.webp){kind=icon}
Poslednji podaci o industrijskoj proizvodnji u Adria regionu pokazuju pogoršanje u odnosu na prosečne stope rasta u drugom kvartalu 2022 (kada je rast bio od 1,5 do 5,2 odsto na godišnjem nivou), navodi se u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije.
Industrijska aktivnost u Srbiji zabeležila je blagi pad od 0,8 odsto, pri čemu je najveći doprinos tome dao pad proizvodnje u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije, koji iznosi 6,5 odsto.
Detaljniji pregled otkriva da je slabljenje rasta industrijske proizvodnje izazvano različitim faktorima unutar zemalja regiona.
Opširnije
Srpska industrija u padu peti mesec zaredom
U odnosu na avgust prošle godine, industrijska proizvodnja je uvećana za 0,3 odsto.
30.09.2022
NBS će podići kamatnu stopu za još jedan procentni poen
NBS će zbog inflacije morati da podigne referentnu kamatnu stopu za pola ili ceo procentni poen, predviđa Zdravković.
12.09.2022
Nedostatak sirovina je gorući problem srpske privrede
Od 2020. godine skoro da nema industije koja nije pogođena pandemijom, poremećajima transportnih linija i manjkom radne snage, rekla je Irena Brajović, direktorka Konfindustrije -udruženja italijanske privrede u Srbiji.
27.09.2022
Podaci za industrijsku proizvodnju u Bosni i Hercegovini ukazuju na jak godišnji rast industrijske proizvodnje od 1,6 odsto u poređenju s drugim zemljama Adria regije. Rast industrijske proizvodnje podstaknut je dobrim rezultatima u sektoru vađenja ruda i kamena, kao i u hemijskoj, automobilskoj i prehrambenoj industriji.
Hrvatska je u avgustu zabeležila godišnji rast od 0,6 odsto, što je velika razlika u odnosu na jul, kada je godišnji rast industrijske proizvodnje iznosio 2,9 odsto. Prerađivačka industrija je zabeležila pad od 1,3 odsto, prvi put od decembra 2020, uglavnom usled problema u jednom od najvećih brodarskih preduzeća, kao i visokih troškova energije, što je negativno uticalo na hemijsku i metalnu industriju, koje su zabeležile godišnji pad od 40,9 odsto, odnosno 21,3 odsto.
U Severnoj Makedoniji rast od 0,2 odsto, dok je na usporavanje rasta u državi najviše uticao slabiji rast proizvodnje u sektoru vađenja ruda i kamena u odnosu na mesec ranije.
Prema podacima iz jula, Slovenija je zabeležila godišnji rast proizvodnje od 0,6 odsto, što takođe ukazuje na usporavanje u odnosu na jun, kada je godišnji rast iznosio 0,8 odsto. Faktori koji su uticali na takav rezultat ogledaju se u usporavanju aktivnosti unutar prerađivačke industrije usled smanjene potražnje u inostranstvu.
Treba dodatno napomenuti da je period suše, koja je pogodila region ove godine (posebno tokom ovog leta), snažno uticala na sektor proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije - samo su Hrvatska i Severna Makedonija, posmatrajući kumulativno razdoblje 2022. godine, zabeležile porast aktivnosti, dok je Slovenija zabeležila najveći godišnji pad od 18,5 odsto.
Faktori koji su zajednički svim zemljama, a koji su uticali na usporavanje industrijske proizvodnje, odnose se na usporavanje aktivnosti na ključnim izvoznim tržištima i smanjenju kapitalnih investicija zbog povećane geopolitičke zabrinutosti i neizvesnosti u pogledu povrata investicije zbog visoke inflacije. Ne treba zaboraviti ni globalni rast cena sirovina, što utiče na povećanje troškova proizvodnje. Ono što je imalo pozitivan uticaj na industrijsku proizvodnju jeste još uvek jaka potrošnja domaćinstava na temelju realnog rasta neto dohotka i akumulirane štednje tokom krize izazvane virusom korona.
Analitičari Bloomberg Adrije za narednih nekoliko kvartala predviđaju nastavak smanjenja rasta industrijske proizvodnje, a glavni uzrok za to je smanjena potražnja kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
''PMI indeks proizvodnje na glavnim izvoznim tržištima oslabio je na nivo ispod 50 bodova, što je najniži nivo od drugog kvartala 2020. godine, signalizirajući da recesija dolazi u najveće evropske ekonomije'', navode analitičari.
Analitičari dodaju da manju potrošnju energije smatraju dominantnim faktorom, praćenim pogoršanim izgledima za kapitalna ulaganja zbog neizvesnih izgleda usred geopolitičkih zabrinutosti. Izgledi za ulaganja dodatno su pogoršani skupljim i manje dostupnim sredstvima.
''Još jedan dodatak sumornim industrijskim izgledima je racionalizacija potrošnje domaćinstva'', kažu analitičari.
Kada je reč o trendovima konkurentnosti, Hrvatska je jedina zemlja u regionu sa nedavnim poboljšanjima merena realnim efektivnim kursom (REER), Slovenija ostaje stabilna, dok druge zemlje beleže pogoršanje konkurentnosti.
