Leoni seli proizvodnju u Maroko, gasi jednu fabriku u Srbiji

Dok se u Maroku širi, iz Srbiji se povlači. Kompanija Leoni, koja proizvodi žičane sisteme za evropsku automobilsku industriju, otvorila je u januaru ove godine novu fabriku u Agadiru u Maroku, vrednu više od 20 miliona evra, u kojoj planira da do 2027. godine zaposli više od 3.000 ljudi. Šest meseci kasnije, u julu, saopštila je da zatvara svoj pogon u Malošištu kod Doljevca.

Oko 1.900 radnika Leonija u Malošištu deliće sudbinu zaposlenih u još nekoliko auto-kompanija koje se gase ili smanjuju proizvodnju u Srbiji. Preostale tri Leonijeve fabrike u Srbiji, u kojima radi oko 10.600 ljudi, ali koje se takođe suočavaju s rastućim troškovima, u Prokuplju, Nišu i Kraljevu, zasad nastavljaju da rade.

Leonijeva fabirka u Maroku, kako se navodi u sopštenju kompanije,  specijalizovana je za proizvodnju kablovskih sistema za kamione, pogonske sklopove i terenska vozila, a projekat je osmišljen po najvišim standardima digitalizacije i održivosti, s minimalnim emisijama ugljen-dioksida..

Fakhri Bouguerra, generalni direktor kompanije Leoni Maroko, naveo je da je Agadir strateški lociran u blizini proizvodnih pogona različitih proizvođača komercijalnih vozila.

"Region raspolaže dovoljnim brojem kvalifikovanih radnika, a takođe imamo i prostor za dalje širenje", rekao je on.

Suprotno tome, proizvodnja u Srbiji ocenjena je kao finansijski neodrživa.

"Fabrika u Malošištu pravi značajne gubitke, a dodatni izazov predstavlja i pad evropske automobilske industrije", naveli su u četvrtak iz kompanije.

Podsećamo, Leoni AG  posluje u 23 zemlje, a do sada je ova kompanija u Srbiju investirala oko 300 miliona evra, i to je najveća nemačka investicija u Srbiji. Leoni je na srpskom tržištu prisutan od 2009. godine, kada je otvorio svoj prvi proizvodni pogon u Prokuplju. Usledile su fabrike u Malošištu (2014), Nišu (2017) i Kraljevu (2018).

Leoni AG zapošljava oko 85.000 ljudi širom sveta, a 2023. godine je prošao kroz veliko restrukturiranje nakon što ga je neuspela prodaja divizije za automobilske kablove ostavila u finansijskim problemima. Kao rezultat toga, kompanija je uklonjena s Frankfurtske berze.

Krajem 2024. godine kineski Luxshare postao je većinski vlasnik nemačkog  Leonija. Luxshare, proizvođač elektronskih komponenti, potpisao je 17. septembra ugovor o strateškom partnerstvu s Leonijem i sticanju većinskog udela od 50,1 odsto, dok je preostali deo ostao u vlasništvu biznismena Stefana Pierera, koji je do tada bio apsolutni vlasnik. 

Većina prihoda, od 205 miliona evra od prodaje 50,1 odsto udela u kompaniji usmerena je ka bankama poveriocima, rekao je u intervju, krajem oktobra Klaus Rinnerberger izvršni direktor. Luxshare je kupio Leonijev kablovski biznis za 320 miliona evra, a prihod od te prodaje takođe je iskorišćen za smanjenje duga.

Leoni AG je posle potpisivanja ugovora o strateškom partnerstvu saopštio da će snažne veze Leonija sa evropskom i američkom automobilskom industrijom, u kombinaciji sa prisustvom firme Luxshare u Kini, stvoriti snažnu globalnu platformu, omogućavajući obema kompanijama da maksimiziraju svoj tržišni potencijal. Ekspertiza kompanije Luxshere u konektorima i elektronici dodatno će poboljšati sposobnost Leoniju da obezbedi integrisana rešenja koja će koristiti klijentima.

Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta, rekao je da je potencijalno dobro što su Kinezi preuzeli deo Leonija jer evropska auto-industrija stagnira u svim segmentima.

Srbija nije više zemlja jeftine radne snage

Najava gašenja Leonije fabrike u Malošištu je i upozorenje na probleme sa kojima se suočava auto-industrija, ali i znak da kriza u toj industriji ne posustaje tako lako, već, naprotiv, da zadaje nove probleme proizvođačima automobila i komponenti za vozila.

Prema rečima Milorada Filipovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, iza povlačenja stranih proizvođača auto-komponenti iz Srbije stoje dva glavna razloga.

"Evropska, a pogotovo nemačka auto-industrija, koja je bila najjača  u velikoj je krizi. S druge strane, jedinični troškovi rada u Srbiji su sada mnogo veći nego kada su oni otvarali fabrike. Prosečna plata u Srbiji je nešto viša od 900 evra. Postoji dosta jeftinija radna snaga u drugim zemljama i logično je da se sele tamo gde im je povoljnije ili jednostavno zatvaraju fabriku zato što nemaju više toliko posla", rekao je Filipović za Bloomberg Adriju.   

Kineski Johnson Electric otpušta u Nišu i okreće se automatizaciji

Posle više dana spekulacija o otpuštanjima, jedna od profitabilnijih kineskih kompanija u Srbiji, Johnson Electric, potvrdila početkom februara 2025. godine, da će ipak smanjiti radnu snagu u svojoj fabrici u Nišu, čime će biti pogođeno preko 300 radnika.

"Johnson Electric Niš je doneo odluku o smanjenju broja zaposlenih kao odgovor na trenutne izazove u evropskoj automobilskoj industriji i sve veći fokus na tehnologiju automatizacije. Ova odluka, koja stupa na snagu u februaru 2025. godine, ima cilj da osigura dugoročnu održivost i konkurentnost kompanije. Duboko žalimo zbog uticaja koji će ova odluka imati na naše posvećene zaposlene. Otprilike 350 radnika u proizvodnji će biti pogođeno", rekli su u kompaniji za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

Odlazak najavio i Draxlmaier

Nemačka kompanija Draxlmaier, svetski proizvođača kablovskih setova za automobilsku industriju, najavila je da će nakon 17 godina poslovanja u Srbiji zatvoriti svoju fabriku u Zrenjaninu. Fabrika će, kako su naveli u saopštenju, početkom marta ove godine biti zatvorena 2026. godine, a sa zatvaranjem fabrike i 2.000 radnika ostaće bez posla.

Draxlmaier napušta Srbiju "zbog pada obima proizvodnje u automobilskoj industriji Evrope i zbog toga što ta kompanija nije dobila porudžbine".

Regionalni predstavnik kompanije Ralf Cappele je, na pitanja povodom najave zatvaranja fabrike, rekao da održavanje proizvodnje uvek zavisi od porudžbina, ali da Draxlmaier nije uspeo da to obezbedi za fabriku u Zrenjaninu.

Sindikat: Država da pomogne

Iz sindikata su nakon najave zatvaranja Draxmaiera, upozorili da to nije izolovan i da je situacija u auto-industriji zabrinjavajuća.

"Imamo već informacije da će doći u istu situaciji Aptiva. Takođe, imamo informacije da Yura već sada smanjuje radnu snagu, a zatim imamo Johnson Electric. Ovo je jedna neželjena, teška situacija za koju mora da dođe do određenih intervencija države ili strukture vlasti da potpomognu", rekao je Dragan Matić predsednik Industrijskog sindikata Srbije za Euronews. 

Bloomberg

Kineska konkurencija i skuplji energenti

Nije tajna, nemačka automobilska industrija, jedna od najjačih karika privrede te zemlje, nalazi se u krizi. Jedan od razloga zbog kojih je zapala u krizu je i taj što je Nemačka početkom prošle godine ukinula pojedine podsticaje za kupovinu električnih automobila. Nakon što su se nemački automobilski giganti suočili sa padom akcija i smanjenjem prodaje, nadležni su se odlučili da u nekim segmentima ponovo aktiviraju subvencije.

Problem sa kojim se suočava nemačka auto-industrija jeste i taj što električni automobili koje proizvodi nisu konkurentni s cenama kineskim. Kineske automobilske kompanije dobijaju izdašne subvencije od države, pa su njihova vozila jeftinija od onih koje proizvodi konkurencija.

Jedan od najvažnijih razloga za pad nemačke automobilske industrije jesu i skuplji energenti poput gasa koje nemački proizvođači koriste u proizvodnji i za grejanje svojih pogona i kancelarija. Veći troškovi za struju i gas se odražavaju i na cenu proizvoda automobilske industrije, što umnogome utiče na prodaju.

Uticaj na srpsku auto-industriju

Dobro je poznato da srpska privreda i te kako zavisi od zbivanja u jednoj od najjačih ekonomija sveta, a posebno od nemačke auto-industrije.

Broj fabrika sa naših prostora koje proizvode za potrebe nemačkih automobilskih giganata nije mali. U Srbiji u sektoru proizvodnje delova za automobile radi oko 150 kompanija, koje zapošljavaju gotovo 100.000 ljudi, a dobar deo proizvodnje ide u Nemačku.

"U principu, dinamika kojom se bude odvijala kriza u evropskom automobilskom sektoru diktiraće i brzinu kojom će se ona prelivati kod nas, dodaje on. Ako se bude nastavila i u 2025. a ima indicija da hoće , definitivno će se prvi veći problemi osetiti i kod nas.", rekao je profesor Marković.

On je i napomenuo da evropske kompanije, logično, gledaju da smanje troškove tamo gde su oni veći, a njima je Srbija i dalje jeftinija lokacija. Međutim, ukoliko bude bilo pada prodaje vozila na evropskom tržištu i ubuduće, domaći proizvođači auto-delova će se suočiti sa smanjenjem narudžbina, što će zahtevati da se seku troškovi i u Srbiji.

"Jedna od aktuelnih tema na domaćem tržištu je i to da Srbija više nije tako jeftina lokacija za neke delatnosti u okviru auto-industrije, poput manuelnih, jednostavnijih procesa. U tom pogledu pod rizikom su proizvođači auto-kablova koji zapošljavaju najveći broj ljudi i u narednih pet godina može se očekivati da će se takvi pogoni polako zatvarati i seliti na drugu lokaciju", poručuju profesor.

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar