Iako mnogim građanima to verovatno nije prvo što bi palo na pamet kada se pomene inflacija, prelistavanje štampe uz šoljicu omiljene kafe ili čaja stvar je koja je procentualno najviše poskupela u Srbiji. Ono na šta se ljudi, s razlogom, daleko više žale, jesu cenovni skokovi u prehrambenom i energetskom sektoru, ali i troškovi stanovanja.
Prema najnovijim podacima, inflacija u maju premašila je jednocifrene vrednosti i iznosila je 10,4 odsto međugodišnje. Od toga, novine i časopisi zabeležili su najveći skok cena – poskupljenje od 32 odsto. Druga na listi je kategorija koja obuhvata kafu, čaj i kakao, gde su cene više 25 odsto. Ipak, ono što izbija mnogo više novca iz džepa prosečnog građanina – hleb i žitarice, meso, riba, potom mleko, sir i jaja, ulja i masti, povrće – sve to poskupelo je između 15 i 21 odsto. Dalje, koriščenje i održavanje vozila poskupelo je 19,5 odsto u odnosu na isti mesec lane, a goriva i maziva za putnička vozila 23,2 odsto. Posmatrajući šire, hrana se plaća 16 odsto više, a transport 15,7.
Narodna banka Srbije (NBS) ranije je izrazila nadu da će dolazak nove poljoprivredne sezone rezultirati smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa.
"U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade na cene hrane i energenata na domaćem tržištu", poručeno je iz centralne banke u majskom izveštaju o inflaciji.
Stvarne stambene rente poskupele su 14,9 odsto. Održavanje i popravka stanova skočila je više od 16,6 odsto, materijal potreban za to 18,4, a usluge u toj oblasti 15,1 odsto. Čvrsta goriva skuplja su 22,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
S druge strane, četiri kategorije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ostale su netaknute. Tako cene nisu rasle u oblastima električne energije za domaćinstva, prevoza putnika železnicom i avionom, te osiguranja stanova.
Glavni rizici po inflaciju, saopštila je NBS, dolaze iz međunarodnog okruženja. Misli se, pre svega, na jačanje geopolitičkih tenzija i konflikte u Ukrajini, uz napomenu da su Rusija i Ukrajina svetski značajni proizvođači žitarica, metala i minerala, a Rusija još i nafte i prirodnog gasa.
"Cene ovih proizvoda približile su se istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile", naglasila je NBS u pomenutom izveštaju.
Javnost je upozorena i da aktuelna energetska kriza povećava troškovne pritiske u zoni evra, našem najznačajnijem trgovinskom partneru. Kao moguća posledica, očekivano, nameće se manja potražnja za našim izvozom.
U borbi protiv inflacije, NBS je u aprilu, prvi put u poslednjih devet godina, povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, da bi se potom ista stvar uradila u maju i junu, pa stopa sada iznosi 2,5 odsto. U zavisnosti od daljeg razvoja svetskih događanja, procenjivaće se i da li postoji potreba za dodatnim zaoštavanjem monetarne politike.
"U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, trebalo bi da inflacija u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine", naveli su nedavno iz NBS.
.webp){kind=icon}
