Bez obzira na pad cena sirovina, hrana skupa

Cene sirovina će ove godine nastaviti da usporavaju zbog pada potražnje, visokih kamata, ali i prošlogodišnje visoke baze. Takođe, cene svih poljoprivrednih proizvoda su na nižem nivou u odnosu na prosek 2022. godine, izuzimajući cene šećera i stoke, pokazuje istraživanje Bloomberg Adria analitičkog tima.

Žarko Galetin, agroekonomista i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da ima indicija da ovaj jedanaestomesečni pad FAO indeksa može da se zaustavi i da se krajem trećeg i početkom četvrtog kvartala ove godine cene poljoprivrednih proizvoda povećaju.

U postojećim prilikama, kaže, manevarski prostor primarnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji ne postoji. "Taj manevarski prostor, biću iskren, veoma je mali i mene iskreno pomalo čudi i nekako se pronađem čak i lično nešto prozvan izjavama. Naime, dok sam bio direktor berze, jedan od ključnih zadataka bio je da edukujem javnost kako da čita berzanske cene. Vi danas imate zahtev poljoprivrednih proizvođača u Srbiji koji kažu: 'Hoćemo da se naše cene izjednače i sa cenama na berzama u Parizu i Budimpešti'. Čini mi se, dakle, da mi upoređujemo, što bi tamo narodski rekli, babe i žabe", objašnjava on i napominje da se ne može porediti roba na spot-tržištu sa cenama na terminskom tržištu sa cenama fjučersa.

Navodi da su to terminski ugovori, gde se trguje marginama i dodaje da bez obzira na sve, mi delimo sudbinu svetskog tržišta.

"To je apsolutno nesporno i u kontekstu svih ovih dešavanja moramo da konstatujemo da je od početka korone došlo do iskakanja iz matrica i sada sve više zavisimo od politike i od geopolitike. Uz sve to, videli smo da je logistika jedna od najvećih slabosti tržišta i jedan od najvećih problema u redovnom snabdevanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Svedoci smo da je došlo do iskakanja i do situacije da smo u prošloj godini imali ekstremno visok skok cena. Ove godine imamo praktično duplo niže cene", navodi Galetin.

Prema njegovom mišljenju, kada se dolazi do ovakvih, abnormalnih dešavanja na tržištu, to je znak da u tom sistemu nešto ne funkcioniše dobro.

Dogodilo se da su cene hrane rasle uz rast osnovnih inputa, ali da se to se ne održava sada, kada cene sirovina padaju. Galetin smatra da korelativna linija usklađivanja cena sa osnovnim sirovinama ide u korist krajnjim trgovcima i prerađivačima, onima koji su na kraju tog proizvodnog lanca, i da je problem uvek kod primarnih proizvođača.

"Kada cena sirovina ode gore, tada vrlo brzo reaguju prerađivači i trgovci, i to vidimo na rafovima. Šta se sada dešava kad je sirovina pala? Vi nemate takav odgovor. Mi se u Srbiji suočavamo sa nikad većim cenama hrane, a imamo bazične sirovine iz kojih se derivira najveći deo finalnih proizvoda." 

Prema njegovim rečima, Srbija, s druge strane, postaje veliki uvoznik nekih poljoprivrednih proizvoda čiji se uvoz do pre nekoliko godina smatrao nemogućim. "Srbija uvozi i svinjski podmladak, smrznuto svinjsko meso. I kada imate takvu situaciju, onda se ispoljavaju sve slabosti našeg tržišnog sistema, a to su monopoli. Možda bi bilo primerenije da kažem oligopoli koji jednostavno diktiraju tržište, diktiraju cene. Oni neće tako brzo da spuste cene, ja mislim da ćemo se još dugo boriti s visokim troškovima u sektoru hrane", zaključuje Galetin.

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar