Wizz Air najavljeno gašenje baze u Beogradu pravda troškom od više stotina hiljada evra

Regulatorna izmena, koja na prvi pogled deluje kao tehnikalija, pokrenula je jednu od najozbiljnijih rasprava u srpskom vazduhoplovstvu poslednjih godina. Mađarska niskotarifna avio-kompanija Wizz Air tvrdi da je njihov opstanak u Srbiji ugrožen otkako je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije u martu promenio Pravilnik o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza.

Iako još uvek nije jasno kako će se izmene tumačiti, postoji mogućnost da bi Wizz Air, koji u Srbiji trenutno posluje na osnovu mađarskog operativnog sertifikata (AOC) mogao biti izložen dodatnim troškovima, koji mogu da dostignu i nekoliko stotina hiljada evra. A sve kako bi dobio operativni sertifikat u Srbiji, što bi mu novi propisi potencijalno nametnuli. Jasno, takva računica je nepovoljna za kompaniju, koja je ranije saopštila da je od 2010. godine investirala "stotine miliona evra u Srbiju" i "prevezla više od 14 miliona putnika". Drugim rečima, problem nije u samim letovima za Srbiju, već u tome da li Wizz Air može da nastavi da funkcioniše iz Beograda kao baza, na način na koji to radi danas.

Oni su, podsetimo, trenutno jedina strana avio-kompanija koja u Srbiji ima bazu, a zbog novonastale situacije razmatraju da je zatvore do novembra ove godine, što bi moglo da utiče ne samo na cene karata, već i na broj destinacija do kojih se leti sa srpskih aerodroma.

Prema zvaničnim podacima, beogradski ogranak Wizz Air Hungary Ltd. osnovan je 2011, a njihovi finansijski podaci poslednjih godina ukazuju na jak rast obima, tanjenje profita i osetljivost na troškove rada. Lane je u njemu bilo zaposleno oko 180 radnika, mada iz kompanije kažu da bi, ukoliko bi "obavljali samo dolazne letove", "veliki broj građana Srbije izgubio svoja radna mesta", ukazujući na to da bi potez možda ugrozio ne samo direktno zaposlene, nego i širi lanac.

Kompanija tvrdi da bi nove odredbe mogle da ugroze njegov poslovni model u Srbiji. "Mi smo jedina strana avio-kompanija koja je želela da investira na srpskom tržištu, jer verujemo u povezivanje građana Srbije sa ostatkom sveta, a ova izmena pravilnika bila je usmerena upravo protiv Wizz Aira", kažu iz Wizz Aira u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju.

Dok iz Wizz Aira smatraju da su izmene pravilnika pokušaj "ograničavanja konkrencije" na tržištu Srbije, iz Komisije za zaštitu konkurencije (KZK) nisu odmah odgovorili na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi. Na sajtu KZK za sada nema informacija o tome da je po ovom pitanju pokrenut postupak.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva odbacuje optužbe i insistira da se pravila jednako primenjuju na sve prevoznike.  "Izmene pravilnika ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja, već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevozioce koji posluju na tržištu Republike Srbije", saopšteno je iz Direktorata. Oni se nisu direktno izjasnili u vezi sa tim da li prema novim pravilima Wizz Air treba u Srbiji prijavi za operativni sertifikat, a do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije. 

Bloomberg

Spor između Wizz Air-a i Direktorata za sada se vodi samo u javnosti. Na pitanje Bloomberg Adrije da li razmatraju da potraže pravno razrešenje, iz Wizz Aira kažu da "ne mogu da komentarišu potencijalne ili predstojeće sudske postupke niti druge pravne mere". Međutim, "Wizz Air zadržava pravo i planira da iskoristi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju kako bi se ova odluka preinačila", navode u pisanom odgovoru. 

U čemu je suština problema?

Problem je nastao zbog načina na koji su izmenama pomenutog pravilnika definisana prava stranih avio-kompanija koje lete u Srbiju. Prema novim pravilima, dozvole za obavljanje redovnog međunarodnog saobraćaja bi trebalo da se izdaju za letove koji počinju i završavaju se u zemlji koja je izdala licencu prevoznika, odnosno na teritoriji Evropske unije kada su u pitanju firme koje su registrovane u EU.

"U slučaju da se međunarodnim ugovorom omogućava avio-prevoziocima strana ugovornica da obavljaju redovan javni avio-prevoz uz korišćenje prava treće i četvrte vazduhoplovne slobode, odobrenje se izdaje za letove koji započinju i koji se završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avio-prevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije ukoliko je reč o avio-prevoziocu iz Evropske unije", kaže pravilnik. Pojašnjenja radi, treća i četvrta sloboda omogućavaju avio-kompaniji da prevozi putnike između svoje matične države i druge države.

Za putnika to zvuči kao tehničko pravilo, ali u praksi može da utiče na to kako Wizz Air organizuje svoj rad u Beogradu, jer kompanija danas funkcioniše tako što su joj deo aviona i posade stacionirani u srpskoj prestonici, a odatle svakodnevno lete ka evropskim destinacijama i vraćaju se nazad. Prema jednom mogućem tumačenju novih pravila, takav model bi mogao da postane problematičan ako Wizz Air ostane samo sa mađarskim operativnim sertifikatom.

U tom slučaju, kompanija bi morala da promeni dosadašnji način rada (a upravo joj je to omogućilo da razvije mrežu od više desetina linija prema evropskim destinacijama) ili da dobije dodatnu dozvolu u Srbiji. Taj proces može da traje od nekoliko meseci do preko godinu dana i uz to podrazumeva angažovanje dodatnih stručnjaka, izradu operativnih priručnika i druge dokumentarcije u skladu sa srpskim propisima i niz drugih administrativnih koraka.

U praksi, to posledično znači da bi Wizz Air morao ili da uvede skuplji i komplikovaniji lokalni sistem poslovanja, ili da prestane da drži bazu u Beogradu i umesto toga leti iz drugih baza.

Kompanija želi da zadrži bazu u Srbiji, ali isplativost posla će imati poslednju reč

Glavno pitanje, na koje srpska strana još uvek nije dala odgovor, jeste kako institucije tumače da li evropski prevoznik sa stranim AOC-om može da stacionira avione u Srbiji i odatle organizuje mrežu letova. Bloomberg Adria se u vezi sa tim obratila Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.

Za sada se čini da mađarska niskotarifna kompanija nema planove da krene put dobijanja lokalne licence. "Direktorat civilnog vazduhoplovstva može da povuče ovu izmenu i omogući da Srbija ostane usklađena sa ostatkom evropske zajednice", navode oni u pisanom odgovoru.

Depositphotos

Kako tvrde, prema Sporazumu o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji predviđa liberalizaciju tržišta između Evropske unije i država potpisnica, među kojima je i Srbija, Wizz Air mogao bi da nastavi da posluje u zemlji na način kao i do sada. Evropska komisija za sada se nije oglašavala po pitanju tumačenja Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru, a do objavljivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije.

"Naš cilj je da ostanemo bazirani u Beogradu", zaključuju u avio-kompaniji. 

Podsetimo, spor oko baze dolazi nakon prethodnih nesuglasica u vezi sa linijskim održavanjem aviona Wizz Aira u Beogradu, kada je mađarska kompanija odbacila tvrdnje da ne posluje u skladu sa lokalnim propisima ili da nema odobrene usluge održavanja. "Odlučno odbacujemo netačne tvrdnje koje su se pojavile u pojedinim medijima, a prema kojima avio-kompanija navodno ne posluje u skladu sa lokalnim propisima ili nema odobrene usluge održavanja aviona", saopšteno je iz avio-prevoznika. Kompanija je naglasila da je "bezbednost apsolutni prioritet" i da "nikada nije predmet kompromisa".