Adria region postaje magnet za luksuzne hotelske brendove

Oči luksuznih hotelskih lanaca uprte su u turističke navike i nezasićena tržišta ponude luksuznih hotela i turističke ponude tih tržišta. Uopšteno govoreći, hotelijerstvo je bilo najranjiviji sektor tokom pandemije i sada žuri da se što brže prilagodi novim navikama turista. U centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tržište hotela doživljava preporod u 2025. godini i čitav sektor je već zaboravio na krizu od pre nekoliko godina. Samim tim, raste i poverenje investitora prema hotelima.

Prvi kvartal 2025. u EU donosi nam godišnji rast od 1,7 odsto i u broju dolazaka i u broju noćenja turista. Dodatno, ovaj rast je premašio nivo pre pandemije za oko pet odsto. Iza ovog broja se nalazi kombinacija domaćeg turizma, povratka međunarodnih turista na nove ili poznate destinacije (u zavisnosti od preferencija), ali i sa sve izraženijim poslovnim putovanjima. To je uticalo da razvoj hotela bude aktivan, posebno u segmentu luksuznih hotela i hotela više srednje klase.

Prema podacima CBRE, investicije u 2024. godini su za oko 12 odsto više nego u 2023, ali zamah ulaganja se nastavlja i u ovoj godini. Investitori u hotele su svesni da se u regionu suočavaju sa inflatornim pritiscima i nedostatkom radne snage, ali pokušavaju da diverzifikacijom ponude koja prati tržišne trendove (npr. digitalizacija) svoj hotel učine primamljivijim.

Turizam u regionu je potpomognut i razvojem sve veće mreže međunarodnih letova koje lokalni aerodromi šire. Hrvatski avio-saobraćaj je povećao broj prevezenih putnika za 8,7 odsto u prvom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prošle godine. Godišnji podaci nam govore da je 2024. godina bila veoma aktivna na regionalnim aerodromima u povećanju broja prevezenih putnika.

Godišnji rast broja prevezenih putnika u 2024, u odnosu na 2023. godinu, u Hrvatskoj iznosi 17, Sloveniji 13, a u Srbiji pet odsto, što donekle ide ruku pod ruku sa razvojem hotelijerstva. Naravno, ove zemlje treba izolovano posmatrati jer svaka od njih je u očima turista prepoznata različito. Hrvatska ima izraženu sezonalnost u letnjim mesecima, dok se ostale države trude da svoju turističku ponudu obogate (na primer, regionalnim turizmom i noćnim životom u Srbiji, dok je Ljubljana grad sa najvećom potrošnjom po posetiocu u poređenju sa Zagrebom i Beogradom) i smanje sezonalnost.

 

 

Prema poslednjim podacima, jun - mesec koji označava početak letnje turističke sezone - Hrvatskoj je doneo oporavak za razliku od maja, kada su godišnje stope bile u padu. U junu je broj dolazaka stranih turista u Hrvatsku povećan za 11 odsto godišnje, a broj noćenja za 14 odsto. Posledično, vreme ostanka tih turista je duže nego u junu 2024. godine. Kumulativno od početka godine, Hrvatska je godišnje imala 2,7 odsto više stranih turista i 3,3 odsto više broja njihovih noćenja.

Godišnji rast broja dolazaka svih turista u prvom kvartalu ove godine u zemljama regiona je premašio prosek EU. Srbija i Hrvatska, kao najmasovnije destinacije, rasle su po stopi od 2,4 odsto za međunarodne turiste, dok je u Sloveniji ukupan broj turista veći za šest odsto, a u Severnoj Makedoniji za čak 12,5 odsto. Ne samo da su međunarodni turisti u tom periodu više dolazili u Srbiju i Hrvatsku nego je i njihovo zadržavanje bilo duže. Prosek prvog kvartala 2025. u Srbiji je 2,95 (2,88 dana u prvom kvartalu 2024), a u Hrvatskoj je uočen rast sa prošlogodišnjih 2,75 dana na 2,82 dana ove godine.

Takav rezultat posebno treba da raduje Hrvatsku jer je uspela da privuče i duže zadrži međunarodne turiste u ovom periodu godine. Za razliku od Hrvatske, koja je primarno prepoznata kao letnja destinacija, Srbiji je ovaj period godine, naročito prvi meseci, najatraktivniji kod zadržavanja turista. To dodatno pogoduje hotelijerima jer su turisti počeli više da se zadržavaju u periodu kada generalno najduže ostaju u zemlji. Prema poslednjim podacima, zaključno sa junom, ova godina je donela blago povećanje ovog pokazatelja u Hrvatskoj: prosečan broj noćenja po jednom turisti je 4,93 dana, što je rast od 2,7 odsto godišnje, odnosno 0,6 odsto na YTD nivou. Slično se očekuje i u jeku turističke sezone.

 

 

U Hrvatskoj je komercijalni smeštaj i dalje dominantan ove godine i tu, zasad, od početka godine do juna, prednjače hoteli sa 36 odsto udela, a popularnost objekata u domaćinstvima je i dalje na visokom nivou sa 33 odsto udela u ukupnim noćenjima. Ovi podaci pokazuju ukupan broj noćenja, i stranih i domaćih turista.

Hrvatska nastavlja da raste, Beograd strancima najprivlačniji

Domaći turisti čine tek 14 odsto od ukupnog broja turista koji su koristili komercijalni smeštaj, a Hrvati se i ove godine najviše oslanjaju na goste iz Nemačke (20 odsto), Slovenije (10 odsto) i Austrije (devet odsto). Najveći godišnji rast imale su Šibeničko-kninska županija i Kvarner sa skoro pet odsto rasta u broju noćenja stranih turista. Za hrvatski turizam je pohvalno što najmasovnija destinacija koju biraju stranici, Istarska županija, ima godišnji rast broja noćenja stranih turista od 2,5 odsto. Da zaključimo, sve hrvatske regije su imale godišnji rast broja noćenja (i stranih i domaćih turista) ove godine, što znači da je popularnost Hrvatske i dalje u porastu, a to otvara vrata proširenju smeštajnih kapaciteta.

S druge strane, Srbija je u 2024. najviše privukla goste iz Turske, Rusije, BiH, Kine i Bugarske, koji su zbirno činili 37 odsto svih dolazaka stranih turista. Što se broja noćenja tiče, prve četiri navedene zemlje i Nemci su činili 38 odsto svih noćenja u Srbiji. Beograd je i u ovoj godini najprivlačnija destinacija za strance.

 

Trend od prošle godine je nastavljen, odnosno u Beograd dođe 55 odsto stranaca i 51 odsto stranca tu prespava (u 2024. godini 56 odsto stranih dolazaka je bilo u Beogradu i 52 odsto noćenja stranaca je tu ostvareno).

S takvom turističkom pozadinom iza sebe, lanci popularnih hotela u Hrvatskoj mogu da zadovoljno trljaju ruke. Prihodi Valamar Rivijere, Plave Lagune i Maistre beleže godišnje pozitivne stope rasta prihoda na kraju prvog kvartala uz stabilne EBITDA marže. Najveći po prihodima iz ove grupe, Valamar Rivijera, na kraju marta je ostvario 13 odsto godišnjeg rasta prihoda (LTM) sa EBITDA maržom od 28,2 odsto. Ostala dva lanca hotela sa ostvarenim prihodima u poslednjih 12 meseci su vrlo slična u apsolutnom iznosu, ali njihove EBITDA marže su veće od Valamarovih. Preciznije, Plava Laguna je godišnje porasla 3,8 odsto u prihodima sa EBITDA maržom od 38,8 odsto, a Maistra je generisala 34,1 odsto EBITDA marže sa godišnjim rastom prihoda od 5,6 odsto.

U očima investitora, blagonaklono se gleda i na hotelijersko poslovanje i na poslovanje ovih lanaca hotela.

 

 

Govoreći o Hrvatskoj, ne možemo da izostavimo postojanje hotela popularnih svetskih luksuznih lanaca, ali turistička klima oblikuje tržište tako da je veći fokus na hotelima koji pružaju usluge smeštaja za letovanje. Za razliku od toga, Beograd pokušava da svojim turistima ponudi skoro sve brendove svetskih luksuznih hotela. Krajem prošle godine, otvoren je St. Regis, brend lanca Merriott Internationala, u najnovijem delu grada, uz već postojeće hotele poput Hyatta i Hiltona.

Najava za buduće projekte je povratak InterContinetala iz grupacije IHG kao i Ritz-Carlton brenda, koji je deo Marriott Internationala. Pored navedenih, Merriot International je najavio otvaranje još jednog svog luksuznog hotela u Beogradu. Kada se podvuče crta, Beograd će biti domaćin skoro svim luksuznim hotelima. Očekuje se da će se svi otvoriti pre 2027. godine, jer je cilj da turisti visoke platežne moći biraju ove brendove. Očekuje se velika konkurencija između njih, pa će dodatne usluge, personalizacija i digitalizacija uticati na odabir.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar