BBA analiza: Pad prodaje i profitabilnosti muči metalsku industriju

Cene metala u poslednje dve godine zabeležile su pad, međutim u ovoj i do kraja naredne godine očekuje se rast cena bakra i aluminijuma zbog njihove upotrebe u zelenoj tranziciji. S druge strane, čelik i ruda gvožđa se neće tako lako oporaviti. Regionalne kompanije iz metalske industrije suočavaju se s padom prodaje i tankom profitabilnošću.

Nakon rasta cena metala u 2021, 2022. i 2023. dolazi do korekcija zbog slabih globalnih ekonomija, restriktivnih monetarnih politika i sporog oporavka Kine. U 2022. samo je aluminijum zadržao rast, napredujući prosečno devet odsto na godišnjem nivou. Cena bakra je pala za pet odsto, čelika za 10 odsto, a rude gvožđa za 27 odsto. Sličan trend se nastavio i u 2023, kada su cene bakra bile u proseku niže za četiri odsto, aluminijuma za 17 odsto i čelika za deset odsto u odnosu na godinu ranije, dok je ruda gvožđa uglavnom stagnirala, navode analitičari Bloomberg Adrije u svojoj poslednjoj analizi.

 

 

Analizu u celosti možete pročitati OVDE.

Prodaja glavnih konkurenata u Adria regionu je prolazila kroz faze rasta i pada, a 2023. zabeleženo je dvocifreno smanjenje prodaje (prosečno 18,4 odsto u ponderisanim terminima). Najviša tačka prodaje ostala je u 2021, što je bilo vidljivo i u 2022, kada je postpandemijski industrijski bum dosegao vrhunac, a cene metala su skočile.

''Niže tržišne cene metala ozbiljno ograničavaju cenovni potencijal i remete tržišnu konkurenciju u industriji. Posmatrajući proizvedene količine, vidljivi su padovi na svim poljima. Visoka nasleđena baza iz 2022. bila je nepovoljna za proizvođače metala u 2023, stoga su stope rasta bile još nepovoljnije'', ističu analitičari.

Potencijal marži u regionu je slab, s ponderisanom prosečnom EBITDA maržom koja iznosi negativnih 1,6 odsto.

''Ako pogledamo običan prosek, EBITDA marža iznosi skromnih 1,7 odsto u 2023. Pad cena metala stavio je profitabilnost u nepovoljnu situaciju'', kažu analitičari.

Jedine regionalne kompanije koje su uspele da zadrže marže bile su LTG i Talum. S druge strane, veći igrači kao što su HBIS, Valjaonica i Impol zabeležili su eroziju marži. Impol je uspeo da iskoristi postpandemijski bum u svoja dva ključna sektora: trgovina i maloprodaja (34 odsto prodaje) i transport (30 odsto prodaje), ali uprkos živosti ovih krajnjih sektora nakon pandemije, pad cena i smanjenje proizvedenih količina značili su nižu prodaju.

 

 

Kada je reč o troškovima, izdvajanja za materijal zauzimaju prvo mesto u strukturi troškova kompanija, iznoseći prosečno 79 odsto prodaje. Troškovi zaposlenih su drugi s udelom od prosečno 10,2 odsto u prodaji.

''Troškovi materijala kao procenat prodaje pokazuju rastući trend (u proseku), dosežući vrhunac u 2023. upravo kada je rast cena primarnih metala počeo da pada. U 2023. cene su znatno pale, što podržava marže, ali ometa proizvodnju i podstiče višak ponude'', naglašavaju analitičari.

Dodaju da metoda nabavke uveliko određuje profitabilnost. Stoga neke kompanije poput Impola upravljaju vlastitim livnicama kako bi držali troškove pod kontrolom i osigurali snabdevanje sirovinom. Kompanije poput Taluma promenile su svoju strategiju i prešli s proizvodnje primarnog aluminijuma na sekundarni aluminijum, jer su troškovi bili previše opterećujući. Drugi pak poput Aluminij Industries kupuju na otvorenom tržištu (od velikih igrača poput Glencorea i Duferca) i prepušteni su na milost i nemilost tržišnim kretanjima, što smanjuje konkurentnost.

Pokazatelji obrtnog kapitala za proizvođače metala upili su industrijske turbulencije i pokazali volatilnost. Glavni problem industrije - višak ponude manifestuje se kao produženje dana zaliha, posebno u 2023. Međutim, regionalni igrači još uvek zadržavaju relativno uravnotežene neto pokazatelje obrtnog kapitala, brzom naplatom potraživanja.

Višak ponude

Iako volatilno, dobro upravljanje obrtnim kapitalom omogućilo je povoljne nivoe zaduženosti, uprkos izazovnim industrijskim trendovima. Prosečni ponderisani neto dug prema EBITDA iznosi 1.1x u 2023. Uopšteno govoreći, dug je bio zajednički industrijski izazov, s mnogim igračima - prvenstveno HBIS i Arcerolmittal - koji su prolazili kroz ozbiljna restrukturiranja kako bi rešili svoj dug.

Regionalne kompanije još uvek nisu rešile problem viška ponude i zato su oprezne s investicijama. Kapitalne investicije usporile su 2022, na vrhuncu rasta cena metala, i ponovo su se povećale nakon što su se cene stabilizovale. Kapitalne investicije kao procenat prodaje porasle su u 2023. za 1,4 procentna poena, što se može protumačiti kao optimističan signal u vezi s rešavanjem viška ponude i oporavkom količina. Takođe, analitičari procenjuju da kompanije alociraju višak sredstava prikupljenih tokom perioda rasta koji je industrija prošla 2021-2022.

U ovoj i narednoj godini očekuje se rast cena bakra i aluminijuma jer njihova upotreba u zelenoj tranziciji i elektrifikaciji omogućuje rast potražnje. Signali iz Kine su pozitivni zbog njenih mera za podsticanje ekonomije, a analitičari očekuju da će očekivanje potencijalnih nestašica ostati glavni pokretač cena ova dva industrijska metala na srednji rok.

 

 

''Održavamo pesimističan pogled na rudu gvožđa i čelik, jer će za njihov oporavak biti potreban brži oporavak kineskog sektora nekretnina (posebno u novim razvojnim projektima), što nije vrlo verovatno'', navode analitičari.

Podrška bi takođe trebalo da dođe od monetarnog ublažavanja koje bi trebalo da podrži krajnje sektore potrošnje i iscrpi deo viška ponude. Više kamatne stope bile su među glavnim faktorima potrošačkog poverenja do sada.

''Verujemo da su zarade vezane za cene četiri ključna metala obuhvaćena ovom analizom – aluminijum, bakar, čelik i  ruda gvožđa - dosegle dno i da će prihodi pokazati skromne jednocifrene stope rasta u 2024. i 2025, kako se cene metala oporavljaju'', zaključuju analitičari.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar