Privreda opreznije uzima kredite, NPL-ovi dodatno pali

Privrednicima u Srbiji je krajem prošle i početkom ove godine odobreno četiri odsto manje kredita nego u istom periodu godinu dana ranije, što navodi na zaključak da se rast kamatnih stopa polako odražava na njihov tempo zaduživanja. 

Precizni podaci pokazuju da je taj pad zabeležen kada se uporedi kreditna aktivnost privrede od septembra 2022. do marta ove godine u odnosu na isti period godinu ranije. Ako se zaduživanje privrede posmatra u odnosu na prethodnih šest meseci, odnosno od marta do avgusta 2022. godine, pad iznosi 12 odsto, što je merodavnije poređenje imajući u vidu da je to vreme u godini kada se privreda aktivnije zadužuje.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), vrednost kredita namenjenih privredi je od septembra 2022. do marta 2023. dostigla 561 milijardu dinara. Za NBS je očekivano usporavanje rasta kredita, odnosno niži iznos novih kredita privredi. Delimično je to, kako navode iz centralne banke, posledica prestanka odobravanja kredita iz garantnih šema po povoljnim uslovima, kao i rasta kamatnih stopa usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i NBS koje ima za cilj obuzdavanje inflatornih pritisaka.

 

 

Podsetimo, Evropska centralna banka povećala je kamatnu stopu na tri odsto, dok tržišta predviđaju da bi do kraja godine moglo da bude još tri povećanja, čime bi njen nivo dostigao 3,75 odsto. Euribor, koji je ključna kamatna stopa za evro zajmove, ove nedelje je dostigao najveću vrednost za više od 14 godina. S druge strane, ključna kamatna stopa NBS je posle 13 uzastopnih povećanja dostigla nivo od šest odsto, a predviđanja su da će ići i do 6,5 odsto s obzirom na to da su inflatorni pritisci i dalje jaki.

Zaduživanje, tako, još dugo neće biti povoljnije niti za građane niti za privredu. 

"Privrednici su, kao i u prethodnim periodima, najviše koristili kredite za likvidnost i obrtna sredstva (oko 56 odsto novih kredita u posmatranom periodu) i investicione kredite (26 odsto). Međugodišnje posmatrano, stanje kredita privredi (na koje se odražava iznos novoodobrenih kredita, ali i iznos dospeća) u februaru je veće za 4,8 odsto. Posmatrano po namenama, stanje kredita za obrtna sredstva u februaru bilo je više za šest odsto nego godinu dana ranije, a investicionih kredita za 4,1 odsto", kažu u NBS za Bloomberg Adria.

 

U NBS navode da podaci ne ukazuju na probleme u otplati kredita privrede, što potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima privrede, koje u poslednjih šest meseci beleži smanjenje. Prema poslednjim raspoloživim podacima sa stanjem na dan 28.02.2023. godine, to učešće iznosi 2,11 odsto, dok je, primera radi, ono iznosilo 2,23 odsto u septembru 2022. godine.

 

 

"Narodna banka Srbije pažljivo prati promene u kvalitetu portfolija banaka i u slučaju identifikovanja potrebe preduzimaće dalje aktivnosti u cilju prevencijе rasta problematičnih kredita", kažu u NBS.

Prema Anketi o kreditiranju banaka za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu EIB, nakon ekonomskog usporavanja u drugom delu 2022. godine, banke koje posluju na Zapadnom Balkanu postale su pesimističnije po pitanju kvaliteta kredita. Kod nekih preduzeća i domaćinstva može se pojaviti problem otplate kredita, upozorava Mateo Ferrazzi, viši ekonmista u EIB . Ova moguća povećanja sa istorijski niskih nivoa mogu se delimično pripisati postepenom ukidanju mera podrške koje je država davala proteklih godina, usporavanjem privrede i posebno pooštravanjem monetarne politike (u evropskim i u drugim zemljama).

U Srbiji je kako ističe nivo problematičnih kredita bio znatno ispod pet odsto od 2019. godine (dok je pre 2017. bio dvocifren). Trenutno je nešto iznad dva procenta.

Povećanje problematičnih kredita će uticati na profitabilnost sektora (veći NPL-ovi obično dovode do povećanja rezervisanja kod banaka), ali ne u tolikoj meri. Za to postoje tri glavna razloga. Najpre, ne očekuje se da će porast NPL-a biti dramatičan ni za Srbiju, ni za Zapadni Balkan, profitabilnost banaka je solidna i čak se očekuje da će rasti zahvaljujući većim kamatnim maržama (prinos na aktivu i prinos na akcije su 1,5 odsto i 10,9 odsto, a nivoi rezervisanja su visoki, tj. banke su već izdvojile neke relevantne rezerve).

Inače, kao što je Bloomberg Adria već pisala, u poslednjem tromesečju prošle godine, privredi je odobreno 316 milijardi dinara novih kredita, što je za 11,5 odsto manje nego u istom periodu godinu ranije. Više od polovine činili su krediti za likvidnost i obrtna sredstva (52,6 odsto).

Cena po kojoj se srpska privreda zadužuje je sve veća, što je posledica pooštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, pa se beleži rast kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite privredi.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi tako je u poslednjem tromesečju prošle godine povećana za 1,6 p. p., na 5,9 odsto. Prosečne kamatne stope u tom kvartalu kretale su se od 4,4 odsto za velika preduzeća, do 8,2 procenta za mikropreduzeća.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je istovremeno u istom periodu u proseku za 1,3 p. p., na 4,8 odsto. Kao i u slučaju dinarskih kredita, povećane su kamatne stope na kredite svih namena. Posmatrano po veličini preduzeća, prosečna cena zaduživanja kretala se od 4,6 odsto za velika preduzeća do 5,4 procenta za mikropreduzeća.

Rezultati januarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke krajem godine nastavile s pooštravanjem standarda, odnosno internih kriterijuma za odobravanje kredita privredi, u nešto većoj meri za devizno indeksirane nego za dinarske kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, pooštravanje bilo više zastupljeno kod velikih preduzeća.

Prema oceni banaka, na pooštravanje standarda delovali pre svega viši troškovi izvora finansiranja za kredite, a zatim neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije, što se odrazilo na manju spremnost za preuzimanje rizika. Na pooštravanje standarda nastavili su da utiču i rizičnost zahtevanog kolaterala i problematična potraživanja.

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar