Glavni analitičar BBA odgovara na pitanje da li su regionalne banke sigurne

Poslednjih nekoliko nedelja obeležila je povećana zabrinutost za stabilnost banaka nakon bankrota nekoliko velikih igrača u svetu. Banke, kao i druge kompanije, mogu da propadnu, ali bankarski sistemi su danas znatno sigurniji nego što su bili pre 15 godina, a verovatno i sigurniji nego ikada.

Ključna je sveobuhvatnija i stroža regulativa, koja je od početka 2010-ih na osnovi tzv. okvira "Basel 3" bankama dodatno ograničila manevarski prostor i zahtevala unapređenje korporativnog upravljanja i informisanja svih učesnika o poslovanju banaka. Evropska unija (EU) veoma detaljno je primenila stroža pravila igre sa regulacijom i (in)direktnim nadzorom koje provode centralne banke.

Cilj, očigledno, nije da se potpuno spreči rizik od propasti banke – koji može biti rezultat idiosinkratičnih ili sistemskih faktora rizika, ili kombinacija ove dve kategorije faktora. Uredbom su definisana kvantitativna i kvalitativna pravila kojih se banke moraju pridržavati da bi njihovo poslovanje bilo održivo u okruženju faktora rizika. Ako do neuspeha ipak dođe, tome moraju prethoditi višestruki pokušaji stabilizacije poslovanja.

Konkretno, to znači da banke u modernom vremenu aktivno prate dugi niz regulatornih i/ili interno propisanih indikatora, neki od njih na dnevnom nivou, svaki sa pripadajućim nivoima limita, a pored toga, banke imaju unapred definisane i kalibrirane setove mera oporavka za slučaj potrebe. Poslednja linija odbrane je tzv. plan sanacije, koji se pokreće ukoliko je uticaj na banku bio toliki da se ne bi moglo spasti celokupno poslovanje, već se radi na restrukturiranju banke uz delovanje samo kritičnih linija poslovanja. Čak i tada, čak i ako banka bankrotira, sistem mora biti dovoljno jak da spreči da se nestabilnost prelije na druge banke.

Pored čestih analiza i internog izveštavanja o pokazateljima iz tekućeg poslovanja, stres testovi su važan stub u upravljanju bankom danas. Regulatori zahtevaju od banaka da sprovode interne testove na stres na osnovu hipotetičkih scenarija specifičnih za poslovanje banke. Isto tako, sami regulatori sprovode stres testove na jedinstvenim pretpostavkama za sve banke.

Narodna banka Srbije/Bloomberg Adria

 

Ideja oba principa je da se proveri da li je poslovanje banke dovoljno stabilno ako dođe do određenog kriznog scenarija. Konačno, svi ključni pokazatelji poslovanja banke i njihova vrednost za pojedinu banku danas se mogu pročitati u javno objavljenim finansijskim i kreditnim izveštajima, što je transparentnije od većine industrija u biznisu.

Tvrdeći da su bankarski sistemi stabilni, posmatramo tri seta indikatora u trenutnom okruženju. Iako je posebno ohrabrujuće to što su pokazatelji likvidnosti u proseku daleko iznad regulatornih granica, prvi indikator koji je u fokusu je mera u kojoj meri kapital banaka pokriva državne obveznice u njihovim bilansima. Državne obveznice su među najlikvidnijim hartijama od vrednosti. Ukoliko klijenti banaka povećaju svoje depozite, banke bi morale vrlo brzo da dođu do raspoloživog novca prodajom ovih obveznica na tržištima.

Udeo državnih obveznica u bilansima u odnosu na kapital banaka | Bloomberg Adria

Zbog rasta kamatnih stopa dužničke hartije od vrednosti gube sadašnju vrednost, odnosno povećavaju se tzv. nerealizovani gubici. Jednostavnije rečeno, takvi gubici znače da banka i dalje može zaraditi na obveznici ako je drži do dospeća ili ako u međuvremenu kamatne stope padnu dovoljno da cena obveznice u tom trenutku bude u dobiti.

Međutim, ako banka danas proda obveznicu, a kupi je pre nekoliko godina u uslovima veoma niskih kamata, onda se gubici nepovratno ostvaruju. Upravo to se dogodilo američkoj Silicon Valley banci.

Čini se da su zemlje poput Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije u solidnoj poziciji, s obzirom da se odnos državnog duga (po svim računovodstvenim kategorijama vrednovanja) i bankarskog kapitala u ovim zemljama kreće od 70 do 110 odsto. Ovo je više od centralnih zemalja evrozone, gde je prosek oko 60 odsto, ali je niže od ostatka centralne i istočne Evrope, gde su odnosi za zemlje poput Poljske, Češke, Mađarske i Rumunije znatno veći, u rasponu od 120 do 170 odsto. Drugim rečima, ukoliko dođe do povlačenja depozita i banke moraju da prodaju državne obveznice da bi otplatile te depozite, pritisak na kapital od realizacije gubitaka bio bi veći u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope nego u Adria regionu.

Još jedan povoljan faktor su stope ukupnog kapitala, koje su nakon globalne finansijske krize 2008. porasle za otprilike pet do 10 procentnih poena za čitav prostor brzorastućih tržišta u svetu. Dok su gubici u nedavno problematičnim bankama bili koncentrisani zbog tržišnih rizika, većina banaka normalno posluje uz pretpostavku relativno većih potencijalnih gubitaka od svojih kreditnih plasmana.

Visoka kapitalna adekvatnost regionalnih sistema štiti od potencijalnih gubitaka | Bloomberg Adria

U scenariju gde bi bankrot najmanje jedne sistemski važne banke doveo do slabijeg protoka kapitala između banaka, prvi sledeći efekat bio bi značajno smanjenje plasmana novih kredita, a kao rezultat toga privatnom sektoru bi oslabio kapacitet otplate postojećeg duga. Korporacije i pojedinci ne bi mogli lako da refinansiraju svoje kredite.

Grubo procenjujemo da bi bankarski sistemi u Adria regionu mogli da podnesu gubitke na kreditnim portfolijima do približno pet do 10 odsto pre nego što bi se ukupne stope kapitala smanjile na nivoe koji i dalje ispunjavaju regulatorne minimume, ali praktično onemogućavaju otvaranje dodatnog poslovanja bez dodatnog kapitala. Drugim rečima, bankarski sistemi u regionu su veoma dobro kapitalizovani za moguće gubitke u poslovanju.

Učešće kredita privatnog sektora u BDP-u | Bloomberg Adria

Treći važan pokazatelj je nivo zaduženosti privatnog sektora, koji se u bankarskim sistemima Adria regiona kreće od 39 do 53 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Da ovi nivoi duga ne odstupaju od onih u uporedivim privredama, potvrđuje i činjenica da je isti pokazatelj u zemljama poput Poljske, Češke, Mađarske i Rumunije u sličnom rasponu od 26 do 56 odsto BDP-a.

U najrazvijenijim delovima evrozone, zemljama poput Nemačke, Austrije, Italije i Francuske, isti pokazatelj je u rasponu od 80 do 120 odsto. Verujemo da će se konvergencija tranzicione Evrope i njenog najrazvijenijeg dela nastaviti dugoročno, što će povećati kapacitet otplate duga privatnog sektora u Adria regionu i time otvoriti potencijal za rast duga privatnog sektora.

Bankarsku industriju karakteriše specifična, snažna povezanost između kompanija, veća od barem većine drugih industrija. Kao i u drugim industrijama, postoje banke koje su uporedivo otpornije na stres i one koje su manje otporne. Dobra osnova za obezbeđivanje poverenja je da čitavi sistemi pokazuju visok nivo stabilnosti, ali to ne znači da se gubi fokus na pojedinim, posebno sistemski važnim bankama i načinu njihovog poslovanja u današnjim uslovima. Regulatori u Evropi upravo to intenzivnije rade od 2020. godine – kontinuirano se procenjuje uticaj kretanja na tržištu kapitala na poslovanje banaka, a s obzirom na dugotrajnu borbu protiv inflacije, to će očigledno ostati modus operandi barem tokom ove godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar