korišćenje državnih naftnih rezervi, ali treba imati u vidu i cenu po kojoj će se one kasnije dopunjavati, jer fiskalna situacija nije sjajna. 

"Javni dug iznosi oko 60 odsto BDP-a i na granici je održivosti. Snažne fiskalne mere koje Vlada sada koristi dodatno će ga opteretiti, a na kraju će neko morati da plati cenu – država, kompanije ili građani. Zato je potrebna ravnoteža kroz ciljane mere – tamo gde su najpotrebnije", kaže Trenovski. 

Tu se otvara i pitanje druge ravnoteže – između inflacije i ekonomskog rasta. "Održavanje ravnoteže između borbe protiv inflacije i rasta je umetnost. Ako inflacija jača, deo rasta mora se žrtvovati, jer bi šteta od nekontrolisane inflacije bila veća nego od sporijeg rasta. Ako inflacija dodatno poraste i dođe do stagflacije, biće je teško obuzdati", rekao je bivši ministar finansija, akademik Taki Fiti. 

Prema njegovim rečima, ako sukob potraje, biće potreban rebalans budžeta i racionalizacija potrošnje. 

"Mere koje se sada sprovode dovešće do manjih prihoda u budžetu. Ako se situacija nastavi, ponuda nafte na svetskom tržištu će se smanjiti. Jedini izlaz u takvoj situaciji je racionalizacija troškova i stroga štednja. Biće neophodan rebalans budžeta i smanjenje neproduktivne potrošnje kako bi se prevazišla kriza", rekao je Fiti. 

Institut za ekonomska istraživanja i politike "Finance Think" ima tri scenarija kretanja inflacije u Severnoj Makedoniji do kraja godine, a što sukob duže traje, scenariji su nepovoljniji. Prema osnovnom scenariju, inflacija će u 2026. biti viša od prethodnih projekcija i iznosiće 3,5 odsto, dok bi u ekstremnom scenariju mogla dostići 8,2 odsto. 

Što se tiče ekonomskog rasta, MMF procenjuje da će realni rast BDP-a usporiti na 3,1 odsto u 2026. godini, dok je prošla godina završena sa rastom od 3,5 odsto. 

Brz prenos rasta cena u BiH 

Ekonomski analitičar Faruk Hadžić u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže da se situacija oko Ormuskog moreuza više ne može posmatrati samo kao geopolitički rizik, jer sada već ima elemente konkretnog energetskog šoka koji se preliva i na cene drugih proizvoda. 

Tokom marta cena nafte brent porasla je za više od 55 odsto – sa nivoa ispod 80 dolara na preko 110–115 dolara po barelu, uz očekivanja da bi u slučaju dužeg zatvaranja moreuza mogla dodatno rasti, što bi bilo izuzetno opasno za svetsku ekonomiju. 

"Istovremeno, procene pokazuju da je ugroženo i do 20 odsto globalne ponude nafte, odnosno 13–14 miliona barela dnevno, što predstavlja ključnu razliku u odnosu na prethodne poremećaje, jer se sada radi o stvarnom fizičkom poremećaju na strani ponude", objašnjava Hadžić. 

Za Bosnu i Hercegovinu to je značilo gotovo trenutan i direktan rast cena goriva. Dizel je početkom marta koštao oko 2,55 KM po litru, a u roku od nekoliko nedelja na pojedinim pumpama premašio je 3,50 KM, što je rast od oko 40 odsto. 

"Ovaj rast je i dalje manji u poređenju sa skokom cena nafte na svetskom tržištu, što znači da postoji dodatni prostor za dalji rast ako visoke cene potraju. Drugim rečima, deo šoka još nije potpuno prenet na domaće tržište, jer je glavni kanal inflacije u BiH upravo cena dizela", dodaje Hadžić. 

Bloomberg

Dizel je ključni input za transport, poljoprivredu i industriju, pa svako njegovo poskupljenje utiče na lančani rast cena hrane i osnovnih proizvoda. Empirijski podaci sa drugih tržišta pokazuju da takav šok može kratkoročno povećati inflaciju za jedan do dva procentna poena, što u slučaju Bosne i Hercegovine znači izlazak iz zone niske inflacije i povratak u zonu značajnog rasta cena. Problem je što se taj efekat ne vidi odmah u statistikama, ali ga domaćinstva brzo osete kroz svakodnevne troškove. 

Neizvesnost je jedan od najvećih problema 

Drugi često zanemaren kanal je logistika. "Zatvaranje ili ograničavanje prolaza kroz Ormuski moreuz takođe povećava troškove transporta i osiguranja, uz već pomenuti rast cena goriva. Već se beleže promene u rutama tankera i povećanje troškova isporuke, što znači da roba fizički putuje duže i da je skuplje dopremiti je do Evrope. Za Bosnu i Hercegovinu, koja je logistički uvoznik energije i sirovina, a izvoznik poluproizvoda, to znači dvostruki udar – pre svega kroz skuplje inpute i skuplji transport", kaže on. 

Uticaj na domaće kompanije, posebno male i srednje, veoma je konkretan i merljiv, naglašava Hadžić. 

Kako navodi, ako pretpostavimo da troškovi energije i transporta u strukturi troškova industrijskih firmi često čine 10–20 odsto, tada globalni rast cena energije od 30–50 odsto lako može značiti povećanje ukupnih troškova poslovanja za 5 do 10 odsto. 

"U sektorima poput metalne industrije, prerade drveta ili transporta, to direktno ‘pojede’ profitnu maržu, koja je već niska. U takvom okruženju kompanije nemaju mnogo opcija – ili da povećaju cene, čime gube konkurentnost, ili da smanje troškove, što često znači odlaganje investicija ili pritisak na zapošljavanje", kaže. 

Prema njegovim rečima, treći deo problema je neizvesnost. 

"Važno je napomenuti da ovo ni na koji način nije klasičan ciklični rast cena, jer niko, pa ni kompanije, ne mogu da predvide koliko će barel nafte koštati za mesec dana – da li 90, 120 ili 150 dolara", zaključuje Hadžić. 

U praksi to može dovesti do smanjenja porudžbina, kraćih ugovora i većih "sigurnosnih marži", što dodatno usporava ekonomsku aktivnost. 

Srbija: što duže rat traje, posledice su teže 

Kada je reč o Srbiji, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, procenio je da bi, ako se rat na Bliskom istoku nastavi, domaća ekonomija mogla da se suoči sa ubrzanjem inflacije, rastom kamatnih stopa, pa čak i recesijom do kraja godine. Praktično sve zavisi od trajanja sukoba Izraela i SAD sa Iranom i brzine oporavka nakon njega. 

Sagovornik Bloomberga Adrije, još pre objave zvaničnih podataka, očekivao je da će se prvi efekti ovih događaja videti u izveštaju o inflaciji za mart. "Mislim da će inflacija u energetskom sektoru uticati na inflaciju u Srbiji – kroz rast cena uvoznih proizvoda i kroz poskupljenja u sektorima gde se energija koristi kao sirovina", rekao je profesor. Nekoliko dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je, prema preliminarnim podacima, inflacija u martu iznosila 2,8 odsto, u odnosu na 2,5 odsto u februaru. 

Kako je dodao Arsić, "uticaj na ukupnu inflaciju biće veći ako visoke cene potraju i ako se iscrpe kratkoročne mere, poput smanjenja akciza na gorivo, administrativnog ograničavanja cena i intervencija iz robnih rezervi", jer "sve te mere imaju ograničen rok trajanja". 

Bloomberg

U trenutku pisanja teksta, najavljeno smanjenje akciza od 60 odsto još nije sprovedeno, jer je zakonski moguće smanjenje do 20 odsto – koliko je i primenjeno. Pred Uskrs vlada je donela uredbu o smanjenju akciza na 25 odsto u trajanju do 24. aprila. Međutim, ako bi se smanjenje od 60 odsto primenjivalo do kraja godine, procenjuje se da bi fiskalni gubici mogli dostići milijardu evra. U tom slučaju, neki rashodi bi morali biti smanjeni kako bi se kontrolisao budžetski deficit, naglašava Arsić. 

On napominje da "možda već postoje manje intervencije iz robnih rezervi", a kada je reč o administrativnim ograničenjima cena, podseća da se cene naftnih derivata u Srbiji već duže vreme određuju svakog petka. Prema njegovim rečima, održavanje cena na istom ili sličnom nivou nosi rizik prebacivanja gubitaka na proizvođače i distributere nafte, koji to mogu neko vreme da izdrže, ali će s vremenom smanjiti proizvodnju, što može dovesti do nestašica. 

Rast kamatnih stopa kao lek za inflaciju 

Tokom drugog tromesečja inflacija bi mogla dostići gornju granicu ciljanog raspona od 4,5 odsto, procenjuje on. "Dalji razvoj zavisiće od cena energenata, kao i od politika Vlade i Narodne banke Srbije." Ne isključuje mogućnost povećanja referentne kamatne stope, što ne može sprečiti uticaj globalnih cena energije na inflaciju, ali može ograničiti rast inflacionih očekivanja i ublažiti sekundarne efekte, odnosno prelivanje poskupljenja na druge proizvode. 

Pored rasta inflacije kao ključne posledice, došlo bi i do smanjenja državnih prihoda i povećanja fiskalnog deficita, jer država gubi deo prihoda zbog smanjenja akciza na gorivo. 

Na pitanje postoje li dodatni fiskalni mehanizmi za ublažavanje posledica sukoba, Arsić ističe subvencije određenim kompanijama. "Ako su neke firme pogođene kontrolom cena, treba im dati subvencije. Ako ne povećamo cenu gasa u zemlji iako je ona porasla, a Srbijagas zbog toga trpi gubitke i ne može da plati gas Rusiji, onda bi to država morala da pokrije." Međutim, to opet povećava rashode i deficit, pa su takve mere održive samo kratkoročno. 

Treća posledica mogla bi biti rast troškova poslovanja, posebno u industrijama koje intenzivno koriste energiju ili je koriste kao sirovinu. "To dovodi do smanjenja obima aktivnosti, na primer u industriji plastike i proizvodnji veštačkih đubriva." 

Crni oblak recesije  

Usporavanje privredne aktivnosti može dovesti do recesije, ne samo u Srbiji već i u svetu. 

Ekonomisti procenjuju da će privredni rast ove godine verovatno biti niži od planiranog, ne samo zbog rasta cena energenata već i zbog uvođenja poreza na ugljenik pri izvozu u EU, kao i neizvesnosti u vezi sa budućnošću srpske naftne industrije, što dodatno pogoršava izglede za rast u 2026. godini. Tu su i strukturni problemi samog modela rasta, kao i pitanje ishoda predstojeće poljoprivredne sezone. 

Arsić takođe smatra da će, ukoliko se rat na Bliskom istoku nastavi i svetske cene energenata ostanu visoke, rebalans državnog budžeta biti neophodan, ali ne u prvoj polovini godine, već kasnije, jer se manjak prihoda trenutno može finansirati iz budžetskih rezervi i dodatnim zaduživanjem. 

Prema njegovoj proceni, država za sada može redovno da izmiruje svoje obaveze prema inostranstvu, imajući u vidu da se otplata spoljnog duga uglavnom vrši refinansiranjem i da Srbija trenutno ima nesmetan pristup međunarodnom finansijskom tržištu zahvaljujući kreditnom rejtingu, dok je trošak novog zaduživanja i dalje niži od troška kredita koji se refinansiraju. 

S druge strane, ako sukob na Bliskom istoku kratko traje, potencijalni šokovi za domaću ekonomiju mogu se ublažiti kroz tri već pomenute mere: smanjenje akciza, korišćenje robnih rezervi i administrativno ograničavanje cena. "To podrazumeva ne samo brz završetak rata, već i brzo obnavljanje snabdevanja naftom i gasom, što je moguće ako energetska infrastruktura nije ozbiljno oštećena." 

Govoreći o pritiscima na logistiku i osiguranje, profesor je naveo da su poremećaji u lancima snabdevanja zasad uglavnom povezani sa transportom energenata. 

"Ako više nije moguće izvoziti preko Persijskog zaliva, verovatno jeste preko Crvenog mora. Međutim, ako bi se sukob proširio i na to područje, to bi značilo zaobilaženje Afrike, što bi značajno povećalo troškove. Energija je ključni element transporta – brodovi koriste naftne derivate, pa s rastom cena goriva rastu i troškovi prevoza. Zasad nema opšteg poremećaja lanaca snabdevanja i nema razloga da se to očekuje, osim ako, na primer, ne dođe do zatvaranja Sueckog kanala. Tada bi to bio ozbiljan problem za robu iz Kine, jer bi obilazak Afrike smanjio ponudu i povećao troškove", zaključio je Arsić. 

Slovenija: Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme 

Sloveniju i njenu ekonomiju rat je zatekao u veoma osetljivom trenutku, neposredno pre parlamentarnih izbora, zbog čega je fokus političara bio usmeren na borbu za vlast, a ne na moguće posledice sukoba u Iranu. 

To je veliki problem za privredu, jer će, prema ekonomistima, rat po svojim ekonomskim posledicama znatno premašiti vremenski okvir tekuće godine. "Ne možemo izbeći veću inflaciju", rekao je Bojan Ivanc, glavni ekonomista Privredne komore Slovenije (GZS), čak i nakon sklapanja privremenog primirja u Zalivu. 

"Možda ćemo moći da se radujemo nižim cenama u trećem kvartalu", oprezno je optimističan Ivanc. 

Predizborni kontekst u Sloveniji važan je ne samo zbog preusmeravanja pažnje i energije premijera Roberta Goloba na teško formiranje vlade, već i zato što je u predizbornoj groznici globalna energetska kriza poprimila karakter politizovanog obračuna između najvećeg trgovca gorivom u zemlji i vlade. 

Naime, vlada je optužila upravu Petrola da namerno stvara nestašicu goriva na pumpama (posebno dizela) i time baca loše svetlo na (ne)delovanje vlade. Iz kompanije su odgovorili da problem nije nestašica goriva, već povećana potražnja na benzinskim stanicama zbog najavljenog povećanja maloprodajne cene goriva i razlike u cenama goriva u okolnim zemljama, što je izazvalo navalu stranaca da kupuju jeftinije gorivo u Sloveniji. 

Ostavljajući po strani rat rečima, Slovenci su dobili uvid u ono što ih čeka u prvim nedeljama rata u Iranu. Nestašica goriva i predviđeni porasti cena energije prvo su pogodili prvu kariku u lancu snabdevanja privrede – logistiku. U svom apelu vladi, Privredna komora je napisala da se "sektor drumskog transporta suočava sa situacijama u kojima gorivo nije dostupno na pojedinim prodajnim mestima ili su količine ograničene". To, prema njihovim rečima, "direktno ugrožava pružanje transportnih usluga, uzrokuje kašnjenja, povećava troškove i remeti lance snabdevanja". Poremećaji bi, kako su kritikovali, mogli imati "neposredne posledice po logističko snabdevanje privrede i društva u celini". 

Država je sa nedelju dana zakašnjenja ograničila snabdevanje gorivom i za pojedince i za pravna lica, rekao je ekonomista Bogomir Kovač u izjavi za RTV Slovenija krajem marta. Na pitanje o posledicama za slovenačku privredu i korporativni sektor, odgovorio je pesimistično: preti nam inflacija, više kamatne stope, pad ekonomskog rasta i, u krajnjoj liniji, recesija. 

Bio je kritičan i prema vremenskom okviru vladinih mera za suočavanje sa rastućim cenama energije. "Pre svega, vlada može da se pobrine za osetljive profesionalne potrošače, poput poljoprivrednika, osetljiviju industriju i da tamo pokuša da nadoknadi nedostatak količina s jedne strane i cenu s druge", predložio je vladi u vezi sa ublažavanjem pritisaka na korporativni sektor. 

Najave krize 

Peter Pišek, preduzetnik u transportu kamionima i predsednik Odeljenja za saobraćaj pri Obrtničko-preduzetničkoj komori Slovenije (OZS), sažeo je probleme prevoznika na sledeći način: "Situacija je kritična; ako država ne reaguje odmah, stvarni kolaps lanaca snabdevanja mogao bi se dogoditi u vrlo kratkom vremenu." 

Prema njegovim rečima, poskupljenje energije i logistički problemi prvi su nagoveštaji nadolazeće krize. "I ova kriza više nije problem prevoznika, već problem države. Bez goriva nema saobraćaja, bez saobraćaja nema hrane, lekova i funkcionalne privrede", bio je jasan. 

Cene goriva u Sloveniji porasle su na istorijske nivoe od početka rata – dizel je poskupeo za gotovo 30 odsto i trenutno košta čak 1,894 evra po litru. Na konferenciji za novinare krajem marta, Vesna Nahtigal, direktorka Privredne komore, upozorila je političare na zastoje i pozvala vladu da preduzme konkretne mere "sa trenutnim, pozitivnim i predvidivim učinkom na kompanije". Prva dama poslovnog udruženja istakla je da ih sadašnja vlada mora usvojiti "u obliku hitnih intervencionih mera". Među njima je izdvojila ograničenje cene električne energije za kompanije, odgovarajuće smanjenje mrežarine i niže oporezivanje energenata. 

"Pozivamo političare da budu jedinstveni, da sarađuju i da brzo deluju", rekla je Nahtigal, navodeći konkretne mere za smanjenje opterećenja električne energije, prirodnog gasa, nafte i motornih goriva. 

Vlada je već donela neke mere zbog energetske krize, pre svega smanjenje akciza, čime je ublažen rast cena pojedinih goriva, uz tržišno zasnovane strukturne mere i oslobađanje robnih rezervi. 

Kako je izvršni direktor Slovenske privredne komore Mitja Gorenšček rekao za Bloomberg Adriju pre iranske krize, slovenačka ekonomija se već suočavala sa brojnim strukturnim izazovima – od usporavanja privrede najvećeg partnera Nemačke, skupe energije i birokratskih prepreka, do rastuće konkurencije zemalja jadranske regije (posebno Bosne i Hercegovine) i trenda deindustrijalizacije. 

Nahtigal je procenila da će se navedeni izazovi slovenačkih preduzetnika samo pogoršati u uslovima iranske krize. "U poslednje četiri godine industrijska proizvodnja smanjila se za 4,4 odsto", rekla je, navodeći kao razloge značajan rast troškova rada i nekonkurentne cene električne energije u Sloveniji. Pogoršanje situacije na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno povećavaju cene svih energenata, dodala je. 

Privredna komora Slovenije i Ministarstvo privrede, turizma i sporta ove nedelje su dogovorili osnivanje radne grupe za rešavanje posledica krize. 

Potencijalne mere 

Među mogućim merama koje odlazeća vlada razmatra kako bi ublažila troškove hrane za preduzetnike u sektoru prehrambene industrije, prema najavama ministarke poljoprivrede Mateje Čalušić, nalazi se i smanjenje PDV-a na hranu, iako se Ministarstvo finansija tome u februaru protivilo. Prema njenim rečima, niži PDV se obično ne odražava na smanjenje cena. "PDV predstavlja veoma kvalitetan izvor javnih finansija, zbog čega su eksperimenti sa smanjenjem PDV-a obično rizični. Javni finansijski prihodi bi se sigurno smanjili, dok su koristi od toga upitne", komentarisao je predlog predsednik Fiskalnog saveta Davorin Kračun. 

Osim energenata, glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Ivanc istakao je i krizu snabdevanja brojnim proizvodima na bazi energenata (aluminijum, veštačka đubriva, plastika itd.). Ključni rizik za Evropu i Sloveniju ostaje prelivanje rasta cena energije na krajnje cene motornih goriva, električne energije, hrane i brojnih drugih proizvoda. Za Sloveniju to znači dodatni pritisak na troškove kompanija, pogoršanje konkurentnosti i veću neizvesnost u planiranju proizvodnje. 

"Kriza u Persijskom zalivu nije toliko kriza snabdevanja koliko kriza cena, budući da je većina energenata koje isporučuju zemlje Zaliva namenjena azijskim kupcima. Međutim, prirodni gas i naftni derivati obezbeđuju 45 odsto nacionalnih energetskih potreba Slovenije. Potrošnju je teško smanjiti jer ona obezbeđuje funkcionisanje ekonomije", rekao je. 

Prema Ivancu, energetski šok će uticati na gotovo sve aktivnosti u Sloveniji, budući da će se većina suočiti sa cenovnim udarom. Neki bi mogli videti i pad potražnje, i to u industriji, trgovini i drugim uslužnim sektorima, gde većinu čine mala i srednja preduzeća. 

Takođe treba napomenuti da većinu nemačke privrede čine takve firme, koje su posredno i ključni partneri domaćim dobavljačima. Uz iransku krizu, koja je povezana sa energijom, treba dodati da su izvozno orijentisane ekonomije EU i dalje podložne povećanim carinama u trgovini sa SAD. Njih su utvrdili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leyen i američki predsednik Trump u inače neformalnom trgovinskom sporazumu u Trumpovom škotskom golf-odmaralištu Turnberi krajem prošlog jula. 

Veliki evropski izvoznici poput Nemačke i Francuske ključni su partneri za slovenačka mala i srednja preduzeća. Energetski intenzivna automobilska industrija, koja čini okosnicu privrede, ostvaruje više od osam milijardi evra godišnjih prihoda, a više od 80 odsto ukupne proizvodnje izvozi se na strana tržišta. Podaci Privredne komore Slovenije i slovenačkog automobilskog klastera ACS pokazuju da Nemačka čini oko 40 odsto izvoza industrije. Što se tiče uticaja iranskog rata na cene električne energije, predsednik Energetske komore Slovenije (EZS), Aleksander Mervar, rekao je da su cene na terminskim tržištima za drugi, treći i četvrti kvartal 2026. porasle za 36 do 38 odsto. 

Golobova predizborna darežljivost 

Slovenija se suočava sa verovatno dugoročnim ekonomskim posledicama, uz ulazak u makroekonomski nepovoljnu situaciju javnih finansija. To je opet rezultat izborne dinamike, budući da je Golobova vlada u predizbornoj trci koristila popularne mere – od božićnica do povećanja minimalne plate na hiljadu evra neto. Reč je o merama koje su, prema mišljenju stručne javnosti i nadzornih institucija poput Fiskalnog saveta, značajno pogoršale strukturnu ravnotežu javnih finansija. 

One takođe jačaju inflacionu spiralu koju najavljuje iranska kriza i vrlo verovatan odgovor ECB, koji bi trebalo da interveniše restriktivnom monetarnom politikom na sledećem sastanku u aprilu. Uvođenje obavezne božićnice u novembru 2025. direktno je opteretilo državni budžet sa oko 120 miliona evra, što je bio trošak isplata za oko 190.000 zaposlenih u javnom sektoru. Međutim, stvarni finansijski uticaj mera krije se u gubitku budžetskih prihoda. Pošto su božićnice bile potpuno oslobođene poreza i doprinosa, Fiskalni savet je upozorio da je "državni budžet dodatno uskraćen za više od 250 miliona evra". 

Schrödingerov budžet 

Istovremeno, preduzetnike je šokiralo povećanje minimalne plate, koja je od početka 2026. iznosila oko 1.000 evra neto. Reč je o povećanju od više od 16 odsto u bruto iznosu, što, prema Privrednoj komori i drugim organizacijama poslodavaca, "prevazilazi finansijske mogućnosti mnogih kompanija" i dovodi do opasnog izjednačavanja. Kao odgovor na kritike mera, ministar finansija Klemen Boštjančič je samo rekao da "u budžetu ima ili nema dovoljno novca. Budžet je složena stvar". 

U međuvremenu, Fiskalni savet u svojim izveštajima za 2026. godinu primećuje da je deficit opšte države u 2025. porastao na -2,5 odsto BDP-a, a u 2026. se, prema preliminarnim procenama, očekuje čak -2,1 milijardu evra, pri čemu su ključni faktor bili "veći troškovi rada zbog početka reforme plata i uvođenja zimskih praznika". 

Njegov predsednik Davorin Kračun rekao je za Bloomberg Adriju da vladine mere za rešavanje krize treba da budu "usmerene na najranjivije grupe i jasno vremenski ograničene. Istovremeno, ne bi smele da iskrivljuju cenovne signale i time smanje podsticaje potrošačima energije da se prilagode očiglednim strukturnim promenama na energetskim tržištima". 

U prva tri meseca 2026. Slovenija je zabeležila deficit od 701 milion evra, što je 250 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine. Glavnina deficita nastala je u martu, kada je iznosio 585 miliona evra. Fiskalni savet je ocenio da je rast prihoda već prošle godine usporen, uglavnom zbog slabijih poslovnih rezultata kompanija i smirivanja situacije na tržištu rada. Prema njima, rast rashoda je uglavnom rezultat povećanja troškova rada zbog uvođenja novog sistema plata. 

U izradi teksta učestvovali su i Nataša Hadžispirkoska Stefanova, Aleš Kovačič, Nejra Džaferagić i Ana Ristović.