text size
"Ratna premija" u ceni nafte možda gubi svoju "veličinu", ali energetske kompanije i dalje ostaju atraktivne. Ipak, ne sve, s obzirom na to da je cena sirove nafte ostala stabilno visoka, pa na tržištu dolazi do jasnog razdvajanja poslovnih modela.
Osvrćući se na pisanje Bloomberg Adrije iz marta, šest meseci kasnije pokazalo se da naftno tržište nije ostalo bez dovoljno barela, već bez dovoljno sigurnosti. Investitori koji su u martu kupovali energetske kompanije zbog očekivanog rasta zarada bili su u pravu, ali iz pogrešnog razloga. Njihovom dobrom izboru nije doprineo rast tražnje, već činjenica da se geopolitički rizik pretvorio iz privremenog šoka u trajnu komponentu cene nafte.
Ulaganje u pojedinačne akcije unutar sektora izloženog visokim geopolitičkim tenzijama nosi kratkoročni rizik visoke volatilnosti i potencijalnog gubitka kapitala. Verujemo da su i oni koji su se odvažili da se izlože ovom sektoru to učinili kao deo šire diverzifikovanog portfelja, gde su im naftne kompanije prvenstveno poslužile kao geopolitička zaštita (hedge), a ne kao jedina koncentrisana opklada. Zapravo, kao primarni odbrambeni štit unutar portfelja protiv rasta inflacije i kamatnih stopa na globalnom nivou.
Opširnije
Ministar energetike SAD: Venecuela je na putu da udvostruči proizvodnju nafte
Američki ministar energetike Chris Wright rekao je da su kompanije blizu potpisivanja niza sporazuma koji će omogućiti Venecueli da naglo poveća proizvodnju sirove nafte.
02.09.2026
Kako rat u Iranu menja mapu svetske energetike
Šest meseci nakon što su američki i izraelski napadi poremetili proizvodnju fosilnih goriva na Bliskom istoku, svet sada dobija potpuniju sliku o tome kako je rat u Iranu promenio ekonomsku računicu na energetskom tržištu.
28.08.2026
Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku ušle su u dugoročniju fazu. Više nema skokova cene nafte iznad 100 dolara po barelu, ali je cena ostala povišena tokom čitavog perioda. Drugim rečima, očekivanja s kojima su investicione banke i EIA ušle u ovu godinu, da će tržište u 2026. ući u višak ponude i da bi cena nafte do kraja godine trebalo da se vrati prema nivou od 60 dolara po barelu, teško su ostvariva.
Umesto predviđenog pada prema 60 dolara, trajna kriza u Ormuskom moreuzu stvorila je novi cenovni standard koji dugoročno menja kalkulacije profitabilnosti. U skladu s našim izmenjenim očekivanjima na polugodištu, cena nafte bi mogla da ostane na ovim povišenim nivoima, oko 80 dolara po barelu, do kraja godine. Struktura globalne potrošnje nafte nastavila je da se menja, možda i brže nego što se očekivalo, posebno u segmentu transporta, usled sve veće prodaje električnih automobila u Evropi i Aziji i daljeg potiskivanja potrošnje nafte u saobraćaju.
U proizvodnji električne energije počeli su sve više da dominiraju obnovljivi izvori energije u Evropi i Aziji, dok je jedino tražnja za naftom i derivatima u petrohemijskoj industriji ostala stabilna. Svi koji su odlučili da se izlože proizvođačima nafte zato što se pokazalo da je tržište precenilo rast ponude, a potcenilo trajnost geopolitičkog rizika, nisu pogrešili.
"Upstream" kompanije (bave se istraživanjem i proizvodnjom nafte) nadmašile su rafinerije jer su direktno nastavile da naplaćuju visoku cenu sirovine. "Supermajorsi" (velike integrisane naftne kompanije) su ostali umereno pozitivni jer je "upstream" segment uspeo u potpunosti da nadoknadi slabosti "downstreama", naravno, uz visoku kapitalnu disciplinu i diverzifikovan miks. Čisti "downstream" (segment prerade i prodaje) ostao je u problemu jer su visoki ulazni troškovi nastavili da pritiskaju rafinerijske marže.
Istovremeno, neki od njih bili su dodatno pritisnuti državnom kontrolom cena naftnih derivata i nemogućnošću da troškove prenesu na krajnje kupce. Zbog dužeg perioda visokih cena, tržište u drugoj polovini 2026. još agresivnije vrednuje kapitalnu disciplinu u odnosu na obim proizvodnje.
U martu smo upravo izabrali predmetne kompanije jer imaju kratke investicione cikluse, fleksibilnu proizvodnju i niske marginalne troškove, nemaju rafinerije ni maloprodaju, već samo istraživanje i proizvodnju. Smatrali smo da će ih upravo te karakteristike učiniti otpornim na pad marži. To se i dogodilo, a uz rast cena njihovi pokazatelji, praćeni multiplikatorima P/E i EV/EBITDA, postali su još bolji, kao i profitabilnost. Svi su uspeli da povećaju EBITDA maržu, od 0,4 procentna poena kod Diamondback Energy Inc. do čak 7,6 procentnih poena kod Occidental Petroleum Corp.
Ipak, dugoročna slika ne odražava očekivanje da će se visoka cena nafte zadržati, što će posledično uticati i na njihove profite, pa je teško očekivati dalju cenovnu ekspanziju.
Integrisane kompanije nisu uhvatile tako snažan cenovni zamah tokom šestomesečnog perioda, ali na godišnjem nivou prestižu "upstream" kompanije. Posmatrano kroz multiplikatore, njihova robusnost (rafinerije) daje im dugoročniju perspektivu i omogućava zadržavanje profitabilnosti i u periodu kada cena nafte počne da pada.
Podsetimo, "upstream" model je dugoročno održiv samo ako postoji tržište za naftu. "Upstream" može da preživi ciklični pad cena, ali ne može da pobedi dugoročni pad tražnje. Kod integrisanih kompanija "downstream" ponekad spasava bilans, dok kod čistih "upstream" igrača toga nema.
Šest meseci kasnije još smo sigurniji da je strukturna tranzicija stvarnost. Iako će naftne kompanije u izveštajima za treći i četvrti kvartal 2026. prikazati izvanredne profite, destrukcija tražnje za naftom sledi. Korporativni i privatni kupci u EU i Kini ubrzano prelaze na električna vozila (EV) i energetsku efikasnost kako bi izbegli skupe derivate. Istovremeno, tražnja za naftom trajno se seli iz transporta u petrohemijski sektor, koji postaje ključni stub opstanka naftnih akcija.
