Rad od kuće na testu - izazovi primene Zakona o bezbednosti na radu

Primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je usvojen 2023. godine, biće obavezna u punom obimu od 1. januara 2026. godine, a otvara ozbiljna pitanja, posebno kada je reč o radu od kuće.

Jedna od novina odnosi se na rad od kuće i rad na daljinu. Tako zakon prvi put izričito propisuje obavezu poslodavcu da obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada i kada zaposleni radi iz svog doma ili sa druge lokacije. To podrazumeva donošenje akta o proceni rizika i za ovakav oblik rada, uz učešće zaposlenih.

Upravo u toj oblasti uočava se raskorak između zakonskih rešenja i realnih mogućnosti njihove primene, upozorava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

 

"Sve do sada, rad od kuće nije bio precizno uređen, a to je u praksi dovodilo do pravne nesigurnosti. Novi zakon propisuje da su poslodavci dužni da obezbede zdrave uslove rada u svim oblicima angažovanja zaposlenih. I sve to kaže zakon, ali se postavlja pitanje da li će to biti tako i u praksi pošto je Srbija poznata po tome da usvoji relativno dobre zakone, a onda oni ostanu mrtvo slovo na papiru", kaže za Bloomberg Adriju predsednica ASNS.

Otežana kontrola rada

Prema njenim rečima, da bi se zakon poštovao, potrebno je obezbediti kontrolu njegove primene. Ona u to sumnja zbog manjka inspektora rada.

"Kakvu kontrolu može da obezbedi 250 inspektora rada nad 400.000 privrednih subjekata. To znači da jedan inspektor pokriva 1.550 preduzeća. Zbog svega ovoga nisam optimista da će ovaj zakon dovoljno zaštititi zaposlene koji rade od kuće, tim pre što je kontrola bezbednosti i zdravlja na radu, u prostoru koji nije pod direktnom kontrolom poslodavca, veoma otežana."

Na slične dileme ukazuju i Saveta stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi preporuka za 2025. godinu. Iako zakon prepoznaje rad od kuće i rad na daljinu, oni su uređeni uglavnom načelno, bez preciznog razgraničenja prava i obaveza poslodavaca i zaposlenih, što stvara pravnu nesigurnost i potrebu za dodatnim podzakonskim aktima ili smernicama.

Depositphotos

 

Takođe, FIC je ukazao i na to da poslodavci najčešće imaju dileme oko kategoričkog određivanja radnih mesta sa povećanim rizikom. To se odnosi na upravljanje vozilima i sredstvima unutrašnjeg transporta, izdavanje dozvola za rad, kao i učestalosti periodičnih lekarskih pregleda za zaposlene koji upravljaju vozilima.

Sporno radno mesto kod kuće

Ranka Savić kaže da postoji rizik da se odgovornost za bezbednost rada kod rada od kuće prebaci sa poslodavca na zaposlenog.

"Mnogo toga u zakonu trebalo je preciznije odrediti. Koliko je bitno detaljno regulisati rad od kuće i rad na daljinu govori podatak da je većina evropskih država donela posebne zakone koji regulišu rad od kuće. Nemačka je to, među prvima, uradila."

Ona dodaje da će se povrede na radu u kućnim uslovima teško dokazivati. "Poslodavci će negirati povrede u vezi sa radom i tvrditi da je do povrede došlo obavljanjem kućnih poslova. Zakonom nije jasno precizirano šta se smatra radnim mestom – da li deo stana u kome se obavlja posao ili ceo stan."

Depositphotos

 

Pored rada od kuće, zakon donosi i strože obaveze u oblasti obuka i lekarskih pregleda zaposlenih. Periodične obuke iz bezbednosti i zdravlja na radu za poslove sa povećanim rizikom sprovode se jednom godišnje, dok su za ostala radna mesta predviđene na svake tri godine, uz obavezne dodatne obuke nakon teških ili kolektivnih povreda. Lekarski pregledi moraju biti prilagođeni konkretnim rizicima radnog mesta, a sve troškove snosi poslodavac.

Ovim zakonom predviđene su i strože kazne za poslodavce. Pravno lice koje ne osigura zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti može biti novčano kažnjeno u rasponu od milion do milion i po dinara. Preduzetnici koji ne poštuje odredbe Zakona kažnjavaju se novčanim iznosom u rasponu od 200.000 do 400.000 dinara, dok za direktore i druga odgovorna lica kazne iznose od 30.000 do 150.000 dinara.

"Sve to lepo izgleda na papiru. Dok poslodavci ne počnu da plaćaju ove kazne zbog kršenja zakona, mi ćemo i dalje imati relativno dobar zakon, koji se u praksi ne poštuje", kaže predsednica ASNS.

Ona smatra da nije dovoljno, pod pritiskom Evropske komisije, doneti relativno dobre zakone. "Potrebno je da ti zakoni zažive u praksi, a za to nam je potrebna suštinska promena sistema, vraćanje otetih institucija i pre svega pravna država. Dok se to ne dogodi, radnici Srbije će se tretirati kao jeftina potrošna roba, a ne vrednost koja svojim radom stvara profit poslodavcu i državi."