Analitičari BBA: Sve sem rezanja kamate ECB na tri odsto biće iznenađenje

Na ovonedeljnoj sednici Evropske centralne banke (ECB) očekujemo nastavak monetarnog popuštanja i smanjenje depozitne kamatne stope za dodatnih 25 baznih poena, na nivo od tri odsto, što je najniže još od proleća 2023. godine.

Oporavka industrije u evrozoni i dalje nema na vidiku. Najavljena otpuštanja širom automobilske, hemijske i metalurške industrije stavljaju pritisak na odluku ECB. Takođe, politika novog američkog predsednika zasad ide u smeru daljeg pritiska na privrede Evropske unije (EU). Inflacija je stavljena sa strane, te bi sve osim spuštanja kamatne stope na tri odsto na sednici u četvrtak bilo iznenađenje.

Jedini pritisak koji je prisutan jeste rast plata koji je ubrzao u trećem kvartalu. Ali to je isključivo zahvaljujući uslužnom sektoru koji još uvek odoleva. Otpornost je prisutna iako je, prema poslednjem očitavanju PMI-ja (engl. purchasing manager index - indeks poverenja menadžera nabavke) uslužnog sektora, poverenje palo u kontrakcijsku zonu (ispod 50), što nam daje za pravo da očekujemo ipak manji pritisak na plate, a samim tim i na inflatornu spiralu.

Sve zajedno kad se pogleda, otvara se put ECB da nastavi s popuštanjem monetarne restriktivnosti.

Depozitna kamatna stopa ECB dva odsto do kraja sledeće godine

U 2025. očekujemo da će ECB nastaviti da snižava kamatnu stopu na dva odsto.

Budući da je inflacija usidrena i postupno gubi svoju dominaciju u donošenju odluka ECB, sada očekujemo veći fokus na dinamiku tržišta rada i šire ekonomske uslove, posebno u industrijskom sektoru.

PMI u proizvodnji ostaje i dalje ispod 50, s tim da je PMI u Nemačkoj još niži, daleko ispod ekspanzivnih očekivanja.

Tromesečni euribor ide prema dva odsto

Kada je reč o tromesečnom euriboru, predviđamo da će se približiti vrednosti od dva odsto do kraja 2025, prvenstveno podstaknut smanjenjem referentne kamatne stope ECB.

 

Niži euribor rezultovaće nižim kamatnim stopama, posebno za kredite s promenljivom kamatnom stopom. Posledično, to bi moglo podstaći povećanje korporativnih kapitalnih troškova unutar EU i niže troškove finansiranja, što će povećati profitne marže.

Trenutno kompanije u Adria regionu (bez Bosne i Hercegovine) ne vide finansijska ograničenja kao značajnu prepreku.

Prema anketi Evropske komisije, samo 9,7 odsto industrijskih kompanija u proseku veruje da će se suočiti s problemima finansiranja, a koji bi mogli da spreče njihov rast. To predstavlja značajno smanjenje od 9,5 procentnih poena u poređenju s vrhuncem u prvom tromesečju 2023, kada je uticaj rastućih kamatnih stopa i strožih kreditnih uslova bio najizraženiji.

Problem u vezi s finansiranjem najprisutniji je u Severnoj Makedoniji, gde 15,8 odsto kompanija izražava trošak finansiranja kao najveći problem u poslovanju, što nije čudno s obzirom na to da su tamo i najviše kamatne stope na kredite. Jedino slovenačke kompanije su ispod proseka EU, imajući u vidu snagu privrede (91,4 odsto proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika EU) i visinu kamatnih stopa.