Zašto svaka treća IT kompanija vraća ljude u kancelarije i da li se trend prelio na Srbiju

Rad na daljinu u IT industriji je tokom pandemije kovida 19 prerastao iz privilegije u standard, mada je i pre 2020. taj sektor bio otvoreniji prema fleksibilnim modelima rada u odnosu na većinu drugih delatnosti. Ipak, od 2024. godine počinje nova faza preispitivanja - ne povratka na staro, već traženja balansa između autonomije zaposlenih i operativne kontrole šefova.

Prema Founder Reportsu, oko 27 odsto kompanija vratilo je zaposlene u kancelarije sa punim radnim vremenom, dok više od 60 odsto ima zvaničnu politiku povratka, ali najčešće kroz hibridni model od dva do tri dana nedeljno. Iako približno dve trećine firmi i dalje funkcioniše u hibridnom režimu, činjenica da se gotovo trećina organizacija odlučila za obavezno fizičko prisustvo, makar delimično, ukazuje na zaokret u razmišljanju.

U Srbiji, gde su radni obrasci tradicionalno rigidniji, pitanje povratka u kancelarije dodatno dobija na težini.

Prema rečima Vukašina Stojkova iz Startita, većina IT firmi sa kojima sarađuju prošla je kroz više razvojnih faza: od potpunog rada na daljinu, preko različitih hibridnih aranžmana, do ponovnog insistiranja na radu iz kancelarije. Iako se brzina tog povratka razlikuje, mali broj kompanija je potpuno zadržao rad na daljinu kao dominantni model.

Ključni argument za promenu razmišljanja menadžmenta, navodi Stojkov, jeste produktivnost. Iskustvo velikog broja organizacija pokazalo je da su fokus, koordinacija i brzina donošenja odluka često veći kada su timovi fizički zajedno. Taj zaključak, međutim, dugo nije mogao da se sprovede u delo, pre svega zbog snažne konkurencije. U periodu kada je tražnja za IT stručnjacima bila rekordna, fleksibilnost je bila jedan od glavnih aduta u borbi za talente, pa je insistiranje na kancelariji često značilo i rizik od odliva radne snage.

 

 

 

Ipak, u poslednjih godinu do dve, odnos snaga se promenio.

Prvi važan faktor je "omekšavanje" tržišta rada u IT sektoru. Potražnja za kadrom više nije ni približno na nivou iz prethodnih godina, pa su u takvom okruženju poslodavci znatno otvoreniji u zahtevu da se zaposleni vrate u kancelarije, uz obrazloženje da fizičko prisustvo omogućava punu iskorišćenost resursa za koje se izdvajaju visoki troškovi.

Drugi, dugoročno možda i značajniji faktor, jeste ubrzana AI transformacija IT industrije. Način rada u oblastima veštačke inteligencije i mašinskog učenja menja se munjevito - najbolje prakse se redefinišu gotovo iz nedelje u nedelju. Zbog toga, kako primećuje Stojkov, kompanije koje se intenzivno bave AI i ML rešenjima sve češće zahtevaju fizičko prisustvo zaposlenih, i u Srbiji i u svetu, uz očekivanje da će ovaj trend dodatno zaživeti.

Ipak, naglašava da rad na daljinu sam po sebi nije prepreka visokoj produktivnosti. Kao primer navodi Nvidiju, koja dozvoljava udaljeni rad, a istovremeno ostvaruje izuzetno visoke performanse. Međutim, takvi modeli se i dalje posmatraju kao izuzeci - organizacije sa snažnom korporativnom kulturom i jasnim standardima/procesima.

Na domaćem tržištu, Stojkov izdvaja Solflare, kompaniju koja uspešno kombinuje rad na daljinu sa zavidnim učinkom zaposlenih, čak i na najvišim rukovodećim pozicijama. Firma Insightful, s druge strane, pokušava da premosti problem poverenja i "opipljivosti" rada pomoću softvera koji omogućava merenje učinka i kod zaposlenih koji rade na daljinu.

Depositphotos

 

U Srpskoj IT asocijaciji (SITA) takođe primenjuju hibridni model rada, pri čemu posebno važni projekti zahtevaju rad iz kancelarije, radi boljeg prilagođavanja i organizovanja posla. Dodaju i da se u modernom IT sektoru produktivnost ne meri jednom metrikom, već kombinacijom kvantitativnih, kvalitativnih i organizacionih pokazatelja. 

"Konkretno, kvantitativne metrike mere isporuku, brzinu i pouzdanost razvoja, dok kvalitativne procenjuju vrednost rada kroz zadovoljstvo korisnika, arhitekturu (način na koji je softver strukturno osmišljen) i tehnički dug (posledica brzih ili privremenih rešenja u razvoju softvera). Organizacione metrike, poput retencije i angažovanosti tima, daju sliku o zdravlju okruženja. Zajedno omogućavaju merenje produktivnosti po učinku, a ne po prisustvu", kažu za Bloomberg Adriju.

"Odnedavno smo u novom kreativnom prostoru Ložionica, te naši zaposleni imaju veliko interesovanje da svoje radno vreme provedu upravo u kancelariji. Generalno pratimo globalne trendove i prilagođavamo se tržištu. Kao što znamo, prema LinkedIn Global State of Remote & Hybrid Work izveštaju, hibrid je dominantan radni model širom sveta i u IT sektorima, jer omogućava balans između produktivnosti i timske kohezije", kažu u SITA.

 

"Čak i u zemljama poput UK, gde je hibridni model dominantan, kompanije pokušavaju da uvedu više dana u kancelariji. U praksi, u IT sektoru se uvek traži balans - zaposleni žele fleksibilnost, a struktura firme zahteva određeni nivo prisustva. Upravo hibridni model je trenutno najprofitabilniji za IT firme, ali sa jasno definisanim danima kada se dolazi u kancelariju. Istraživanja pokazuju da bi čak 40 odsto IT stručnjaka razmotrilo promenu posla ukoliko bi im bila ukinuta mogućnost udaljenog ili hibridnog rada, a dodatna prednost ovog modela je mogućnost globalne regrutacije talenata, bez potrebe za otvaranjem i održavanjem skupih kancelarija na više lokacija."

Iz ugla operative, Nenad Božić, direktor Smartcata, kaže da se njihova kompanija danas oslanja na hibridni model rada u kojem zaposleni imaju visok stepen izbora, ali se, istovremeno, sve više iskazuje potreba za dolaskom u kancelariju.

U Smartcatu postoje zaposleni koji stalno rade iz kancelarije, oni koji su pretežno na daljinu, kao i oni koji kombinuju oba modela, ali iskustvo pokazuje da fizičko okupljanje ima važnu ulogu u planiranju obaveza i zadataka, učenju, razmeni ideja i, uopšte, jačanju timske kohezije.

Rad na daljinu, prema Božićevim rečima, značajno otežava i "onboarding", odnosno uvođenje novih zaposlenih u posao i prenošenje znanja. U praksi, osobe koje sprovode "onboarding" najčešće su fizički prisutne, jer se rane faze učenja i integrisanja teško mogu potpuno "preseliti" u digitalno okruženje.

Marko Vučetić, direktor SITA, kaže da potpuni rad na daljinu definitivno otežava onboarding. "Novi zaposleni se mogu osećati izolovano i teže usvajaju kulturu firme. Studije pokazuju da 76 odsto softverskih firmi ima problem sa uvođenjem novih zaposlenih u posao na daljinu. Iz mog iskustva, teži 'onboarding' se pre svega primećuje kod juniora, posebno ako pre toga nisu imali baš nikakvo iskustvo u radu na daljinu."

 

Argumenti, rizici i skriveni troškovi povratka u kancelariju

Iako je pad produktivnosti najčešće pominjan razlog za povratak u kancelarije, podaci su podeljeni. Više od 60 odsto menadžera smatra da su timovi efikasniji kada rade iz istog prostora, dok gotovo 70 odsto poslodavaca veruje da fizičko prisustvo poboljšava saradnju i razmenu ideja, navodi Founder Reports.

Nasuprot tome, ankete među zaposlenima daju znatno složeniju sliku: 94 odsto zaposlenih u tehnološkom sektoru smatra da je jednako ili više produktivno u radu od kuće. Istraživanja Stenforda dodatno ukazuju da rad na daljinu sam po sebi ne dovodi do pada produktivnosti u sektorima poput IT-ja.

Dakle, ne postoji čvrst dokaz da rad na daljinu automatski smanjuje učinak, međutim, kompanije najčešće identifikuju tri strukturna izazova: slabiju timsku koheziju, otežan onboarding i prenos znanja, te problem opipljivosti rada i poverenja. U nedostatku jasnih metrika učinka, fizičko prisustvo se često, svesno ili nesvesno, koristi kao neka vida "indikatora" za merenje rezultata.

Insistiranje na povratku u kancelarije, s druge strane, nosi i rizike. Istraživanja pokazuju da bi više od 60 odsto zaposlenih razmotrilo promenu posla ukoliko bi im bila ukinuta mogućnost rada od kuće, dok je oko 10 odsto kompanija već zabeležilo odliv radne snage nakon uvođenja rigidnih politika rada.

Bloomberg

 

 

U pozadini RTO trenda (Return-to-Office) su i razlozi koji se ređe javno ističu: dugoročni zakupi poslovnog prostora, ulaganja u kancelarijsku infrastrukturu i potreba da se opravdaju organizacioni modeli kreirani pre 2020. Kada je reč o troškovima, kancelarijski prostor nije stavka koju IT kompanije po svaku cenu žele da zadrže ako ostaje neiskorišćen ili je nedovoljno korišćen.

"Troškovi kancelarijskog prostora jesu važni, ali ne po cenu produktivnosti. Istraživanja pokazuju da mnoge tehnološke kompanije kao ključnu prednost udaljenog i hibridnog rada navode niže režijske troškove, zbog čega se posebno startapi i manje firme odlučuju za fleksibilnije modele rada. Ipak, to nije univerzalno rešenje. U timovima koji zahtevaju intenzivnu saradnju i brzu razmenu ideja, fizički prostor i dalje ima važnu ulogu, pa su kompanije spremne da zadrže ili prilagode kancelarije, čak i uz veće troškove, kako bi očuvale produktivnost i kvalitet rada", navodi Vučetić.

Kako ističe Božić, optimalno rešenje se sve češće nalazi u kombinaciji stalnih radnih mesta za zaposlene koji redovno dolaze i hot desk sistema, koji omogućava fleksibilniji kapacitet i racionalnije korišćenje prostora.

Produktivnost se u tom kontekstu meri multidimenzionalno - od isporučenog koda i poštovanja rokova, preko kvaliteta rešenja, do zadovoljstva klijenata. Iako IT sektor i dalje nudi najveći stepen fleksibilnosti u odnosu na druge industrije, praksa pokazuje da se ta fleksibilnost sve više preoblikuje.