Srbija dobija platforme za trgovinu karbonskim kreditima i digitalnom imovinom

Srbija bi do leta mogla da dobije posebnu platformu za trgovinu karbonskim emisijama, najavio je u ponedeljak pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović na Kopaonik biznis forumu. On je istakao da je reč o novom proizvodu koji se razvija u saradnji sa Beogradskom berzom i Komisijom za HOV Srbije.

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić izjavio je nedavno da će berza izraditi platformu koja će, po uzoru na ETS sistem Evropske unije, omogućiti domaćim kompanijama da kupuju karbonske kredite kako bi pokrile emisije ugljen-dioksida i smanjile rizik od dodatnih troškova prilikom izvoza u EU zbog CBAM regulative, koja je početkom godine stupila na snagu.

"Pored toga, radimo na razvoju posebne platforme za emisiju digitalne imovine u partnerstvu sa Solana fondacijom. Ono što smo mi zamislili kao prve instrumente koji će biti na toj platformi jesu digitalni tokeni, tokenizacija duga malih i srednjih preduzeća, kao i tokenizacija nekretnina", rekao je Popović.

Popović je istakao da bez tržišta kapitala, privatne investicije nikada neće dostići potreban nivo. "Znači, država može u nedogled da investira, ali ako nemamo tu aktivaciju privatnog kapitala kroz tržište kapitala kao transparentan mehanizam za uparivanje ponude i tražnje i određivanje cena, mislim da bi Srbija bila osuđena da nikada ne dostigne zemlje centralne i istočne Evrope", upozorio je Popović. On ističe da je imamo stabilan, ali nerazvijen finansijski sistem. "Mi treba da budemo malo komformniji da taj finansijski sistem inoviramo, pa da dozvolimo čak i da bude malo nestabilan kako bi on oživeo", rekao je on.

Mini-obveznice kao alternativa kreditima

Prema njegovim rečima, finansijski sistem mora da se inovira. U poslednjih godinu dana pokrenute su važne inicijative. Mini-obveznice su u poslednje vreme postale interesantan instrument finansiranja određenih poslovnih aktivnosti. Ministarstvo finansija radi na usklađivanju zakona sa standardima Evropske unije, što predstavlja završni korak u tom procesu. Paralelno se unapređuje i rad Centralnog registra hartija od vrednosti.

Mini-obveznice predstavljaju dugoročne korporativne obveznice koje emituju preduzeća sa stabilnim poslovanjem, a koje traže alternativu tradicionalnim kreditima. Hartije u načelu nude veću prilagodljivost u otplati, često ne zahtevajući čvrste kolaterale i uključujući grejs period i otplatu glavnice na kraju roka, što kompanijama omogućava da lakše finansiraju investicije koje tek treba da generišu prihode.

"Ovakvom načinu finansiranja okreću se kompanije koje su razumele da im obveznica može pružiti fleksibilniji način servisiranja kreditnih obaveza - u smislu da mogu odmah refinansirati neki raniji kredit i rasteretiti odlive gotovine po osnovu vraćanja glavnice ili im pak obveznica kao instrument duga više odgovara nego kreditna linija iz više razloga", rekao je analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović i dodao:e "Možda mogu da plate manju kamatu, glavnicu vraćaju tek u dospeću do kada mogu da realizuju neki projekat koji bi postao isplativ, rasterećuju gotovinske tokove ili u krajnjoj liniji možda im banke neće odobriti kredit zbog veličine i procene rizika."

Letos su u nepuna tri meseca sprovedena barem četiri izdanja mini-obveznica, finansijskog instrumenta namenjenog malim i srednjim preduzećima (MSP) - otuda i prefiks "mini" za ovaj tip korporativnih obveznica. Poslednji u tom talasu bio je novosadski Promont Group (u svrhu finansiranja daljeg razvoja hotelskog kompleksa Fruške terme), a kako je Bloomberg Adria već pisala, njemu su prethodile obveznice Planet Bikea, Diopte i Zlatiborca.

11 emitenata za korporativne obveznice

"Sa druge strane, u saradnji sa Svetskom bankom radimo na projektu razvoja tržišta korporativnih obveznica. Trenutno postoji 11 emitenta sa ukupno oko pola milijarde evra korporativnih obveznica. Očekujemo da do leta te emisije budu uspešno realizovane. Plan je da do kraja 2028. godine uključimo još 16 kompanija i pređemo prag od milijardu evra uspešno emitovanih korporativnih obveznica. Cilj nam je da vratimo firme na tržište kapitala i pokažemo da postoji alternativa tradicionalnim izvorima finansiranja".

Pomoćnik ministra finansija ukazuje na značaj konkurencije. "Smatramo da je konkurencija najbitnija stvar i da jednostavno lokalne banke, osiguravajuća društva, fondovi, neće dati 100 odsto svoje podrške i svoje snage u tržište kapitala dok neko ne uzme deo kolača. Mislimo da je to zdrava konkurencija i da je jako važna da na tome radimo", zaključio je Popović.

On je rekao da je planirano otvaranje globalnih tržišta u Srbiji. "Znamo svi koliko je teško u ovom trenutku preko Interactive Brokersa pristupiti globalnim tržištima, a Srbija želi da taj proces i pristup građanima i privredi budu jednostavni i mnogo jeftnijim nego što je to danas."

Predsednik Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije Marko Janković rekao je da je njihov cilj puna usklađenost sa evropskim regulativama kako bi se kompanijama pružile mogučnosti koje u ovim trenutnim okvirima nemaju. "Svesni smo da tržište ne možemo zaštiti od tržišta globalnih izazova, to nikada nikome nije uspelo. Ono jedino što nam je na raspolaganju jeste da tržišne učesnike, ali i u širem smislu investitore, građane i privredu pripremimo za jednu dinamičnu globalnu tržišnu utakmicu", kazao je Janković. Prema njegovim rečima, poenta je da tržišni učesnici prepoznaju i svoj sebični ekonomski interes i da na osnovu tog interesa, iskoriste regulatorni okvir na zadovoljstvo svih tržišnih učesnika.