MK Grupa kupila BIGZ

Zgrada BIGZ-a, jedan od najprepoznatljivijih simbola beogradskog modernizma, zvanično ima novog vlasnika. Antologijsko delo srpske moderne arhitekture, nekadašnju zgradu jednog od najvećih izdavača SFRJ, preuzela je u avgustu ove godine MK Grupa, preko svoje kiparske kompanije MKG Properties. Vrednost transakcije nije poznata. 

Ovom kupovinom kompanija, koja decenijama gradi svoje poslovno carstvo u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, turizmu i obnovljivim izvorima energije, pravi ozbiljan iskorak i u svet kancelarijskog prostora. S druge strane, BIGZ ulazi u novo poglavlje svoje burne istorije, ovog puta pod okriljem jednog od najuticajnijih poslovnih sistema u regionu.

No, ovo nije jedini iskorak grupe u sektor nekretnina. Druga kiparska firma, Kaylara Limited, koja vodi do Aleksandra Kostića, sina Miodraga Kostića, postala je u aprilu suvlasnik polovine poznate novosadske građevinske firme Aleksandar gradnja. Upravo ta kompanija stoji, kao jedan od ključnih poslovnih partnera, iza projekata koji su u prethodnim godinama definisali novi izgled prestonice - K Distrikta, reklamiranog kao "najlepši pogled Beograda", zatim Kalemegdan parka, The One tornja u Bloku 64 i Taurunuma u Zemunu.

Pre nego što su osvojili beogradsko tržište, Aleksandar gradnja je svoje ime izgradila u Novom Sadu, gde posluje još od 2005.

Depositphotos

Čiji je sve bio BIGZ

Iza fasade koja odoleva vremenu odvijala se poslednjih gotovo dve decenije drama modernog kapitala.

Posle propasti štamparije, zgrada BIGZ-a je 2007. godine, tokom privatizacije, na aukciji prodata za oko tri i po miliona evra biznismenu Petru Matiću. Da je država tada zgradu dala kao građevinsko zemljište na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je tada kvadratni metar vredeo skoro 90.000 evra. Tako bi jedan hektar zemljišta potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona evra.

Zgrada je godinama bila neformalni centar kulture, a večito misteriozni biznismen Petar Matić dugo je tragao za kupcem. Prema pisanju "Politike", Matić je 2015. godine odbio da svoj udeo od 80 odsto u BIGZ-u, proda kanadskoj firmi Tipin Corporation, koja je bila "spremna da u kupovinu i obnovu tog objekta uloži 30 miliona evra".

Dostojnog kupca pronašao je 2021. godine. Kompanije Marera Real Estate Partners i Aleksandar gradnja preuzele su vlasništvo nad 40.000 kvadrata zgrade BIGZ-a, svaka sa po 50 odsto.

 

 

Tačan iznos prodaje nije javno objavljen, ali je poznato da je u rekonstrukciju uloženo više od 40 miliona evra, u okviru investicije za obnovu i adaptaciju objekta. Posao rekonstrukcije nekadašnje štamparije, po autentičnoj zamisli Dragiše Brašovana, vodila je firma MPP Bigz.

Aleksandar gradnja je u januaru 2024. godine izašla iz vlasništva, a njen udeo preuzela je firma AGNS Investment Novi Sad. U decembru iste godine, iz vlasništva je izašla i Marera Real Estate Partners, pa je AGNS Investment postala 100 odstotni vlasnik BIGZ-a. Krajem avgusta firma AGNS Invest promenila je ime u MK Bigz Office Hub Holding doo Beograd, čime je praktično zaokružen proces preuzimanja. MK Bigz Office Hub Holding sada je vlasnik MPP Bigza, preko kojeg je MK Grupa postala i vlasnik obnovljene zgrade BIGZ-a.

Duh evropske moderne arhitekture

Zgrada Državne štamparije, kao jedne od najstarijih državnih institucija u Kneževini Srbiji, osnovane još 1831. godine, sagrađena je između 1936. i 1940. godine na prostoru kompleksa urbane, industrijske i saobraćajne zone kod "Mostara". Arhitekta Dragiša Brašovan je na ovom zdanju prvi put u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ovim izuzetnim ostvarenjem u vreme svog stvaralačkog vrhunca, Brašovan se, više nego bilo kojim delom do tada, približio duhu evropske moderne arhitekture. BIGZ je 1992. godine proglašen spomenikom kulture.