Poljoprivrednici, vreme je za buđenje - čeka li kukuruz sudbina pšenice

Počela je berba kukuruza, a globalna prognoza za 2025. godinu ukazuje na blagi rast proizvodnje zahvaljujući snažnijem rodu u SAD i Indiji. Suprotno tome, Evropska komisija (EK) nedavno je revidirala svoju prognozu za Evropsku uniju (EU) naniže, te očekuje rod od 57,6 miliona tona, što je pad od 2,5 miliona tona u odnosu na junske procene. Glavni razlog je suša koja je pogodila veći deo kontinenta.

Slična slika je i u Adria regionu: Srbija je već najavila pad roda od sedam do osam odsto, dok se u Hrvatskoj i ostatku regiona očekuje slično. Petogodišnji prosek prinosa u EU iznosi sedam tona po hektaru, a zemlje regiona se kreću oko tih nivoa, uz izuzetke poput Slovenije (devet tona po hektaru) i Severne Makedonije (pet tona).

 

 

Na svetskim berzama prevladava trend pada cena. U SAD je u toku rekordna žetva, što je stvorilo pritisak na cenu koja je na najnižim nivoima u poslednjih nekoliko godina, i iznosi 4,6 dolara po bušelu. Na berzi u Parizu premijum kukuruz je od maja pojeftinio s oko 200 na 185 evra po toni, dok je od početka 2025. pad još izraženiji (215 evra sa početka godine).

 

 

Lokalno, prve otkupne cene u Srbiji kreću se oko 24,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok u Hrvatskoj prve cene iznose 165-170 evra po toni. Zbog slabijeg kvaliteta roda u regionu, domaćim kukuruzom se trguje s popustom u odnosu na referentnu cenu kukuruza na pariskoj berzi. Može se očekivati da cena ostane pod pritiskom do kraja godine, ali i da suša neće uticati na rast cene, zbog prošlogodišnjih zaliha.

 

Ove godine, kukuruz bi mogao da ponovi sudbinu pšenice: dobar rod, ali loša cena. Ipak, poljoprivrednici će pronaći utehu u činjenici da isti problem muči i njihove kolege u SAD i ostatku Evrope.

Nakon što će se, kao i svake godine, požaliti na previše niske otkupne cene, možda je trenutak da, do sledeće setve, poljoprivrednici napokon usvoje osnove zakone ponude i potražnje. Drugim rečima, da diverzifikuju useve i ulože u skladišne kapacitete ili prerađivačku industriju, kako bi stvorili veću dodatu vrednost.

Ostaje nada da će mlađe generacije poljoprivrednika, uz bolju ekonomsku pismenost, konačno uspeti da stvore tržište koje radi u njihovu korist.