Popularna domaća platforma za onlajn kupovinu Ananas postigla je visoku ocenu 9,4 u domenu sajber-bezbednosti prema ocenjivanju RiskRecona, Mastercardove kompanije specijalizovane za procene sajber-bezbednosti. U Srbiji, kako kažu stručnjaci, sve veći broj kompanija prepoznaje značaj zaštite od sajber-napada, i to ne samo kao obaveznu tehničku meru nego i kao važan strateški resurs.
"Ocena 9,4 je 1,5 poena viša u poređenju sa industrijskim standardom (7,9), što Ananas pozicionira kao pouzdanog i niskorizičnog partnera u oblasti onlajn bezbednosti na regionalnom tržištu", navodi se u saopštenju Ananasa.
Ivan Petrović, CTO Ananas E-Commerca, za Bloomberg Adriju ističe kako ta kompanija danas posluje u vrlo kompleksnom okruženju koja kompletno posluje na internetu. "To zahteva jedan specifičan pristup primene raznih strategija kako biste obezbedili sigurnost poslovanja i svojih korisnika. Postoji nekoliko strategija koje smo od starta primenili s obzirom na to da smo celu Ananas platformu razvijali iz korena."
Opširnije
Pogledajte koji sektori i kompanije u Adria regionu imaju najveći potencijal za rast
Sektori elektrike, farmacije, hrane, sajber-bezbednosti i banke će verovatno imati dobru godinu.
10.03.2025
Davos 2025: Sedam poruka o rastućim sajber-pretnjama
Veliki deo problema potiče od nedovoljnih ulaganja u zaštitu, manjka obučenog kadra i niskog nivoa svesti
21.01.2025
'Sajber-kriminal u svetu raste po stopi od 300 odsto'
Ključni rizici sa kojima će se osiguranje suočavati biće klima i sajber-napadi.
26.07.2024
Balkanski špijun 2.0: kako sajber-pretnje osvajaju region
Prosečna odšteta u tim prevarama je 50.000 evra u ovom regionu, gde se prema računici Bloomberg Businessweeka dogodi jedna prevara dnevno. Pokušali smo da utvrdimo ko ima glavnu ulogu u sajber-ratu na Balkanu, ko se i koliko štiti i ima li pobednika. Ko najviše gubi?
29.10.2024
"Sam prilaz našim aplikacijama i pristup osetljivim podacima se dodatno štiti. Pored klasičnih metoda zaštite, imate i dodatni uređaj koji je najčešće telefon", dodaje Petrović.
Pored ove dve tehnike, ističe, bitna je i primena zaštite sistema. "U toku same intervencije, interakcije korisnika saobraćaja koji dolazi ka našim aplikacijama, da bismo mogli adekvatno da reagujemo u slučaju prepoznavanja i najmanjeg sumnjivog ponašanja i na taj način minimizujemo eventualni impakt na naš biznis i, naravno, naše korisnike."
"Imamo potrebu da koristimo konstantno testiranje u segmentu sajber-bezbednosti, od strane specijalizovanih timova koji su interno zaposleni, tako i od eksternih institucija koje su tu da nam pomognu da s vremenom prepoznaju neku ranjivost, da bismo imali vremena da tu ranjivost otklonimo i ponovo delujemo proaktivno", poentira.
Skoro polovina srpskih kompanija vidi sajber-bezbednost kao ključni izazov
Upravo se sajber-bezbednošću za kompanije u Srbiji, između ostalog, bavi i PULSEC, tehnološka kompanija specijalizovana za dizajn i implementaciju naprednih rešenja za sajber-bezbednost.
Kako Sanja Rakić, menadžerka bezbednosno-operativnog centra PULSEC-a, ističe za Bloomberg Adriju, iako ne postoje precizni statistički podaci o tome koliko firmi koristi sajber-bezbednost kao poslovnu prednost, indikatori pokazuju da svest o njenoj važnosti raste. "Istraživanje iz aprila 2025. pokazuje da gotovo 45 odsto kompanija u Srbiji vidi sajber-bezbednost kao ključni izazov u procesu digitalizacije."
Depositphotos
"Kompanije koje aktivno ulažu u sajber-bezbednost povećavaju poverenje klijenata i partnera, zahvaljujući ozbiljnom pristupu zaštiti podataka, smanjuju rizike od incidenata kroz proaktivno upravljanje bezbednosnim merama, i ostvaruju brži oporavak u slučaju napada, zahvaljujući dobro razvijenim strategijama i procedurama", objašnjava.
Međutim, naglašava kako i dalje postoji veliki broj organizacija koje sajber-bezbednost doživljavaju isključivo kao tehnički zahtev, što ih čini ranjivijim u kontekstu sve sofisticiranijih pretnji.
Veštačka inteligencija igraće ulogu u sajber-napadima
Kad je reč o nekim najčešćim propustima koje PULSEC otkriva u proceni domaćih firmi, Rakić kaže da u mnogim firmama sistemi nisu ažurirani, pristupi nisu pravilno definisani, a bezbednosne politike su slabo primenjene - što često proizilazi iz nedostatka stručnog kadra.
"U osnovi, firme se suočavaju s kombinacijom tehničkih i organizacionih slabosti, koje zahtevaju sistemski pristup i jačanje znanja."
Zanimljivo je kakvu će ulogu veštačka inteligencija imati u budućim sajber-napadima. "Napadači su i u 2024. koristili generativnu AI (artificial intelligence), a u 2025. će je koristiti još više. Umesto da se oslanjaju samo na prevenciju, organizacije će sve više implementirati strategije sajber-otpornosti", kaže Sanja Rakić iz PULSEC-a.
Pojedini sektori u Srbiji, dodaje, posebno su ranjivi na sajber-napade zbog obima i značaja podataka koje obrađuju, složenosti digitalne infrastrukture i nivoa javne vidljivosti. Međutim, u praksi, najbolji recept zaštite od sajber-napada ne postoji. "Bezbednost se gradi strateški, bez šablona i bez prečica", kaže ona.
- U pisanju pomogla Milica Alimpić.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...