Usporavanje kreditiranja će okončati ciklus povećanja kamatnih stopa

Centralne banke su na ivici da proglase kraj godišnjeg ciklusa povećanja kamatnih stopa. Zašto? Banke su preuzele volan i pritiskaju kočnice.

Predsedavajući Federalnih rezervi Jerome Powell postavio je temelje za to na konferenciji za štampu Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) 22. marta. Kada su ga pitali o sve oštrijim kreditnim uslovima, on je odgovorio: "Mislimo da je to potencijalno sasvim realno. To je argument da budemo oprezni dok idemo napred, dok razmišljamo o daljem povećanju kamatnih stopa, obratićemo pažnju." To je jasan dokaz da zvaničnici očekuju da će stroži finansijski uslovi zameniti instrument koji su koristili poslednjih godinu dana.

Iz dana u dan, viši troškovi kamatnih stopa odvraćaju potencijalne zajmove privrede i stanovništva, a mnogi vraćaju dug ako to mogu. Dok je globalni bankarski sistem i dalje preplavljen likvidnošću - a centralne banke su se već zaklele da drže slavine potpuno otvorene - zabrinjavajući strah zbog sigurnosti depozita u bankama, kao i malo volje koja postoji za zaduživanjem, predstavljaju uzrok kreditne krize.

Znaci će uskoro početi da se pojavljuju. Sledeće nedelje dobijamo anketu Banke Engleske o uslovima kreditiranja, a mesec dana kasnije njen kvartalni pregled monetarne politike. Sažetak za kraj 2022. pokazao je da su zajmodavci u Velikoj Britaniji najoprezniji od globalne finansijske krize. Kvartalna anketa Evropske centralne banke o pozajmljivanju banaka trebalo bi da bude objavljena krajem aprila, pre sastanka ECB 4. maja. Januarski izveštaj je pokazao da rast kredita u evrima postaje negativan u nekim južnim zemljama. Naredna Anketa Fedovih viših kreditnih službenika se očekuje tek osmog maja, skoro nedelju dana nakon sastanka FOMC, mada će donosioci odluka imati sveobuhvatan pregled verovatnih zaključaka ankete.

Kao što je moj kolega Paul Davies napisao prošlog meseca nakon propasti tri američke banake, "u određenom trenutku stabilnost banke jeste monetarna politika... monetarno zatezanje se širi kao praćka kroz bankarski sistem. Kao elastična traka, rasteže se dok odjednom ne poleti nazad". Kolaps Credit Suisse Group AG, koji je pao u ruke UBS Group AG, naglasio je da problemi sa bilansima banaka nisu lokalizovani problem SAD. Daniel Kral, viši ekonomista u Oxford Economicsu, tvitovao je da je poslednji put kada je kreditni tok ovoliko opao tokom krize evra pre jedne decenije.

Kao na znak, ECB je upozorila na rizike u vezi sa nekretninama u svom biltenu. Možda je trebalo da budu svesniji toga, s obzirom na to da se neto vrednost imovine investicionih fondova koji ulažu u nekretnine utrostručila tokom protekle decenije na preko bilion evra. Reporter Bloomberga Tasos Vossos ističe da se većina korporativnog duga na tržištu nekretnina trguje sa visokim prinosom. Prosečan kupon je nešto ispod 1,6 odsto na dug u evrima, pokazuje Bloombergov indeks. Ali trošak zamene ekvivalentnog duga u trenutnim tržišnim uslovima je oko pet odsto. Tu je problem, jer je imovina podjednako osetljiva na kamatne stope kao biznis.

Ukupni krediti u evrozoni su pali na 4,3 odsto u februaru sa 4,7 odsto prethodnog meseca. Rast kreditiranja preduzeća skoro se prepolovio u proteklom kvartalu sa preko osam odsto. U Italiji je blizu toga da postane negativan. Imajte na umu da je to bila situacija pre nedavne bankarske krize.

Slično je u Velikoj Britaniji. Prema analitičarima Deutsche Bank AG, ukupni krediti kao udeo u bruto domaćem proizvodu su u februaru pali na 0,5 odsto - što je najniže stanje od 2013. Ne oseća se samo u hipotekarnim kreditima stanovništva primena viših stopa. Jasno je usporavanje ukupnog zaduživanja. Drugi mesec zaredom, preduzeća su nastavila da otplaćuju kredite. Bloomberg Economics procenjuje da je nedavno povećanje kreditnih marži ekvivalentno povećanju za nešto više od 25 baznih poena, i stoga očekuje da će BOE zadržati stope u maju.

Nastavak povećanja kamatnih stopa u ovakvim bankarskim preprekama predstavljala bi ozbiljnu pogrešnu procenu donosioca odluka, posebno pošto prognoze glavne inflacije na kraju godine ukazuju na značajno usporavanje. Teško da je otkriće da su uporne bazne cene, koje isključuju cene hrane i energije, i dalje daleko iznad ciljanih dva odsto. Trebalo im je neko vreme da se popnu - trebaće im i neko vreme da padnu. Ali sigurno nije van pameti naših monetarnih gospodara da pogledaju ove podatke pre nego što se ekonomska infrastruktura uruši. Cena pauze deluje manja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar