Srbija na 51. mestu na svetu po sajber-bezbednosti - građani najviše na meti fišinga i investicionih prevara

Britanski i kineski bezbednosni zvaničnici uspostavili su početkom ove godine jedinstveni forum za diskutovanje o sajber-napadima, i to nakon niza optužbi za hakovanje koje su pogoršale odnose između dve zemlje.

Ovaj sporazum još nije objavljen, a sam dogovor je osmišljen da omogući poverljive razgovore i pomogne u sprečavanju eskalacije, rekli su izvori za Bloomberg. To, drugim rečima, znači da sada praktično prvi put postoji mehanizam putem kojeg Velika i Britanija i Kina mogu na visokom nivou da razgovaraju o sajber-incidentima. Još zanimljivija je činjenica da, prema Bloombergu, ovaj forum predstavlja značajan diplomatski korak za Kinu, koja sada prvi put sarađuje sa nekom drugom državom po ovom pitanju. Imajući u vidu na učestalost sajber-napada i na domaćim prostorima, postavlja se pitanje kako Srbija s tim izlazi na kraj.

Nije ni čudo što upravo Velika Britanija i Kina sarađuju u zajedničkoj borbi protiv sajber-napada. Samo pre tri meseca britanski Nacionalni centar za sajber-bezbednost saopštio da je tokom protekle godine zabeležen značajan porast velikih sajber-napada koje izvode kriminalne grupe. Centar je naveo da je od avgusta 2024. do istog meseca prošle godine reagovao na čak 429 sajber-incidenata, pri čemu je gotovo polovinu svrstao u kategoriju "nacionalno značajnih", piše Bloomberg.

S druge strane, Kina se trenutno nalazi pri vrhu liste država najpogođenijih sajber-napadima, sudeći prema indeksu na sajtu Cybermap – Kaspersky koji u realnom vremenu prati nivo sajber-napada koji pogađa svaku državu na svetu.

Kako se Srbija kotira u svetu sajber-napada

Prema zvaničnoj statistici na Nacionalnom indeksu sajber-bezbednosti (engl. National Cyber Security Index - NCSI), Srbija zauzima 51. mesto prema kapacitetima sajber-bezbednosti u svetu. Inače, na ovom indeksu nalazi se 141 država, a ubedljiv pobednik u Evropi je Češka, koju slede Kanada, Estonija, Finska i Belgija. 

Što se tiče Srbije, svega nekoliko država na Balkanu je iznad: Albanija (22. mesto), Grčka (23. mesto) i Hrvatska (32. mesto). S druge strane, Severna Makedonija nalazi se nedaleko ispod (56. mesto), Crna Gora (59. mesto), kao i Bosna i Hercegovina (95. mesto).

 

 

Ovaj indeks predstavlja globalni alat koji meri spremnost država da spreče, upravljaju i odgovore na sajber-pretnje. "Procenjuje kapacitete u oblastima poput zakonodavstva, odgovora na krize i sprečavanja sajber-kriminala, koristeći 49 indikatora raspoređenih u 12 ključnih oblasti", navodi se.

S ovim u vezi Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (skr. RATEL) u dokumentu "Bezbednosni rizici u informaciono-komunikacionim sistemima", objavljenom u junu prošle godine za 2024. godinu, navodi da se iz godine u godinu beleži kontinuirani rast prijava incidenata, a to je posebno izraženo poslednjih godina. "Ovo povećanje ne samo da odražava sve veću učestalost pretnji već i snažan razvoj svesti o značaju deljenja informacija i oslanjanja na stručne preporuke Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (skr. Nacionalni CERT)."

 

 

"U 2024. godini Nacionalnom CERT-u je prijavljeno 1.269 incidenta, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodne godine. Najveći broj prijava se odnosi na prevaru, a pod prevarom se podrazumevaju fišing napadi, neovlašćeno korišćenje resursa i drugi oblici prevare. U 2024. godini nastavile su se fišing kampanje usmerene na korisnike poštanskih usluga."

Pored fišing napada, dodaje se, zabeležen je i porast investicionih prevara, u kojima se građanima obećavala brza i laka zaradа ulaganjem u akcije ili kriptovalute. "Koristeći sofisticirane metode manipulacije, napadači su nastojali da navedu ljude na nepromišljene finansijske odluke, što je prevarene građane dovelo do značajnih gubitaka." 

 

 

 

 

RATEL: Povećan broj krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka 

Tokom 2024. godine u Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal formirano je ukupno 7.198 predmeta, i to:

• 529 predmeta protiv poznatih punoletnih učinilaca,

• 3.888 predmeta protiv nepoznatih učinilaca i

• 2.781 predmet u vezi sa raznim krivičnim događajima.

"Broj formiranih predmeta povećan je za 10,31 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je bilo formirano 6.456 predmeta", stoji u dokumentu RATEL-a.

Baš zato, RATEL je do kraja februara omogućio unos statističkih podataka o svim incidentima za 2025. godinu operatorima IKT sistema od posebnog značaja. "Kontinuirano praćenje ovih podataka omogućava analizu trendova bezbednosnih pretnji, što predstavlja temelj za razvoj efikasnih strategija za zaštitu od aktuelnih napada i sistematsko jačanje kapaciteta za sajber-otpornost", navode.

Novi zakon o informacionoj bezbednosti

Prošle godine u Srbiji je donet Zakon o informacionoj bezbednosti, kojem se uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, odgovornosti prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema, postupci i mere za postizanje visokog opšteg nivoa informacione bezbednosti. Takođe, zakon određuje nadležne organe koji sprovode zaštitne mere.

"Radi obavljanja poslova prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika i incidenata u IKT sistemima u Republici Srbiji osniva se Kancelarija za informacionu bezbednost, kao posebna organizacija u smislu zakona kojim se uređuje položaj državne uprave", navodi se u zakonu.

 

 

Podsetimo, Air Serbia je u junu 2025. bila meta jakih sajber-napada i privremenih poremećaja u poslovnim procesima. Air Serbia je ranije ove godine uspešno odbila nekoliko talasa DDoS napada, ali je poslednji incident dublje pogodio infrastrukturu kompanije i moguće doveo do kompromitovanja ličnih podataka, pisala je tada Bloomberg Adria.

Krajem prošlog proleća, inače, više avio-kompanija pretrpelo je sajber-napade, među kojima su Hawaiian Airlines, WestJet i Qantas. Dana 28. juna, FBI je objavio na društvenim mrežama da je primetio kako sajber-kriminalna grupa Scattered Spider širi svoje ciljanje i na sektor avio-prevoza.

Javnosti je i poznat slučaj kad je finansijsko odeljenje poznatog preduzeća u Adria regionu 2023. godine dobilo zahtev od direktora da se hitno plate neke fakture na račun koji je bio napisan u tom imejlu. Sve je izgledalo regularno pa su zaposleni počeli da plaćaju fakture, koje su ukupno vredele više od pola miliona evra. Finansijska direktorka je nakon plaćanja obavestila direktora kompanije da je sve plaćeno. Srećom, zvali su banku, koja je uspela preko treće banke da zaustavi većinu platnog prometa, ali preduzeće je ostalo bez više od 50.000 evra.