Tržište sirovina najavljuje recesiju, smirivanje cena krajem 2023.

Tržišta sirovina su se tokom ove godine suočila sa mnoštvom pritisaka bez presedana, podižući neke cene na istorijske vrhunce, posebno za sirovine gde su Rusija ili Ukrajina ključni izvoznici. Rat je doveo do prekida u snabdevanju i skokova cena sirovina, dajući podsticaj za proizvodnju, ali pritiskajući potražnju i rast globalnog BDP-a. 

Analiza koju su uradili analitičari Bloomberg Adije pokazuje da će do kraja godine postojati pritisak na cene sirovina, ali da će se situacija poboljšati u drugoj polovini 2023, sem ako se rat između Rusije i Ukrajine ne nastavi u toku naredne godine.

"Očekuje se da će u drugoj polovini godine većina cena biti niža nego u prvoj polovini i da će globalna tražnja slabiti, ali faktori ponude će i dalje zadržati cene iznad istorijskih proseka do 2021", smatraju analitičari.

Stare cene hrane malo verovatne 

"Na cene sirovina sada utiče inflacija koja uzrokuje visoke troškove transporta, cene energije i đubriva, kao i nedostatak radne snage u mnogim zemljama, pa je malo verovatno da će se cene hrane u toku ove godine vratiti na petogodišnji ili desetogodišnji prosek", smatra analitički tim. 

Cene poljoprivrednih proizvoda su pale prvi put u devet meseci na kraju drugog kvartala, pošto se smanjio rizik od snabdevanja, a povećala verovatnoća za globalni ekonomski pad. 

Predvodnik pada - pšenica 

Posle dva skoka početkom marta i sredinom maja, cena pšenice se vratila na nivo od početka rata. Ipak, događaji u Crnom moru i dalje utiču na cenu, koja se snizila nakon vesti da su se Ukrajina i Rusija dogovorile o izvozu žita iz Ukrajine, ponovo porasla posle bombardovanja Odese i na kraju pala zbog povoljnih vremenskih uslova.

Tendencija pada se odrazila i na Srbiju - pšenica je prošle nedelje pojeftinila za nešto više od dva odsto na Produktnoj berzi u Novom Sadu. 

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se ove godine očekuje proizvodnja pšenice od 3,184 miliona tona, što je za 7,5 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

Srbija, najveći proizvođać i izvoznik pšenice u CEFTA području, ekonomske 2012/2022. izvezla je nešto preko milion tona pšenice. Na količinu su uticale zabrana izvoza i kvote na izvoz pšenice koje su kasnije uvedene, ali je prošle nedelje Vlada odobrila slobodan izvoz pšenice.

"Vest o ukidanju izvoznih kvota uticala je na povećanje aktivnosti na tržištu pšenice. I dalje su učesnici skoncentrisani na otkup pšenice od strane Republičke direkcije za robne rezerve", navedeno je u izveštaju Produkne berze Novi Sad. 

Slično cenama pšenice, cene kukuruza, kakaoa, šećera i pirinča su se snizile tokom proteklog meseca, delom zbog zdravije ponude, ali i pošto su izgledi za globalnu potražnju oslabili zbog straha od predstojećeg značajnog ekonomskog pada, objašnjavaju analitičari. 

Bloomberg Mercury

Rast cene kukuruza i soje obeležio je proteklu nedelju, prema izveštaju Produktne berze Novi Sad. Veća aktivnost na domaćem tržištu zabeležena je od sredine nedelje, najviše se trgovalo kukuruzom, a najviše je poskupela soja.

Metali 

Cene metala trenutno padaju, što će biti potvrđeno kada čujemo više detalja iz Kine. To bi moglo da potraje zbog visokih cena drugih sirovina i visoke inflacije koja povećava troškove proizvodnje.

Takođe, na pad utiče i odluka mnogih vlada da na visoke cene goriva odgovore smanjenjem poreza i subvencijama. Iako takva politika može donekle ublažiti neposredan uticaj povećanja cena, ona ne pruža velike koristi ranjivim grupama i može zapravo da pogorša osnovni problem povećanjem potražnje za energijom, napisano je u izveštaju.

Zlato više nije sigurno utočište

Cena zlata mogla bi se suočiti sa izazovnim okruženjem tokom druge polovine 2022. godine, jer će morati da se izbori sa rastućim kamatnim stopama, visokom inflacijom i ponovnom pojavom geopolitičkih problema. Zlatom se trenutno trguje za približno 1.700 dolara po unci, što je pad sa 2.000 dolara po unci. Trgovalo se iznad 2.000 dolara u avgustu 2020. i martu 2022.

Zlato je bilo među relativno otpornim metalima u prvoj polovini 2022. godine jer je potražnja prevagnula na stranu industrijskih metala, a zlato se očigledno više ne doživljava kao sigurno utočište. To se najbolje ogleda u činjenici da smo videli samo malo povećanje cene krajem prvog kvartala, odnosno kada je izbio sukob između Rusije i Ukrajine. 

Podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) pokazuju da među državama regiona Srbija ima najveće rezerve zlata.

Srebro takođe jeftinije

Srebro je 14. jula dostiglo dvogodišnji minimum od 18.132 dolara, izgubivši 20 odsto na godišnjem nivou. 

Više od 50 odsto potražnje za srebrom potiče iz industrijske upotrebe. Kao savitljiv metal, jednako je dobar, kao i zlato za izradu nakita. Takođe je dobar provodnik električne energije i široko se koristi u proizvodnji elektronskih komponenata.  

Bloomberg

Očekivalo da će prelazak na čistu energiju pokrenuti fizičku potražnju za srebrom, posebno za priključke u električnim vozilima i za komponente unutar solarnih panela. Uvođenje pete generacije (5G) telekomunikacionih mreža vidi se kao još jedan značajan izvor potražnje. Iako globalna potražnja generalno slabi, potražnja za srebrom se i dalje blago oporavlja jer proizvodni procesi i dalje izlaze iz zastoja u vezi sa kovidom 19. To će održati cenu srebra iznad 20 dolara po unci do kraja godine, objasnili su analitičari. 

Bakar, najveći izvozni proizvod Srbije

Analiza pokazuje da investitori zainteresovani za bakar treba da obrate pažnju na dva ključna faktora kada počne novo tromesečje: lokdaun u Kini i rat u Ukrajini. 

Nakon 2021. godine, kada su cene dostigle najviši nivo u istoriji, bakar je nastavio svoju uzlaznu tendenciju uz izvesnu volatilnost u prvom kvartalu ove godine. Vidimo da je bakar usklađen sa padom berzi i padom cene metala od oko 15 odsto u prvoj polovini godine, koji se nastavlja u drugoj polovini.

Bakar je dostigao maksimum četvrtog marta ove godine na 10.674 dolara, ali je od marta opao za 35 odsto. Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na cenu bakra je potražnja, a bakar je materijal koji ima široku primenu. Ako ekonomije rastu, onda zajedno sa tim raste i nivo gradnje, pa se koristi i više bakra. 

U izveštaju Ministarstva finansija za prvi kvartal navodi se da su kompanije koje u Srbiji posluju u okviru Zijin Mining Group i koje se prvenstveno bave proizvodnjom bakra - Serbia Zijin Mining i Serbia Zijin Bor Copper - ukupno ostvarile izvoz veći od pola milijarde dolara.

Zijin Copper već neko vreme važi za jednog od najvećih izvoznika koje Srbija ima, ali je Zijin Mining u prvom kvartalu postao prvi najveći izvoznik. Kineska kompanija Zijin Mining, vlasnik rudnika bakra i zlata "Čukaru Peki" kod Bora, završila je prvo tromesečje 2022. godine sa najvećim izvozom u zemlji od 276,8 miliona evra.

Nikl 

Najveća volatilnost zabeležena je u ceni nikla. Nikl je dostigao 48.078 dolara u martu, ali mu je cena pala priližno za 65 odsto na oko 19.000 dolara. Svetska potrošnja nikla porasla je za neverovatnih 16,2 odsto prošle godine zbog sve veće potražnje, kako u dominantnom sektoru nerđajućeg čelika, tako i u brzorastućem sektoru krajnje upotrebe baterija. 

Energetika

Dalja eskalacija sukoba gurnula bi naftu iznad 130 dolara

Cena nafte je nastavila da pada prošle nedelje, pri čemu je trgovanje naftom WTI palo ispod 96 dolara po barelu zbog slabljenja američke potražnje za benzinom i rastućim rizikom od svetskog ekonomskog usporavanja. 

Gorivo je drastično pojeftinilo i na pumpama u Srbiji početkom nedelje - benzin je jeftiniji za sedam dinara, a dizel za tri dinara u odnosu na prošlu nedelju. Ovo je već treća nedelja u Srbiji da cene goriva padaju u skladu sa cenom nafte na svetskom tržištu.

U prvoj polovini 2022. godine, preračunate u evrima, cene WTI su porasle (i to 81 odsto) više nego lokalne cene goriva pošto su vlade ograničile maloprodajne cene. 

Očekuje se da će cena sirove nafte WTI u proseku biti oko 100 dolara po barelu u drugom kvartalu, a zatim pasti ispod 90 dolara u 2023, pokazuje analiza. Ukratko, faktori ponude će zadržati cene nafte na višem nivou tokom ostatka 2022, dok će faktori potražnje povući cene niže u 2023. Predviđeni pad cena je rezultat očekivanog povećanja svetskih zaliha nafte krajem 2022. Pored toga, relativno stabilnija cena nafte će snažno korelisati sa očekivanom stabilizacijom finansijskih tržišta tokom 2023. Kao rezultat tog bilansa, cene sirove nafte će najverovatnije polako opadati do 2023. 

"Smanjen izvoz rafinisanih naftnih derivata iz Rusije kao rezultat sankcija i manji globalni kapaciteti za preradu u odnosu na vreme pre 2020. godine smanjili su raspoloživu ponudu rafinisanih naftnih derivata i dovele do viših maloprodajnih cena benzina i dizel goriva. Ova situacija bi mogla da opstane i može ograničiti stepen do kojeg se niže cene sirove nafte posledično pretvaraju u niže maloprodajne cene benzina i dizela", navodi se u analizi.

Bloomberg

Analitički tim zaključuje da će se stvarne cene zasnivati na tome koliko će postojeće sankcije uvedene Rusiji, sve potencijalne buduće sankcije i nezavisni korporativni potezi uticati na rusku proizvodnju nafte i prodaju ruske nafte na svetskom tržištu. Globalna ekonomska kretanja će takođe biti kritična za cene nafte. 

Međutim, odgovor centralnih banaka na inflaciju će još više uticati na ekonomski rast i na taj način smanjiti potražnju za naftom do 2023. Trajanje i usklađenost sa najnovijim ciljevima proizvodnje OPEC+ takođe ostaju neizvesni. Dalja eskalacija u sukobu između Rusije i Ukrajine negativno bi uticala na faktore ponude iza svetskih cena nafte i gurnula cene nafte još više - preko 130 dolara po barelu, rekli su analitičari. 

Srbija uvozi ugalj iako ima svoje zalihe 

Za Srbiju je u polju energetike ove godine veoma važan ugalj, naročito posle havarija koje su zadesile EPS krajem prošle godine. Vlada Srbije je odobrila je EPS-u da do kraja 2023. godine uveze ukupno četiri miliona tona uglja nakon havarija u EPS-u. Srbija je tako primorana da plati ugalj iz regiona, iako uglja u Srbiji ima. Dodatni problem je i što je EPS propustio šansu da ove zime bude izvoznik po rekordno visokim cenama na tržištu.  

Bloomberg

Na svetskom nivou, potražnja uglja je porasla, podstaknuta nestašicom prirodnog gasa i sukobom u Ukrajini koji je uticao na povećanje cena. 

Tri scenarija o ceni gasa

Bloombergovi analitičari uradili su i analizu o izgledima cena gasa, a prema njihovoj prognozi, cena tog energenta najviše će zavisiti od toka rata u Ukrajini. 

Analitičari Bloomberga predviđaju tri scenarija kada je reč o cenama gasa u narednih 12 meseci. Prvi je najlakši scenario, po kojem je ciljana cena između 70 i 80 evra po megavat-satu. 

Drugi scenario, koji su Bloombergovi analitičari nazvali "prošireni scenario", podrazumeva da je ciljana cena između 110 i 130 evra po megavat-satu u narednih 12 meseci. U objašnjenju analitičara navodi se da bi odugovlačenje sukoba između Rusije i Ukrajine zadržalo visoke cene gasa. 

Poslednji scenario, koji nosi naziv "eskalirajući scenario", predviđa cene od 200 do 260 evra po megavat-satu u narednih godinu dana. Do ovako visokih cena moglo bi doći ukoliko se poremeti protok ruskog gasa preko Severnog toka 1, a zbog eventualno još veće eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine. 

Cene gasa ostaju povišene uz smanjenu ponudu, a od ponedeljka porasle su za 14 odsto nakon najave Gazproma da će smanjiti protok gasa kroz ključni gasovod Severni tok na 20 odsto kapaciteta.