Adria region: srpske plate ni pola slovenačkih, inflacija tanji zarade

Kupovna moć sve većeg broja ljudi u Adria regionu slabi, budući da njihove plate ne prate rast inflacije, pa i cene u prodavnicama postaju sve veće.

Prema zvaničnoj statistici iz aprila, najbolje se drži Slovenija, gde se u proseku zarađuje nešto više od 1.300 evra, a u navedenom mesecu međugodišnja inflacija tamo je, od svih država, bila najniža – 6,9 odsto. Držeći se istih parametara, u aprilu su najgore prošli stanovnici Bosne i Hercegovine (BiH) i Severne Makedonije. U našoj zemlji zarade su u proseku porasle 12,4 odsto međugodišnje, praćene inflacijom koja je iznosila 9,6 odsto.

 

 

Bloomberg Adria donosi vam analizu plata u regionu, stavljajući njihova kretanja u širi kontekst. U nastavku saznajte kako izgleda najnoviji presek stanja.

U Srbiji tri opštine imaju prosečnu platu veću od 1.000 evra, najsiromašnija oko 430

Gledano na duže staze, zvanična statistika pokazuje da, uz manja odstupanja, plate u Srbiji rastu, ali uz veliko variranje. U centralnim beogradskim opštinama zarađuje se skoro dva i po puta više nego na nekim mestima na jugu zemlje, a programeri imaju gotovo šest puta veću prosečnu zaradu od pojedinih ljudi zaposlenih u oblasti uslužnih delatnosti.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna plata u aprilu ove godine iznosila je 73.012 dinara (622,1 evro) neto, to jest 100.727 dinara (858,2 evra) u bruto vrednosti. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, to predstavlja povećanje od oko 12,4 odsto (u aprilu 2021, prosečna zarada beležila je vrednost 64.948 dinara neto, odnosno 89.582 dinara bruto).

Ako bismo želeli da odemo još nekoliko koraka unazad i napravimo paralelu sa periodom od pre 10 godina, stvar postaje komplikovanija, budući da se od januara 2018. godine koristi nova metodologija za izračunavanje prosečnih zarada u državi. Za potrebe analize plata izračunatih različitim metodologijama, mogu se koristiti indeksi zarada koji se nalaze u bazi podataka na sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Koristeći se pomenutim indeksima, može se reći da je april 2022. bio skoro dvostruko bolji u odnosu na april 2012, kada je u proseku neto plata iznosila 37.823, a bruto 52.692 dinara.

Kada se zarade posmatraju kroz prizmu zanimanja, zvanična statistika plate klasifikuje u 19 širih oblasti delatnosti (poput rudarstva, prerađivačke industrije, građevinarstva i slično). U okviru svake od njih izdvojene su uže podoblasti. Vodeće mesto trenutno drže oni koji se bave računarskim programiranjem, konsultantskim i s tim povezanim delatnostima – njihova prosečna plata u neto vrednosti je oko 234.600 dinara (približno 2.000 evra). Najslabije se kotiraju ostale lične uslužne delatnosti (iz šire oblasti ostalih uslužnih delatnosti) – plata je u proseku nešto viša od 40.600 dinara (346 evra). To je skoro šest puta manje od spomenute zarade programera.

Očekivano, glavni grad prednjači po visini zarada, pa se u Beogradu prema najnovijim podacima prosečno zarađuje oko 91.800 dinara neto (126.300 bruto). Tri gradske opštine u aprilu su imale prosečne plate koje premašuju 1.000 evra – na Vračaru je neto zarada u proseku bila 121.877 dinara, u opštini Novi Beograd 119.591, a u Starom gradu 118.485 dinara.

S druge strane, Preševo se pokazalo kao opština sa najnižom neto platom, gde se u proseku zarađuje oko 50.400 dinara (oko 430 evra). Ekonomski najslabija opština gotovo da beleži dva i po puta manje prosečne plate od one najbogatije.

Severna Makedonija: Većina zarađuje znatno ispod proseka

Prosečna mesečna neto plata po zaposlenom je u aprilu ove godine u Severnoj Makedoniji iznosila 31.525 denara (512 evra), što je povećanje od 10,9 odsto u odnosu na april 2021. godine. Međutim, rast inflacije i prosečne plate u zemlji u tom je mesecu skoro izjednačen. U aprilu su životni troškovi porasli za 10,5 odsto, a u maju je inflacija dosegla novi rekord od 11,9 odsto.

Najviše plate u zemlji su u sektoru informacija i komunikacija, gde u proseku za april iznose više od 60.000 denara, odnosno oko 1.000 evra. S druge strane, najniže su plate radnika u poljoprivrednom sektoru.

To nije jedina razlika. Najznačajnije je što većina radnika u Severnoj Makedoniji prima platu znatno nižu od državnog proseka. U prvom je tromesečju 2022. godine u zemlji bilo 691.498 zaposlenih, a od toga je više od 450.000 primalo platu nižu od državnog proseka. Stoga, bez obzira na to hoće li u maju biti ostvaren dvocifren rast prosečne plate, postaje jasno kako rast cena osnovnih životnih potrepština i energenata za velik deo stanovništva postaje nepodnošljiv. Kako bi ublažila taj udarac, severnomakedonska vlada je već u dva navrata zamrzavala cene osnovnih prehrambenih proizvoda i trgovcima ograničila marže, no pitanje je koliko će te mere ostati na snazi.

Analiza prosečne isplaćene plate u Severnoj Makedoniji od 2014. godine naovamo, otkad je počelo povećanje minimalne plate u zemlji, pokazuje rastuću tendenciju ovog pokazatelja. Od marta 2014. godine, kada je minimalna plata iznosila 8.800 denara (143 evra), do sada, minimalna plata je povećana za 9.200 denara (149,5 evra), dok je ukupna prosečna isplaćena neto plata u tih osam godina porasla za 10.073 denara (163,7 evra), što znači da je porast uglavnom posledica povećanja zakonski utvrđene minimalne plate.

BiH: Veliki deo populacije tek nešto iznad siromaštva

Kao i sve drugo u BiH, plate su složenija i drugačija priča od onih u regionu. Razlike su u isplaćenim bruto i neto platama po entitetima, odnosno zakonskoj regulativi koja se primenjuje.

Veliki deo stanovništva u BiH je prema ostvarenom dohotku neposredno iznad linije siromaštva. To praktično znači da veliki deo svog dohotka troše na prehrambene proizvode. U Federaciji BiH minimalna plata je 543 KM (279,2 evra) dok je u Republici Srpskoj, od juna 2022. godine, 650 KM (324,3 evra).

Prosečne bruto i neto plate u BiH, koje su za april ove godine iznosile 1.658 i 1.083 KM (851,6 i 556,2 evra), u postepenom su porastu od početka 2014. godine. Pad je zabeležen samo u aprilu. Prosečni bruto iznos niži je za 16 KM (8,2 evra), dok je neto iznos niži za devet KM (4,6 evra) u odnosu na mart 2022. godine.

Prosečna neto plata porasla je u poslednjih sedam godina za 245 KM (125,8 evra), što je rast od 29,2 odsto. Istu putanju prati i prosečna bruto plata, te je u istom periodu porasla za 350 KM (179,7 evra), odnosno 26,8 odsto.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, prosečna plata u BiH 2021. godine iznosila je 998 KM (511,1 evro).

Hrvatska: Brojevi izgledaju pristojno, na prvu loptu

Prema najnovijim dostupnim podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), od aprila 2021. do istog meseca 2022, prosečna mesečna neto plata u Hrvatskoj nominalno je porasla za 6,6 odsto, sa 7.082 kuna (943,4 evra) na 7.547 kuna (1.005,4 evra).

Prosečna bruto mesečna plata u aprilu ove godine iznosila je 10.245 kuna (1.364,8 evra), nominalno 7,5 odsto više nego u istom mesecu lane, dok je visina minimalne plate od prvog januara do 31. decembra 2022. godine propisana u iznosu od 4.687,5 kuna (624,4 evra) bruto, odnosno 3.750 kuna (499,6 evra) neto.

Na prvu, ovi iznosi i primanja od praktično hiljadu evra mesečno izgledaju pristojno za prosečnog građanina Hrvatske. Međutim, DZS-ovi podaci pokazuju da više od 60 odsto od ukupno 1,5 miliona zaposlenih u Hrvatskoj ima osetno manja primanja od statističkog proseka, a inflacija se pobrinula za to da i većini ostalih radnika nominalni rast zapravo u novčaniku bude realni pad.

Tako je prosečna neto plata u aprilu realno niža za 2,6 odsto u odnosu na isto razdoblje lane, a situacija je još gora ako gledamo medijalnu platu koja je u aprilu 2021. iznosila 5.956 kuna (793,4 evra), dok je u aprilu ove godine dosegla 6.290 (837,9 evra). To je još mršaviji rast od 5,6 odsto koji je inflacija nadmašila za 3,8 odsto.

Gledano po delatnostima, najviša prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom za april 2022. isplaćena je u delatnosti vađenje sirove nafte i prirodnog gasa, 24.082 kune (3.208,1 evro), a najniža je isplaćena u zaštitnim i istražnim delatnostima, 4.862 kune (647,7 evra).

Slovenija: Situacija najpovoljnija, ali i tu su troškovi života viši, a plate manje

U aprilu je prosečna bruto plata u Sloveniji iznosila 2.001 evro, a neto plata 1.304 evra. U poređenju s prosečnom bruto platom u martu, prema zvaničnim statističkim podacima, nominalno je niža za 0,3 odsto, a realno za 2,8 odsto.

Međutim, i Slovenci se s ostatkom sveta bore s povišenom inflacijom. U aprilu su cene životnih potrepština na godišnjem nivou bile 6,9 odsto, a u odnosu na mart 2,6 odsto više. U maju je inflacija dostigla rekordnih 10,4 odsto. Mesečna promena u platama tako nije sledila trend poskupljenja, već je išla u suprotnom smeru, te Slovenci praktično imaju na raspolaganju manje novca i osnovne životne potrepštine ih koštaju sve više.

Bruto plata je u aprilu u javnom sektoru bila prosečno 2.282 evra, odnosno 1.480 evra neto, što je za 1,2 odsto više nego mesec pre, a u privatnom je sektoru prosečna bruto plata bila 1.877 evra, odnosno 1.226 evra neto, što je 1,1 odsto manje nego mesec pre. Najviši rast ostvaren je u sektoru obrazovanja: učiteljima su plate porasle više od četiri odsto. Najveći pad plata uočen je u finansijama i osiguranju, gde su zaposleni dobili 13 odsto nižu bruto platu u odnosu na mesec pre. Uprkos tome, taj je sektor i dalje visinom plate najprivlačniji – bruto plata iznosi 3.097 evra, što je više od 1.900 evra neto.

Najviše plate u Sloveniji daju preduzeća u sektorima informacione tehnologije, farmacije i energetike. Najdarežljiviji je poslodavac IT kompanija SAP, koja je lane radnicima osigurala 11.579 evra bruto mesečne plate. Slede slovenačke podružnice Microsofta, s više od 10.000 evra bruto plate, te Pfizera, s gotovo 8.000 evra bruto plate, prema podacima Dun & Bradstreeta.

Najveća bruto plata u aprilu bila je u centralnoslovenačkom regionu, gde je iznosila 2.214,8 evra, ili više od deset odsto iznad slovenačkog proseka. Savinjska regija imala je najnižu bruto zaradu u aprilu, 1.790,2 evra, ili 11 odsto ispod slovenačkog proseka.

Dve trećine slovenačkih poslodavaca u drugoj polovini ove godine namerava da povisi plate, pokazuju podaci istraživanja "Trendovi kretanja plata i pogodnosti za zaposlene", koju je sprovelo preduzeće ManPowerGroup. Primarni razlog za predviđene povišice biće zadržavanje zaposlenih, u manjoj meri i pribavljanje novog kadra. Neki od najvećih poslodavaca u Sloveniji su Bloomberg Adriji kazali kako plate uredno usklađuju s inflacijom, u skladu s kolektivnim ugovorima. Plate su s inflacijom uskladili u farmaceutskoj kompaniji Krka, elektrodistributeru Gen-I i Luki Koper.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar