text size
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je posle sastanka sa predstavnicima Inicijative za opstanak poljoporivrednika Srbije da će Vlada na narednoj sednici doneti odluku o slobodnom izvozu žitarica, što je bio glavni zahtev poljoprivrednika.
Govoreći o kvotama na izvoz žitarica, Vlada Kovačević sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede ocenio je da je velika šteta što su naši proizvođači pšenice morali da čekaju toliko dugo da im se ukine zabrana izvoza.
"Oni su imali već potpisane ugovore sa kompanijama sa kojima sarađuju u inostranstvu već godinama unazad. Problem nastaje kada izgubite poverenje svojih partnera i jako se teško obnavljaju te veze. Šteta je dugoročna, a i sa ovim postavljanjem kvota i samo delimičnim popuštanjem, naši prozvođači su izgubili već dosta novca", objašnjava Kovačević.
Vrednost izvoza pšenice iz Srbije opala je za 29 odsto u prvom kvartalu u odnosu na isti period 2021. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, ali direktor Žitounije Zdravko Šajatović za Bloomberg Adriju kaže da je ukupna izvezena količina pšenice bila realna ako se posmatra cela ekonomska godina.
Dodaje da proizvođači pšenice trenutno nude relativno male količine za prodaju jer očekuju rast cene u narednom periodu.
"Trenutno jedini ozbiljan kupac na tržištu su Robne rezerve Srbije, koje su preko Produktne berze u Novom Sadu kupile oko 90.000 tona. Izvoznici pšenice, naročito preko dunavskih luka, trenutno gotovo ništa i ne kupuju jer su se suočili sa enormnim rastom troškova prevoza baržama, koji su sa 15-20 evra po toni skočili na 35, pa na 50 evra po toni", kaže Šajatović.
Tim troškovima trenutno je teško naći ekonomski interes, objašnjava, a ne pomaže ni to što je država odredila tromesečnu kvotu za izvoz pšenice u ukupnoj količini od 500.000 tona. To je, prema njegovim rečima, realna kvota, ali teško da će se u ovim uslovima ispuniti.
Cene hrane u svetu pale su sa gotovo rekordnih visina usled strahova od recesije i početka žetve, a indeks svetskih troškova hrane UN-a skliznuo je prošlog meseca 2,3 odsto. Indeks je povukao pad u cenama poljoprivrednih proizvoda, između ostalog i žitarica, pa su se referentni fjučersi na pšenicu u Čikagu nedavno povukli do predratnih nivoa.
Bloomberg
Šajatović kaže da cena pšenice i dalje ima potencijal rasta u toku tekuće ekonomske godine, ali da su se javili novi faktori koji trenutno imaju jači uticaj na pad cena na tržištu.
"To je strah od svetske recesije i pojave stagflacije, što je imalo jak uticaj na povećanje opreza transfera novca u robne fondove, pošto trenutno postoji znatno smanjenje tražnje za pšenicom", kaže Šajatović.
Žitnica Evrope
Blokada izvoza iz Rusije i Ukrajine, koje čine oko 29 odsto svetskog izvoza pšenice, primorala je mnoge države da pronađu druge tržišta iz kojih će uvoziti pšenicu.
Šajatović kaže da izvoz pšenice nema gotovo nikakve direktne veze za izvozom pšenice iz Ukrajine i Rusije, jer se naš izvoz ne preklapa u pogledu kupaca i izvoznih tržišta sa izvozom iz tih država.
"U svetskim okvirima mi smo mali izvoznici, izvozimo samo viškove pšenice. Iz tog razloga je naš izvoz različit iz godine u godinu", kaže on.
Međutim, blokada je napravila veliki problem državama Azije i Severne Afrike, koje su veliki uvoznici pšenice, gde i Srbija uvozi, ali ne direktno, rekla je direktorka Udruženja žita Srbije Sunčica Savović.
"Najveća količina pšenice odlazi Dunavnom, a prošle godine taj procenat je bio 46,11 odsto od ukupnog izvoza pšenice. Mi tu pšenicu ne možemo dalje da pratimo iz rumunske luke Konstanca, koja je tranzitna luka. Naša pšenica svakako stiže do zemalja Azije i Severne Afrike, što znamo povratno od kupaca. Naša carina tih 46 odsto vodi pod destinacijom Rumunija, a naša pšenica uopšte ne završava u Rumuniji", objasnila je Savović.
.webp){kind=icon}
