Vučić: SAD uvode sankcije protiv NIS-a

Sjedinjene Američke Države (SAD) uvešće sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je  putem "zvaničnog kanala" obavešten da će to biti od 1. januara,  ali da još uvek nije video zvanični dokument o tome.

On je, gostujući na Radio televiziji Srbije (RTS), ocenio da ta vest dolazi u teškom trenutku, ali da će aktuelna vlast razgovarati sa SAD i Rusijom i da će se potruditi da očuva dobre odnose sa obe zemlje. Upitan da li bi odluka da Srbija uvede sankcije Moskvi nešto promenila, Vučić je kazao da nije spreman da razgovara o tome i da će Srbija nastaviti da vodi "principijelnu politiku".

"Moramo da razgovaramo najpre s Amerikancima, da dobijemo papir. Mi imamo i neku vrstu zvanične potvrde, ali moramo da vidimo papir. Kada vidimo dokument, razgovaramo najpre s Amerikancima, onda idemo razgovaramo sa Rusima", rekao je Vučić.

 

EU najavljivala sankcije NIS-u

Odluka o sankcijama NIS-u zbog ruskog vlasništva se donosi, ukazuje, u teškom trenutku, na početku zime, odnosno na kraju jeseni.

"Ta odluka je bila u više navrata na različite načine najavljivana iz Evropske unije i pripremana je, a suštinski na kraju dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država", navodi Vučić.

Bloomberg Aleksandar Vučić

 

Vučić je u petak uveče najavio da za nekoliko dana SAD uvode sankcije protiv NIS zbog ruskog vlasništva, a da se sankcijama pridružuju Britanci.

On je tada podsetio da je EU  počela da sprema takvu odluku pola godine nakon što je počeo rat u Ukrajini. Istakao je da je to razlog što je insistirao na tome da se gradi naftovod prema Mađarskoj. Srbija je za izgradnju naftovoda Alđo-Pančevo izdvojila oko 150 miliona evra, a u planu je i proširenje gasnih kapaciteta s Mađarskom. 

Naftovod Alđo-Pančevo biće dug više od 200 kilometara, a cilj izgradnje jeste da se Srbija poveže na naftovod "Družba", koji obezbeđuje snabdevanja sa polja u Sibiru, ali i iz Kazahstana. Na ovaj način naša zemlja bi i dalje dobijala jeftinu rusku naftu. Sporazum o naftovodu potpisan je u junu prošle godine, a izgradnja bi trebalo da traje između 12 i 24 meseca.

 

Vučić kaže da situaciju s tim u vezi nije predstavio lošijom nego što jeste. "To je za nas svakako teško. Šta god uradili, sve je teško. I tu nema dobrih rešenja", rekao je Vučić, dodajući da je teško čak i da Rusi, što je malo verovatno, pristanu na to da Srbija otkupi od njih ceo udeo u NIS-u.

 NIS analizira sve moguće scenarije

Iz Naftne industrije Srbije su naveli da se poslovanje u ovom momentu obavlja neometano i da je snabdevenost lanca benzinskih stanica redovna, rečeno je agenciji Beta u toj kompaniji. Oni su naveli i da rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada i na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.

"Kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti firme i naših partnera", dodali su.

Zamena vlasništva u NIS-u jedna od opcija

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović kaže za Bloomberg Adriju da je ovo neočekivana vest i slaže se da pre svega moramo da vidimo zvaničan dokument. Kako kaže, u ovoj situaciji imamo nekoliko scenarija.

"Jedan je da se ide na pregovore s Amerikancima i s Evropskom unijom, da se to pitanje ponovo odlaži. Drugi je da se s Rusijom pregovara, da ona smanji udeo ili da država kupi jedan deo da bi mogla da ima većinsko vlasništvo, ili da pak kupi sve. Treći scenario je nacionalizacija, ali pitanje je kako bi se Rusi ponašali u tom slučaju jer su oni dosta investirali u NIS. Još jedna opcija je da se u dogovoru s njima zameni vlasništvo, odnosno da se dovede neki novi kupac. To može da bude mađarski MOL, SOKAR iz Azerbejdžana, ili neka kineska naftna kompanija", objašnjava Pavlović.

On navodi i da, ukoliko država reši da kupi sve akcije, ona mora da ih plati gotovinom, ali na osnovu budžeta koji je sada projektovan za 2025. Srbija nema dovoljno novca za to. On nije želeo detaljnije da komentariše.

Vučić je takođe, kada je u petak uveče prvi put spomenuo da SAD planiraju da uvedu sankcije NIS-u, spomenuo mogućnost da Srbija otkupi ruski udeo. Rekao je da Srbija ima novac i mogla bi da plati milijardu evra, ne bi morala da se zadužuje, ali bi je čekalo nešto gore, a to je deficit.

 

 

Pavlović je podsetio da u slučaju totalnih sankcija NIS-u neće biti dotoka nafte iz jadranskog naftovoda JANAF. Inače, NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema putem ovog naftovoda. Ova naftna kompanija uvozi oko tri četvrtine ukupne količine nafte koja se koristi u preradi, dok jednu četvrtinu čini nafta domaćeg porekla. Najveći udeo u ukupnom obimu nafte koji uvoz NIS već godinama zauzima nafta tipa kirkur iz Iraka i kompanija ne zavisi od uvoza ruske sirovine.

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod sklopila je početkom ove godine ugovor s NIS-om o transportu 10.000.000 tona nafte, plus-minus deset odsto, do 31. decembra 2026. godine.

Kovačević: Problem je znatno manji nego što izgleda

Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže za Bloomberg Adriju da aranžman uvoza sirove nafte korišćenjem naftovoda JANAF odavno nije ni ekonomičan niti održiv.

"Taj aranžman predstavlja rizik za sigurnost snabdevanja Srbije od kada postoji. Možda se sada ukaže prilika da se taj aranžman promeni u korist kako Srbije, tako i Hrvatske, i da se time otklone krupni geopolitički rizici koje sadašnji način korišćenja sistema JANAF sadrži", navodi on. 

Kaže, ukoliko se režim sankcija pooštri u odnosu na okolnosti koje su na snazi već neko vreme, to bi bio očekivani nastavak procesa koji je prisutan već nekoliko godina.

Na pitanje odakle ćemo dobijati naftu i gas ukoliko sankcije stupe na snagu navodi da Srbija ima nekoliko mogućih izvora snabdevanja naftnim derivatima i prirodnim gasom i niz mogućih komercijalnih aranžmana. 

"Stvarna diverzifikacija izvora snabdevanja svakako dobro dođe nezavisno od toga da li će neke dodatne sankcije biti uvedene ili ne. Cene derivata nafte u Srbiji su dovoljno visoke da omogućavaju nabavku derivata. Ima dovoljno komercijalnih učesnika na tržištu koji su sposobni da osiguraju snabdevenost ovog nivoa potrošnje. Ima više nego dovoljno načina i razloga de se smanji deo potrošnje derivata nafte koji nema ekonomsku svrhu. Potrebna je inovacija u poreskom sistemu, ali je problem znatno manji nego što izgleda", objašnjava Kovačević. 

Gazprom Neft vlasnik 50 odsto akcija

NIS je u vlasništvu Rusa od 2009. godine. Kada je 2022. počeo rat u Ukrajini i kada su očekivane sankcije EU prema NIS-u, razmatrane su dve opcije. Najpre da Srbija otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik. Druga mogućnost bila je potpuni izlazak Gazprom Nefta iz vlasništva NIS, kao što je ruska Sberbanka potpuno povukla iz poslovanja u Srbiji i regionu. U tom slučaju, Srbija bi eventualno da plati Gazprom Neftu po fer ceni i postane većinski vlasnik NIS, pa da ga transformiše u javno preduzeće, ali bi u tom slučaju bilo potrebno pronaći novog strateškog partnera.

Bloomberg

 

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Akcije NIS kotiraju se na Beogradskoj berzi, a Gazprom Neft je trenutno vlasnik 50 odsto akcija. Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, ima 6,1 odsto. Još 29,87 odsto je u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

NIS emitovao korporativne obveznice, upis završen juče

NIS se trenutno ne može zaduživati na međunarodnom tržištu jer mu je većinski vlasnik ruski Gazprom Neft, a mnogi investitori zbog rata u Ukrajini imaju zabranu finansiranja firmi sa ruskim kapitalom. Da bi prikupio novac, upravo je emitovao korporativne obveznice, a upis i uplata je trajao do 13. decembra.

Za prvu emisiju korporativnih obveznica u vrednosti od preko 5,85 milijardi dinara očekuje se da će interesovanje pokazati prvenstveno domaći institucionalni investitori, a iako je kompanija najavila mogućnost sekundarnog trgovanja ovim hartijama od vrednosti. Obveznica je pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara, pri čemu kupci mogu biti isključivo pravna ili fizička lica koji stiču obveznice u najmanjem iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Obveznice se izdaju sa fiksnom kuponskom stopom od 6,5 odsto na godišnjem nivou i kvartalnom isplatom kamatnog kupona. Firma je objavila računicu po kojoj bi - ako se za primer uzme pomenutih 100.000 evra - neto prihod po dospeću u tom slučaju bio 27.185 evra. 

 

Američke sankcije Gazprombanku

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države su krajem novembra uvele i sankcije Gazprombanku. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija je tada saopštila da je uvođenje sankcija sprovođenju obaveza koje su preuzeli lideri G7 da smanje rusku upotrebu međunarodnog finansijskog sistema za dalji rat protiv Ukrajine. Mnoge evropske banke koriste američki finansijski sistem za obradu transakcija, a ove sankcije sprečavaju Gasprombank da koristi taj finansijski sistem.

Ovim su plaćanja za isporuke ruskog gasa stranim kupcima praktično onemogućena. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je 5. decembra ukinuo odredbu prema kojoj su inostrani kupci bili dužni da isporuku ruskog gasa plaćaju preko Gazprombanka. 

Bloomberg

 

Novom uredbom predviđene su dve opcije za međusobna poravnanja. Prva predviđa da će uplate dobijene od trećih lica za kupovinu ruskog gasa biti moguće kod ovlašćenih banaka, i to u rubljama. Druga pretpostavlja da se obaveza plaćanja gasa može prekinuti "u celini ili delimično, u zavisnosti od zahteva snabdevača". To znači da Gazprombank i dalje ostaje ovlašćena banka za obavljanje plaćanja za Gazprom, a strani kupci ruskog gasa mogu da koriste račune u drugim bankama kako bi konvertovali devizna plaćanja u rublje i preneli novac na Gazprombank.

Zbog ovog poteza američke administracije i Srbija bi mogla da se nađe u problemu. Generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović je nakon ove odluke izjavio da je time američka administracija pokušala da kazni sve evropske države koje kupuju gas od Rusije. Rekao je i da se nada da će nova administracija imati drugačiji pristup rešavanju pitanja snabdevanja Evrope gasom. Bajatović je kazao i da Srbija i Rusija rade na pronalaženju rešenja za nesmetano snabdevanje Srbije gasom.

NIS prodat za 400 miliona evra

Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gazprom Neft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

Tadić i Medvedev bili su potpisnici takozvane "predsedničke izjave" i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Gasni aranžman naišao je na kritike stručne javnosti, pre svega zbog niske cene po kojoj je Rusiji prodat domaći naftni gigant.

Tadašnja vlast ovaj potez opravdavala je čvrstim garancijama da će Srbija biti na trasi gasovoda "Južni tok", čime bi Srbija rešila pitanje sigurnosti snabdevanja i ostvarila ekonomsku korist. Rusija je potom odustala od gradnje "Južnog toka" zbog toga što nije mogla da ispuni evropsku regulativu po kojoj jedna kompanija ne može biti vlasnica i gasa i gasovoda. Gasovod "Južni tok" zamenjen je "Turskim tokom", kojim se gas iz Rusije doprema preko Turske i dalje kroz teritoriju Bugarske i Srbije do Mađarske. Srbija se na taj gasovod priključila prvog dana 2021. godine.

Deonicu kroz Srbiju izgradilo je i finansiralo mešovito rusko-srpsko preduzeće Gastrans, u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma. Podzemno skladište gasa Banatski dvor, koje je bilo deo energetskog aranžmana Srbije sa Rusijom, otvoreno je u novembru 2011. godine.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)