Novo oružje američke diplomatije

Raskidanje starih saveza i okretanje naglavačke koalicije formirane posle Drugog svetskog rata bile su nezamislive u vreme prethodnih američkih predsednika zbog nepresušne potrebe SAD za energijom. Međutim, Bela kuća pod Trumpom može da se osloni na sve značajniji američki proizvod kao polugu na geopolitičkom planu: tečni prirodni gas.   

SAD, koje su za sedam godina od beznačajnog proizvođača LNG-ja postale najveći proizvođač na svetu, pripremaju se da povećaju proizvodne kapacitete za proizvodnju tog gasa za 60 odsto u prvoj polovini drugog mandata Donalda Trumpa, prognoza je BloombergNEF-a. Do kraja decenije, iz SAD će dolaziti gotovo svaki treći tanker koji prevozi gas ohlađen do tečnog stanja na vrlo niskoj temperaturi. U tome leži najveća šansa za Trumpa da ispuni predizborno obećanje o energetskoj dominaciji.  

Ma šta da Trump čini da izoluje SAD od njihovih saveznika, njegovi neobični potezi ne utiču na potražnju za prirodnim gasom proizvedenim u SAD. Trump je u prvih nekoliko nedelja tokom svog drugog mandata pokušao da izdejstvuje mirovni sporazum za Ukrajinu bez učešća ključnih saveznika (ili Ukrajine), podigao carine trgovinskim partnerima i izneo radikalne ideje o preoblikovanju Bliskog istoka. Lideri iz Evrope, Indije i Japana odgovorili su na to obećanjima da će kupovati još više američkog gasa. "Neverovatno je da predsednik SAD ne mora da brine o uvozu energenata kada pregovara o miru na Bliskom istoku ili u Evropi", kaže Amy Myers Jaffe, profesorka Univerziteta u Njujorku, gde predaje o finansijskim aspektima energetike i klimatskih promena. "U položaju ste da vodite te razgovore iz pozicije moći."  

Trump često govori o svojim planovima da poveća proizvodnju "tečnog zlata" u SAD – nafte koja se ekstrahuje putem frakinga, odnosno hidrauličkog frakturiranja (proces ubrizgavanje vode, pomešane sa peskom i hemikalijama, pod visokim pritiskom u podzemne stene kako bi se stvaranjem pukotina oslobodili inače teško dostupni nafta i gas, prim. prev.). On je optužio bivšeg predsednika Joea Bidena da nije na tom planu ništa preduzimao jer se bavio uticajem frakinga na klimu.  

Međutim, američka proizvodnja sirove nafte će se povećati za samo 2,9 odsto ove godine, dok se proizvođači nafte i gasa iz škriljca spremaju da pokrenu eksploataciju na novim lokacijama. U Permskom basenu, najvećem basenu nafte u SAD, proizvodnja bi mogla da dosegne maksimalan nivo već 2028. godine, poslednje godine Trumpovog mandata, pre nego što počne da stagnira, predviđa kompanija za tržišne i ekonomske analize S&P Global.  

Ministar finansija SAD Scott Bessent obećao je da će povećati proizvodnju nafte za tri miliona barela dnevno u okviru svog plana "3-3-3" čiji je cilj jačanje ekonomije, a uključuje i snižavanje deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i održavanje stope rasta na tri odsto. Međutim, to obećanje se može ispuniti samo ako se bude računalo u barelima ekvivalenta nafte, odnosno ako se obuhvati i gas, kaže Raoul LeBlanc, analitičar u S&P Globalu. 

Proizvodnja nafte verovatno neće značajnije rasti u kratkoročnom periodu, rekao je ministar energetike Chris Wright u intervjuu za TV Bloomberg u februaru. S druge strane, proizvodnja gasa u SAD drastično će rasti u naredne dve do tri godine, rekao je on. Ili, kako je to sročio potpredsednik SAD JD Vance tokom izborne kampanje u Pensilvaniji: "Sedimo na rezervama prirodnog gasa sličnim rezervama nafte u Saudijskoj Arabiji. Samo treba to da iskoristimo".  

To je uzbudljiva perspektiva za vodeće svetske rukovodioce u sektoru nafte i gasa, kao i zvaničnike, koji su se sastali na konferenciji CERAWeek, održanoj 10. marta u Hjustonu u organizaciji S&P Globala. 

Pre 20 godina, ideja da prirodni gas može imati značajniju ulogu od sirove nafte u američkim diplomatskim kalkulacijama bila bi apsurdna. Na prelazu u novi milenijum SAD nisu imale dovoljno gasa. Gas je učestvovao sa manje od 15 odsto u proizvodnji električne energije, znatno zaostajući za nuklearnom energijom i ugljem. Tadašnji predsedavajući Federalnih rezervi SAD (Fed) Alan Greenspan rekao je da treba povećati uvoz kako bi se nadomestio manjak u domaćoj proizvodnji.  

Sve se, međutim, promenilo sa horizontalnim bušenjem i hidrauličnim frakturiranjem ili frakingom, čija se primena intenzivirala tokom dvehiljaditih godina. Te dve metode ekstrakcije su omogućile pristup do tada nepristupačnim rezervama nafte i gasa na području koje se prostire od Severne Dakote do Novog Meksika. SAD su više nego udvostručile proizvodnju prirodnog gasa na više od 100 milijardi kubnih stopa (28,3 miliona kubnih metara). Sada se 41 odsto električne energije proizvodi od prirodnog gasa.  

U stvari, proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca toliko se brzo uvećala u proteklih 20 godina da je premašila domaće potrebe. Zbog toga su cene stagnirale tokom cele decenije, što se negativno odrazilo na profit proizvođača. Industrija je pokušavala da na druge načine iskoristi gas tako što je, između ostalog, gradila petrohemijske fabrike za proizvodnju plastike duž Zapadne obale.  

Bloomberg Businessweek

 

Međutim, glavni cilj je izvoz gasa, pre svega zato što su međunarodni kupci spremni da više plate. Evropi je potrebno dugoročno rešenje za snabdevanje gasom pošto je prestala da se snabdeva gasom iz Rusije. Aziji su energenti potrebni zbog brzog ekonomskog razvoja, a razvijene zemlje moraju da obezbede dodatnu energiju kako bi zadovoljile potrebe informacionih centara koji obezbeđuju resurse potrebne za razvoj veštačke inteligencije. 

Sve više kompanija, uključujući Cheniere Energy Inc. i Venture Global Inc, utrkivalo se u izgradnji postrojenja za ukapljivanje gasa, vrednih više milijardi dolara, kako bi mogle da opslužuju prekomorska tržišta. U ovim složenim postrojenjima temperatura prirodnog gasa se snižava na 160 stepeni Celzijusa (256 stepeni Farenhajta) i gas prelazi u tečno stanje kako bi mogao da se specijalizovanim brodovima preveze do prekomorskih odredišta gde se vraća u gasovito stanje. U SAD radi osam ovakvih postrojenja, još tri je u izgradnji, a nekoliko ih je blizu odluke o tome da li da se nastavi sa ulaganjem. Trump, takođe, pokušava da oživi projekat LNG-ja na Aljasci koji je već dugo u zastoju. 

Biden, iako nije bio naklonjen industriji nafte i gasa, nastavio je da, nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, realizuje agendu koja je formulisana tokom Trumpovog prvog mandata. On je rekao da Evropa može da zameni ruski gas američkim, čime bi nanela štetu "ratnoj mašini" predsednika Vladimira Putina. Uskoro su Holandija, Francuska i Velika Britanija postale najveći kupci američkog LNG-ja. Predsednica Evropske komisija Ursula von der Leyen hvalila je Bidena kao pouzdanog partnera, istakavši da transatlantski odnosi i jedinstvo nikada nisu bili tako jaki. 

Prirodni gas, koji je prvobitno smatran energentom koji će pomoći svetu u tranziciji sa uglja na obnovljive izvore energije, nije, na opšte iznenađenje, izgubio na značaju. Njegova eksploatacija bi mogla ozbiljno da se odrazi na borbu protiv klimatskih promena. Ova borba podrazumeva smanjenje potošnje svih fosilnih goriva, uključujući prirodni gas, kako bi svet do 2050. ostvario cilj neto nulte emisije (neto nulta emisija podrazumeva stanje u kome se iz atmosfere uklanja količina gasova sa efektom staklene bašte jednaka onoj koja se ispušta, bilo kroz prirodne procese ili tehnologije za uklanjanje tih gasova, prim. prev.).  

"Govorilo se da je prirodni gas prelazno rešenje", kaže Mike Sommers, izvršni direktor Američkog instituta za naftu koji zastupa interese industrije nafte i gasa. "Sada je jasno da je prirodni gas energent budućnosti."

Cena prirodnog gasa u SAD je u proseku u proteklih pet godina iznosila 3,55 dolara po jednom milionu britanskih termalnih jedinica (BTU) ili 252.000 kilokalorija (kcal) u evropskom sistemu merenja (BTU je jedinica za merenje energije koja se najčešće koristi u SAD i još nekim zemljama, prim. prev.). Ta cena je oko 70 odsto niža od prosečne cene u Evropi, čini  američku ekonomiju mnogo konkurentnijom u odnosu na druge i dobar je osnov za Bidenove i Trumpove planove da vrate proizvodnju iz inostranstva u SAD.  

"Energija je osnov svake ekonomije i SAD su u velikoj prednosti jer mogu da se snabdevaju jeftinom energijom i da je sve više izvoze u svetu", kaže Arjun Murti, partner u konsultantskoj firmi u oblasti energetike Veriten sa sedištem u Hjustonu. Nasuprot tome, Evropa prolazi kroz snažan trend deindustrijalizacije koji je posebno izražen u Nemačkoj.     

Meteorski rast američke industrije gasa naišao je na prepreku u poslednjoj godini Bidenovog mandata kada je njegova administracija stavila moratorijum na izdavanje novih dozvola za izvoz LNG-ja, pošto je želela da proveri njegov uticaj na klimu. Trump je prvog dana po stupanju na dužnost ukinuo moratorijum, ne pominjući nikakve bojazni u vezi sa uticajem na klimu zbog kojih je Biden zaustavio izdavanje dozvola. (Nije pomenut ni izraz "gas slobode" koji je tadašnje ministarstvo energetike skovalo 2019. godine kako bi promovisalo američki gas naspram gasa iz Rusije i sa Bliskog istoka.) 

Proizvodnja i izvoz gasa su u ekspanziji dok je situacija sa naftnom industrijom u SAD sasvim drugačija. Američka naftna industrija, iako  najveća u svetu, ne daje Trumpu potrebnu težinu na geopolitičkom planu kakvu imaju Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i njen de fakto lider, prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohammed bin Salman.  

Iako Amerika trenutno proizvodi 13,5 miliona barela dnevno, oko 50 odsto više nego Saudijska Arabija, mogućnosti za rast su ograničene: zbog niskih cena nafte proizvođači moraju da snize troškove i sačuvaju preostale resurse za buduću eksploataciju. Međutim, spori rast možda više neće biti bitan ukoliko industrija prirodnog gasa u SAD nastavi da raste u skladu sa očekivanjima. 

Evropa, koja je zasad zavisna od američkog gasa, nema mnogo prostora za manevrisanje. Čak i dok Ukrajina ogorčeno reaguje na Trumpove očigledne simpatije prema Putinu, njena najveća privatna energetska kompanija  pregovara sa proizvođačima iz SAD o dvogodišnjem ugovoru o snabdevanju LNG-jem. Premijer Indije Narendra Modi, suočen sa uvođenjem visokih carina u SAD, obećao je da će olakšati proces uvoza u Indiju. Japan, Južna Koreja i Tajvan razmatraju mogućnost da kupe još američkog LNG-ja kako bi predupredili Trumpove carine i smanjili suficit u trgovini sa najvećom svetskom privredom. 

Trumpova strategija, međutim, mogla bi da odbije neke ključne kupce. Kina, najveća uvoznica LNG-ja, uvela je u februaru carine na američki gas kao odgovor na uvođenje dodatnih carina na uvoz kineske robe u SAD. To nije jedina opasnost. Stručnjaci očekuju da će zbog sve većeg broja postrojenja u SAD to tržište postati prezasićeno do kraja decenije, što bi moglo da dovede do pada cena. Osim toga, LNG je obično skuplji od uglja i nije čist poput obnovljivih izvora energije. Takođe, kao što se vidi na primeru Kine, neka zemlja može sama da proizvodi energiju iz oba ova izvora bez potrebe da se oslanja uvoz. 

"Nijedna vlada ne želi da zavisi od uvoznih tržišta osim ako nema izbora", kaže Myers Jaffe, profesorka na NYU. U naredne dve godine, zemlje možda ne neće imati drugi izbor, kaže ona. "Međutim, živimo u vremenu velikih promena u energetici, tako da će kroz 10 godina biti drugih opcija. Doba američkog prirodnog gasa neće večno trajati."

- U saradnji sa Stephenom Stapczynskim. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar