Ko će snositi trošak sve češćih šumskih požara

Osiguravajuće kuće sve češće koriste katastrofalne obveznice (engl. catastrophe bonds) kako bi vrlo visok rizik od šumskih požara prebacile na tržišta kapitala.

Emisija katastrofalnih obveznica koje pokrivaju rizik od šumskih požara ove godine već je premašila pet milijardi dolara, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio specijalizovani portal Artemis. Time se gotovo dostigao rekord iz cele 2025. godine, kada je emitovano približno dvostruko više ovih hartija od vrednosti nego godinu dana ranije.

Iako tržištem i dalje dominira Kalifornija, osiguravači i investitori s kojima je razgovarao Bloomberg smatraju da će i Evropa morati da pronađe način da rizike od šumskih požara prebaci na privatne investitore. To je posledica činjenice da se najbrže zagrevajući kontinent suočava sa sve učestalijim i razornijim požarima.

Rizik od šumskih požara danas je najbrže rastuća kategorija prirodnih katastrofa na globalnom nivou, pri čemu osigurani gubici rastu oko 12 odsto godišnje, prema podacima kompanije KatRisk, koja se bavi modeliranjem rizika. Istovremeno, investitori imaju sve više poverenja u finansijske modele koji procenjuju i mapiraju ove rizike.

 

 

"Ključni preduslov je pouzdana procena rizika", rekao je Tyson Vickery, izvršni direktor i rukovodilac plasmana za Evropu u kompaniji Marsh, najvećem svetskom brokerskom društvu za osiguranje.

"Investitori moraju imati poverenje u podatke o prirodnim opasnostima i modele koji procenjuju rizik od katastrofa."

Bloomberg

U Evropi osiguravači ističu da je još prerano za procenu ukupne štete koju su izazvali ovogodišnji požari. Region takođe ima dug put pre nego što njegovo tržište katastrofalnih obveznica dostigne razvijenost američkog, ocenjuje Will Bruce, globalni direktor za konsultantske usluge u oblasti klimatskih rizika u kompaniji Aon.

"Da li će se razviti posebno tržište za evropski rizik od šumskih požara zavisiće od više faktora, uključujući rast izloženosti, potražnju za zaštitom, interesovanje investitora, kao i dalji napredak u modeliranju i analitici", rekao je on.

Vickery dodaje da modeli za procenu rizika od šumskih požara u Evropi napreduju, ali da su "i dalje manje razvijeni nego na tržištima poput Kalifornije".

Emisija katastrofalnih obveznica snažno raste

Nagli rast emisije katastrofalnih obveznica vezanih za šumske požare prati i širenje ukupnog tržišta ovih instrumenata. Prošle godine nova izdanja porasla su 45 odsto, čime je ukupna vrednost tržišta dostigla rekordnih 61 milijardu dolara. Rizik od uragana i dalje je ubedljivo najzastupljenija kategorija.

Balz Grollimund, direktor za rizike od prirodnih katastrofa u Swiss Re, kaže da, iako raste interesovanje za prenos rizika od šumskih požara na tržište kapitala, "ukupan rizik za osiguravajuću industriju i dalje je mali u poređenju sa najvećim globalnim rizicima koji se obično pokrivaju katastrofalnim obveznicama".

Istovremeno, očekuje se da će usled stalnog rasta temperatura šumski požari postajati sve češći i razorniji oblik prirodnih katastrofa. Do sada su investitori uglavnom preuzimali ovaj rizik kroz obveznice koje pokrivaju više različitih katastrofa, ali emisije koje se odnose isključivo na rizik od šumskih požara postaju sve češće.

Požari koji su u januaru 2025. godine pogodili šire područje Los Anđelesa uništili su više od 16.000 objekata i izazvali rekordnih 40 milijardi dolara osiguranih gubitaka. Pošto u poslednjih nekoliko godina više od milion polisa osiguranja od požara nije obnovljeno, naglo je porasla zavisnost od državnog programa California FAIR Plan. Izloženost tog programa značajno je povećana, uključujući rast od više od 50 odsto samo u okrugu Los Anđeles između 2024. i 2025. godine. Program je prošle godine prvi put izašao na tržište katastrofalnih obveznica.

Modeliranje rizika i dalje predstavlja izazov

Katastrofalne obveznice povezane sa šumskim požarima nose niz izazova kada je reč o proceni rizika. Predviđanje pravca i vremena širenja požara zahteva precizno modeliranje temperature, vegetacije, brzine vetra i konfiguracije terena.

To je ujedno jedna od retkih vrsta prirodnih katastrofa kod kojih ljudska intervencija – poput uklanjanja guste i suve vegetacije pre početka sezone – može značajno promeniti procenu rizika na kojoj se zasniva obveznica.

Dirk Schmelzer, viši portfolio menadžer u kompaniji Plenum Investments AG, smatra da su šumski požari postali dovoljno značajan rizik da se mogu osiguravati i kroz samostalne emisije katastrofalnih obveznica. Istovremeno, kompanije Verisk i Moody's razvijaju nove modele procene rizika koji investitorima pružaju pouzdaniju osnovu za donošenje odluka.

Reosiguravajući broker Acrisure Re navodi da su modeli za procenu rizika od šumskih požara ranije "sistematski" potcenjivali opasnost, ali da danas sve više uključuju najnovije podatke o požarima i klimatskim trendovima, zbog čega postaju znatno pouzdaniji.

Iz ugla tržišta hartija od vrednosti povezanih sa osiguranjem, "uticaj boljih modela je ogroman", navodi se u izveštaju Acrisure Re.

"To se već odražava i na formiranje cena: emitenti koji raspolažu kvalitetnim podacima i pažljivo osmišljenom strukturom obveznica lakše pronalaze investitore, dok rizici od šumskih požara koji nisu dovoljno dobro procenjeni i dalje nose znatno višu cenu kapitala."