Gde ulagati kada se američko tržište akcija pregreva

Američko tržište akcija, sa indeksom S&P 500 koji se nalazi blizu rekordnih nivoa, skupo je vrednovano. To nije sporno. U zavisnosti od pokazatelja koji se koristi, američke akcije se mogu smatrati precenjenim već nekoliko godina.

Vrednost S&P 500 bi sada mogla biti dostići maksimume kao nikada dosad, navodi se u nedavnom istraživanju analitičara Joachkima Klementa iz kompanije Panmure Gordon.

Referentni indeks se trenutno trguje blizu nivoa od 44, koji je dostigao tokom dotkom balona 2000. godine, posmatrano kroz ciklično prilagođeni odnos cene i zarade (CAPE koeficijent). Taj pokazatelj poredi cenu indeksa sa prosečnom zaradom kompanija tokom perioda od 10 godina, umesto samo jedne godine.

Klement navodi da je CAPE koeficijent bliži nivou od 68, odnosno da je viši nego ikada ranije, kada se uzme u obzir činjenica da su zarade kompanija takođe znatno iznad svog dugoročnog trenda. Ukratko, SAD trenutno prolaze kroz situaciju u kojoj se cenovni balon nadovezuje na balon zarada.

Očigledni krivac za to je veštačka inteligencija (AI). Mala grupa tehnoloških kompanija dominira berzanskim indeksima, dok se kompanije nadmeću u tome koja će više potrošiti na AI infrastrukturu. Slične priče smo već viđali, od procvata železnice do dot-com balona, a poznato nam je kako se takvi ciklusi obično završavaju.

Bloomberg

Međutim, problem sa balonima je u tome što ih je, iako ih nije uvek teško uočiti, gotovo nemoguće predvideti kada će pući (da je to jednostavno, ne bi se ni desili). Pokušaj tempiranja tržišta uglavnom je uzaludan.

Kao što je svojevremeno rekao John Maynard Keynes, tržišta mogu ostati iracionalna duže nego što vi možete ostati solventni.

Međutim, postoji velika razlika između potpunog prelaska na gotovinu i pokušaja da pogodite pravi trenutak za povratak na tržište (što je loša ideja), i toga da obezbedite dovoljnu diverzifikaciju kako ne biste žrtvovali previše tokom rastai imali zaštitu tokom pada. Dakle, kako to možete da izvedete?

Ulažite u tehnologiju ali ne u američku tehnologiju

"Jedna od prednosti toga što sav tržišni kapital i pažnja odlaze u mali broj hardverskih akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom jeste to što relativna vrednost u nekoliko drugih delova tržišta izgleda dosta privlačno", kaže Alexander Chartres, upravnik fonda u britanskoj kompaniji Ruffer LLP.

Jedna od takvih oblasti sa relativno atraktivnim vrednovanjem jesu velike kineske tehnološke kompanije. Delimično zbog političkog rizika, ali i usporavanje domaće ekonomije, kineske tehnološke akcije trguju se po znatno nižim valuacijama u odnosu na američke konkurente.

"Ako razmislite o tome ko globalno obezbeđuje usluge klaud računarstva, to su praktično SAD i Kina, sa svega nekoliko velikih kompanija u obe zemlje", kaže Chartres.

Kineske tehnološke kompanije su u osnovi atraktivni biznisi, sa solidnim rastom prihoda i potencijalom kada je reč o izloženosti veštačkoj inteligenciji, navodi Chartres. Prema njegovim rečima, njihove akcije su jednostavno pretrpele snažan pad zbog slabog raspoloženja investitora, za razliku od američkih konkurenata.

Iako Ruffer poseduje akcije pojedinačnih tehnoloških kompanija, investitori koji traže jednostavan način da se izlože ovom sektoru mogli bi da razmotre investicioni fond koji trguje na berzi (ETF), kao što je iShares MSCI China Tech ETF (CTCE LN). Među prvih deset pozicija ovog fonda nalaze se gigant u oblasti elektronske trgovine i računarstva u oblaku Alibaba Group; kompanija za video-igre, društvene mreže i klaud Tencent Holdings; kao i gigant u oblasti internet pretraživača i klaud usluga Baidu. Godišnji ukupni troškovi upravljanja ovim ETF-om iznose 0,45%.

Zemlja koju je tehnologija zaboravila

Druga mogućnost je potpuno izbegavanje tehnološkog sektora i usmeravanje pažnje na tržišta i sektore koji su zapostavljeni zbog ogromnog talasa ulaganja uAI.

U razgovoru za Udruženje investicionih kompanija, Tomiko Evans, direktorka za investicije u kompaniji Crossing Point Investment Management, navodi da Velika Britanija, a posebno britanske akcije koje isplaćuju dividende, mogu predstavljati dobru priliku za diverzifikaciju ukoliko je portfelj previše usmeren ka tehnološkom sektoru.

"Britansko tržište ima veoma drugačiju sektorsku strukturu u odnosu na globalne berzanske indekse, sa većom izloženošću finansijskom sektoru, energetici, zdravstvu, sektoru osnovnih potrošačkih proizvoda i drugim kompanijama koje generišu gotovinu", kaže ona.

Konkretno, ona izdvaja fond Murray Income Trust (MUT LN). Ovaj zatvoreni investicioni fond, koji se fokusira na pronalaženje kompanija koje će mu omogućiti da dugoročno održi i uvećava dividende, nedavno je promenio rukovodstvo, "što je donelo fleksibilniji pristup portfeliju usmeren na kompanije sa snažnim novčanim tokovima".

Među deset najvećih pozicija ovog fonda na kraju maja nalazile su se vodeće britanske komercijalne banke Lloyds Banking Group, Barclays i NatWest Group, osiguravajuća kuća Aviva i farmaceutski gigant GSK. Ovim investicionim fondom se trguje uz diskont od oko šest odsto u odnosu na neto vrednost imovine (vrednost osnovnog portfelja), a fond nudi prinos od dividende od približno četiri odsto.

Energetika kao nova opcija za podelu rizika

Kada je reč o riziku od sloma tržišta, Chartres ističe da je, sa stanovišta otpornosti portfelja, danas teško pronaći imovinu koja zaista pruža diverzfikaciju u svetu u kome su zbog volatilnosti inflacije "obveznice nepouzdana zaštita".

Vrsta imovine koja se uklapa u ovaj novi svet jeste energetika, smatra Chartres. Iako „nedavni rat u Persijskom zalivu podseća na to da skokovi cena energenata mogu izazvati šire rasprodaje i akcija i obveznica", sektor fosilnih goriva obično ima koristi od  takvih situacija, navodi on.

Chartres ističe da nisu u pitanju samo velike naftne kompanije. Kompanije koje pružaju usluge naftnoj industriji mogle bi takođe dugoročno da profitiraju, dok države budu ulagale u energetsku infrastrukturu kako bi se izborile sa sadašnjim i budućim potencijalnim poremećajima na Bliskom istoku. "Naravno, tržište nafte može ostati tromo još dugo", ali upravo je to poenta diverzifikacije, kaže on.

Podsetimo, Ruffer poseduje akcije pojedinačnih naftnih kompanija, ali oni koji traže ETF kako bi se izložili ovom trendu, mogli bi da razmotre iShares Global Energy ETF (IXC US), čije najveće pozicije uključuju ExxonMobil, Chevron i Shell. Ovaj ETF ima godišnji koeficijent ukupnih troškova (TER) od 0,4 odsto.