Zašto Nvidia nije novi Cisco

Bojite se da je sudbina Nvidije ista kao i Cisca u dotkom tržišnom balonu? Proverite zašto mi mislimo da investitori i na ovim cenovnim nivoima ne precenjuju Nvidiju.

Nvidia je još prošle godine u junu postala najveća kompanija, nakon što je prestigla Microsoft kao najvrednija firma na svetu. Titulu najveće kompanije je sačuvala i kroz turbulentno proleće - tada je cena zaronila ispod 100 dolara, a tržišna kapitalizacija ispod tri biliona. Ipak, ovog leta, kada je cena prestigla 164 dolara, tržišna kapitalizacija je prekoračila četiri biliona. Da je reč o tržišnom lideru, bilo je jasno čim je tržište počelo da se oporavlja, jer je u svega 40 dana vrednost kompanije narasla od tri do četiri biliona u tržišnoj kapitalizaciji.

Aktuelni procvat veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) često se upoređuje s dotkom balonom, a Nvidia sa Cisco Systemsom, herojem internet buma. Cisco je bila najveća kompanija na svetu u martu 2000. godine, proizvodili su svičeve i rutere koji su nužni uz kablove za spajanje na internet. Tada je kompanija vredela 500 milijardi dolara. Izduvavanjem dotkom balona, od cenovnog vrhunca 2000. godine, Ciscu je trebalo 20 godina da se cena oporavi i vrati na vrednost iz tog perioda.

Potražnja za čipovima Nvidije nadilazi ponudu, u prilog visokoj potražnji ide i tendencija na tržištu. Nvidia proizvodi grafičke čipove (engl. graphics processing unit - GPU), to jest specijalizovane procesore kojima se ostvaruje grafički odraz. Nvidia je vodeći proizvođač GPU-ova koji su nužni za definisanje AI-ja, odnosno mašinskog učenja (engl. machine learning - ML), te je to glavni razlog njihove instalacije unutar servera data centara. Ne treba zanemariti ni industriju video-igara, posebno ako se uzmu u obzir objavljeni podaci da oko 76 odsto Amerikanaca igra na nekoj od platformi video-igre, prema izveštajima Statiste.

Bloomberg

Kada se govori o veličini potražnje, u terminima prihoda, svetski data centri su procenjeni na 17 milijardi dolara u 2024. godini, a očekuje se da bi njihova vrednost u sledećih 10 godina trebalo da dostigne 193 milijarde dolara. Odnosno, tržište očekuje rast CAGR (engl. compound annual growth rate - složena godišnja stopa rasta) od 27,5 odsto u periodu od 2025. do 2034. Severna Amerika dominira tržištem s udelom od 38 odsto u 2024.

Nije čudno da je Nvidia došla u fokus 2023. godine, kada je AI izraz postao sveprisutan u životu ljudi, uz rastuće marže i tržišnu nišu u koju nije lako ući. Stoga, ne čudi da su investitori prigrlili rast poslovanja kroz prihode i profitabilnost Nvidije, ali ostaje pitanje da li su preterali.

Razmatrajući sličnosti i razlike između AI trenda i dotkom balona, dotkom rast je bio podstaknut evaluacijom relativno novih poslovnih modela, koje su predstavljali debitanti na tržištu, obećavajući visoke zarade većom prisutnošću na internetu: ako se prisetite, to su bili između ostalih i Yahoo, Amazon i Ebay, koji su debitovali na Wall Streetu 1996, 1997. i 1998. godine.

U slučaju AI trenda, cenovni rast je primarno bio kod velikih tehnoloških deonica bez duga, poput Nvidije, Microsofta, Alphabeta, Adobea i Della sa zrelim i proverenim poslovnim modelom. AI poslovanje je skupo, i to za početak definitivno čini razliku u trendovima između internet i AI trenda. Investitori s lakšim pristupom podacima danas zahvaljujući AI-ju ostvaruju bolje rezultate. Poboljšana tržišna efikasnost koja proizlazi iz šireg pristupa podacima (uostalom, imamo internet) može ograničiti greške u proceni koje su investitori pravili krajem devedesetih. Danas je ključ proceniti uticaj generativnog AI-ja na poslovne modele mnogih preduzeća. Ulazak AI-ja u mejnstrim podstiče kupovinu tehnoloških akcija.

Tada je Ciscov model rasta zavisio od malih privatnih firmi i naslanjanja na akvizicije kojih je samo tokom 1999. i 2000. godine bilo na desetine. Za razliku od tog vremena, Nvidia se oslanja na organski rast povezan sa potražnjom svojih najvećih kupaca, među kojima su svetski tehnološki giganti poput Alphabeta (Google) i Microsofta.

Veličina tržišta - onda, a i danas - na kojem posluju obe kompanije takođe su jako različite: dok je kod Cisca to bilo tržište malih marži i velike važnosti ekonomije obima, kod Nvidije je to tržište visokih marži.

Ključna razlika je u ostvarenom rastu prihoda. Cisco je od 1998. do 2001. imao CAGR rast prihoda od 25 odsto. Kod Nvidije CAGR rast prihoda od 2023. do TTM (engl. trailing twelve months - poslednjih 12 meseci) iznosi 57 odsto.

 

Nvidia osnažuje svoju profitabilnost iz godine u godine. Tako je od profitne marže od 49 odsto iz fiskalne 2023. godine, već sledeće, 2024. godine, ostvarila maržu od 55 odsto. Plan za 2025. jeste da ostvare dobit od 110 milijardi, uz maržu od 53 odsto. Kod Cisca ostvarena marža od oko 20 odsto ostaje konstanta, iako je prošlo više od 20 godina.

Drugim rečima, kod Nvidije se vidi da je reč o stabilnom poslovanju, gde rast prihoda ne prati samo rast profita u apsolutno iznosu nego i snažan rast profitnih marži.

Tržišni pokazatelji kod Nvidije se popravljaju iz godine u godine, dok je kod Cisca bilo obrnuto. U oba slučaja, multiplikatori su poprilično iznad tržišnih proseka, ali i tu je velika razlika između dve firme. Nvidia danas ima P/E (engl. price-to-earnings ratio - odnos cene i zarade po akciji) multiplikator na 49, dok je P/E indeksa S&P 500 25 (razlika dupla), ali kod Cisca te 2000. godine je razlika bila petostruka, jer je tada P/E indeksa S&P 500 bio 23.

Pojava konkurenata je srušila dominaciju Cisca u vrlo kratkom vremenu, uzevši im veliki tržišni udeo. Konkurenti Nvidije, Advanced Micro Devices ili Qualcomm, čine se daleko od zauzimanja značajnijeg udela na Nvidijinom tržištu. Najveći uvek, s vremenom, počnu da gube svoj udeo na tržištu uključivanjem ostalih igrača, ali Nvidijina prednost je tu usled razvoja najefikasnijih grafičkih čipova za sektore video-igara i nauke, u niši u kojoj je dominirala godinama, a ne nekoliko meseci.

Bloomberg

Prema navedenom, zaključujemo da euforija oko deonice Nvidije i AI-ja nije baš sasvim uporediva s dotkom balonom, niti sa Ciscom. Ulagači ponovo podržavaju tehnološki napredak ulaganjem u sektor koji bi trebalo da unapredi i druge sektore, od proizvodnje do usluga. Trenutno su spremni da plate više za kompanije koje rade na AI tehnologiji: to je vidljivo na Nasdaqu, gde je sve češće prisutan dvocifreni rast i rast kapitalizacije na spomen AI/ML komponenti.

Kao i što je sam predsednik uprave Nvidije Jensens Huang lane poručio akcionarima: "Kao i kod dotkoma, kao najveća pretnja Nvidiji mogla bi se pokazati ne konkurencija, već recesija, što bi smanjilo obim narudžbina AI čipova i ohladilo euforiju tržišta." Istorijski gledajući, ako se pad i dogodi, ne očekuje se zaustavljanje trenda AI-ja, već bi jedino mogao izostati eksplozivan rast kojem danas svedočimo.