Rem: Uložili smo 360 miliona evra u Aerodrom 'Nikola Tesla'

Posle rekordne godine u kojoj je Aerodrom "Nikola Tesla" opslužio gotovo devet miliona putnika, koncesionar Vinci Airports nastavlja sa širenjem kapaciteta i ambicioznim planovima za Beograd. Koncesionar, odnosno firma Belgrade Airport, koja upravlja beogradskim aerodromom, do sada je uložila 360 miliona evra, a cilj im je da Beograd do kraja koncesije postane regionalno čvorište sa 15 miliona putnika godišnje, najavljuje Chivoine Rem, generalni direktor Belgrade Airporta u intervjuu za Bloomberg Adria TV.

Rekli ste da ovaj rast potvrđuje i strategiju proširenja i modernizacije aerodroma, kao i koncesioni model Vinci Airports. Dakle, iz vaše perspektive, koje su upravljačke odluke bile ključne za ostvarenje ovog rasta? Gde povlačite granicu između brzog širenja i operativnog rizika?

Prethodna godina je bila godina mnogih rekorda za beogradski aerodrom. Kada je reč o broju putnika na godišnjem nivou, uslužili smo 8,9 miliona putnika za celu godinu. Osim toga, u avgustu, prvi put u istoriji aerodroma, imali smo milion putnika koji su prošli kroz aerodrom u jednom mesecu prvi put od otvaranja aerodroma. I takođe, imali smo rekordni broj linija u pogledu mreže sa 116 linija dostupnih putnicima za put iz Beograda i ka njemu.

Koje je upravljačke veštine potrebno imati da biste vodili sve ovo?

Mislim da je ključna stvar za nas bila to što smo 2018. i 2019. odlučili da masovno investiramo u širenje kapaciteta aerodroma. I to je omogućilo ovaj rast saobraćaja i razvoj aerodroma. Jedna od ključnih odluka koju smo doneli bila je da nastavimo da investiramo i izvodimo radove, čak i tokom pandemije virusa korona. I zahvaljujući tome, posle kovida, uspeli smo da se izborimo sa rastom saobraćaja kakav primećujemo danas.

Begrade Airport

 

Videli smo da su radovi na beogradskom aerodromu trajali tri uzastopne godine, dok je saobraćaj nastavio ubrzano da raste. U jednom trenutku taj rast takođe je stvorio ozbiljna operativna uska grla i nezadovoljstvo putnika. Dakle, kakvo je iskustvo putnika danas u poređenju s tim periodom?

To pre svega govori o razmerama posla koji smo uradili, ali i o jedinstvenosti projekta koji smo imali. Naš projekat je bio da potpuno modernizujemo, transformišemo i da obnovimo aerodrom dok on radi sve vreme, kao i dok operacije neprekidno teku tokom radova. Dakle, to je bio izazov u pogledu faza radova, ali i u pogledu svakodnevnih operacija. Sada kada je cela ova faza skoro završena, možemo biti veoma ponosni na ono što je postignuto ako uzmete u obzir sva ta ograničenja. Potpuno smo transformisali aerodrom, od parkinga i prilaza, do zone za prijavu na let, do bezbednosne kontrole. Sve se promenilo, čak i tamo gde putnici nužno ne primećuju. Izgradili smo novu poletno-sletnu stazu, a istovremeno smo renovirali staru stazu. Bio je to priličan izazov, ali sada je aerodrom potpuno transformisan i sve zainteresovane strane mogu biti zaista ponosne na ono što je postignuto i kako je išlo prilagođavanje tokom procesa.

Da, meni lično nije smetala ova situacija na aerodromu jer svaki put kada bismo tamo otišli, pojavilo bi se nešto novo što je zaista bolje za putnike. Ali pomenuli ste i da postoji 116 direktnih linija sa beogradskog aerodroma i da su to rute ka 40 zemalja, uključujući i Sjedinjene Države i Kinu. Koliku stratešku prednost ovaj model vođen destinacijama daje Beogradu u poređenju sa konkurentskim regionalnim aerodromima?

Pre svega, suština našeg posla je da razvijamo aerodrom i destinaciju. To širi ponudu dostupnu putnicima i povezuje Srbiju sa ostatkom sveta. Dakle, iz ovog ugla, može se smatrati da sa rekordnim brojem ruta koje imamo, Srbija nikada nije bila ovako povezana sa ostatkom sveta. Imajući to u vidu, to ujedno odražava suštinu našeg projekta u okviru koncesije dodeljene kompaniji Vinci Airports, a to je pozicioniranje beogradskog aerodroma kao čvorišta za čitav region. Dakle, iz te perspektive, što ste povezaniji rutama, bilo da su srednjolinijski ili dugolinijski, to više ispunjavate svoju ulogu čvorišta u regionu.

Dakle, u ovom trenutku, ko vam je najveći konkurent? Aerodrom Bukurešt, zato što ima 11 miliona putnika godišnje?

Teško je porediti isto sa istim, jer su zemlje u regionu veoma različite. Ali povrh svega, mi smo jedini aerodrom u regionu sa nacionalnom avio-kompanijom koja gradi čvorište, i to je, naravno, Air Serbia. Dakle, model je veoma specifičan, sa transfernim putnicima koji dolaze iz celog regiona da iz Beograda putuju širom Evrope i širom sveta.

Pa ako govorimo o investicijama, koliko ste novca uložili prethodnih godina i koji je vaš plan za ovu godinu i period koji nas očekuje?

Deo koncesije bio je da se mnogo uloži u obnovu i modernizaciju aerodroma. Do sada smo u ovaj projekat uložili 360 miliona evra između 2019. i 2025. godine. Takođe smo odlučili da nastavimo da ulažemo u razvoj aerodroma. Već smo počeli da radimo na daljem proširenju aerodroma. Radovi su počeli u novembru. Biće tri dodatna gejta i proširenje terminala, ali i četiri nova parking mesta za avione kako bi se omogućio dalji razvoj saobraćaja i kapaciteta aerodroma u budućnosti.

Belgrade Airport

 

Koliki je iznos te investicije? Koje su vaše prve projekcije?

Da, zasad još nemamo definitivnu projekciju. Do sada smo potrošili 360 miliona evra i to je uključivalo proširenje aerodroma za 12 gejtova i 11 parking mesta. Tako da vam to daje predstavu o razmerama proširenja koje trenutno radimo.

Da li u svoju strategiju uključujete digitalizaciju za putnike? Znate, živimo u onlajn svetu i želimo sve da obavimo jednim klikom.

To je takođe deo procesa. To je deo našeg projekta. Naš projekat se odnosio na proširenje kapaciteta, razvoj saobraćaja, ali i transformaciju putničkog iskustva. Sa tog stanovišta, informacije su potpuno drugačije u pogledu putničkog iskustva, ali i usluge moraju biti transformisane. Dakle, jedna od glavnih novina prošle godine bilo je uvođenje elektronske pasoške kontrole razvijene u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom građevinarstva, kako bi putnicima putovanje bilo još jednostavnije.

Takođe smo razvili novu aplikaciju za aerodrom koja putnicima omogućava uvid u status letova uživo. Jedan od razvojnih koraka pred nama biće uvođenje, zajedno sa kompanijom Air Serbia, samouslužnih kioska za samostalnu prijavu i za samostalnu predaju prtljaga, tako da vaše putničko iskustvo na aerodromu svakodnevno postane još jednostavnije i brže.

Dakle, ta činjenica da vi, u suštini kao aerodrom, imate nacionalnu avio-kompaniju, koliko je važna za vaš biznis i vašu strategiju?

Kao što sam vam rekao, jedan od stubova našeg projekta jeste da uspostavimo ovaj čvorišni aerodrom, u skladu sa strategijom Air Serbia, da izgradimo mrežu konekcija, sa presedanjem u Beogradu za region i za svet. Dakle, to je deo projekta. Danas Air Serbia čini 50 odsto saobraćaja aerodroma. To je naš glavni klijent. I povrh toga, pomenuli smo rast saobraćaja i rast broja linija. I Air Serbia je bila ključna u protekloj godini u podsticanju ovog rasta saobraćaja i rasta mreže za beogradski aerodrom.

Ako uzmemo sve to u obzir, koji je bio i koji je danas vaš glavni izazov? Koji su bili vaši izazovi poslednjih godina?

Najpre sam pomenuo izazov u pogledu kovida, na samom početku koncesije. Drugi izazov bio je da aerodrom ostane otvoren zbog svih radova. A sada je novi izazov da nastavimo sa izgradnjom aerodroma kada smo upravo završili prvu fazu koncesije, koja je podrazumevala modernizaciju i proširenje u početnoj fazi razvoja aerodroma.

Imajući sve to u vidu, gde u narednom periodu vidite beogradski aerodrom na mapi evropskih aerodroma?

U bliskoj budućnosti, znamo da ćemo nastaviti sa širenjem, bilo u pogledu infrastrukture ili mreže linija. Već imamo mnogo linija ka novim destinacijama najavljenih za ovu godinu, kao što je to Aman preko Jordaniana, a Air Serbia će takođe nastaviti da širi svoju mrežu, uz Toronto koji uvodi u segmentu dugolinijskih letova u maju, a tu su i nove destinacije kao što su Baku, Sevilja i Santorini, koje su sada dostupne Srbiji. Dugoročno gledano, naš cilj je zaista da Beograd učinimo jednim od referentnih aerodroma u regionu i da dostignemo 15 miliona putnika do kraja koncesije. Dakle, na dobrom smo putu za to. Naš glavni cilj i glavni zadatak da nastavimo da razvijamo aerodrom i destinacije koje su vama dostupne.

Begrade Airport

 

Da li očekujete da će ove godine oko 10 miliona putnika proći kroz beogradski aerodrom?

Još je prerano da procenjujemo brojke, ali naš cilj je da nastavimo da širimo infrastrukturu, da imamo nove rute, a sa novim rutama, možete očekivati i rast saobraćaja.