Zašto cena nafte ponovo raste

Cena sirove nafte postupno se približava nivou od 70 dolara po barelu, suprotno predviđanjima brojnih analitičara nakon odluke proširenog naftnog kartela OPEC+ da u julu poveća proizvodnju nafte.

Cena barela severnomorske nafte brent se u vreme pisanja članka kretala oko 67 dolara, a cena barela zapadnoteksaške nafte WTI oko 65,5 dolara. Analitičari banke JP Morgan Chase predvideli su da će se fjučersi nafte brent kasnije ove godine sniziti na nivo od 50 do 60 dolara po barelu.

Time je nafta dostigla najviši nivo u više od mesec dana, pri čemu tržišta nestrpljivo čekaju epilog kinesko-američkih pregovora u Londonu. Ukoliko sporazum bude postignut, analitičari očekuju dalji rast cena nafte, budući da se zbog  carina smanjuje potražnju za ovim energentom.

 

 

Američki ministar finansija Scott Bessent je susret održan u ponedeljak opisao kao "dobar", dok ga je ministar za trgovinu Howard Lutnick opisao kao "plodan", što je osnažilo optimizam tržišta u pogledu napretka.

Primećuju se i dodatne geopolitičke tenzije koje pomeraju cenu nafte naviše. U Turskoj do sada nije postignut pomak u pogledu mirovnog sporazuma između ukrajinske i ruske delegacije. Razgovori o ograničavanju iranskog nuklearnog sporazuma takođe su završili u ćorsokaku.

Iran je juče najavio da će uskoro predstaviti novi predlog nuklearnog sporazuma Sjedinjenim Američkim Državama kao odgovor na ponudu SAD, koju Teheran smatra "neprihvatljivom", dok je američki predsednik Donald Trump rekao da se pregovori nastavljaju, prenosi Reuters.

"Na cenu sirove nafte odrazilo se predviđanje uspeha trgovinskih pregovora između SAD i Kine", rekla je za Bloomberg Vandana Hari, osnivač kompanije Vanda Insights. "Ishod možda neće biti objavljen još jedan dan, zato očekujem da će cene do tada ostati neizmenjene."

Trump je jasno rekao da se Vašington i Teheran još uvek ne slažu oko toga da li će država moći da nastavi sa obogaćivanjem urana na iranskoj teritoriji. Iran poseduje četvrte najveće naftne rezerve na svetu, pri čemu bi u slučaju sporazuma, po svemu sudeći, američke sankcije na iransku naftu bile ukinute.

Dalji sukobi u OPEC+?

Prema izveštajima stranih medija, Saudijska Arabija – najuticajnija članica OPEC+ - pozvala je ostale članice kartela da i u avgustu i septembru povećaju proizvodnju nafte za najmanje 411 hiljada barela dnevno.

Poslednjeg dana maja održan je virtuelni sastanak osam država članica OPEC+ (Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman), koje su odlučivale o julskoj proizvodnji. Kartel je zaključio da će u julu povećati proizvodnju za 411 hiljada barela dnevno, isto kao što je to učinjeno u maju i junu. Neke članice su na tadašnjem sastanku bile zadržane kad je reč o povećanju proizvodnje, među njima Rusija, Alžir i Oman.

Međutim, Rijad, koji u kartelu ima najveći uticaj i druge najveće rezerve nafte na svetu, ostaje nepokolebljiv. Povećanom proizvodnjom želi da povrati veliki tržišni udeo i kazni prekomerne proizvođače nafte, kao što su Kazahstan i Irak.

Bloomberg izveštava da se naftno tržište približava prelomnom trenutku, jer povećanje proizvodnje pod vođstvom Saudijske Arabije samo povećava očekivanja da će tržište krajem godine biti u snažnom suficitu. Prekomerna proizvodnja se, naime, dešava u vreme kada carinska politika nepredvidljivog Donalda Trumpa preti svetskoj ekonomiji, što bi moglo da oslabi potražnju za naftom.

Podaci naftnog giganta BP pokazuju da je proizvodnja nafte u drugom kvartalu bila najunosnija u poslednjoj godini. Rafinerije su intenzivno kupovale sirovine u SAD i Severnom moru, da bi ubrzano preradile sirovu naftu u proizvode kao što su benzin i avionsko gorivo, jer se potražnja na severnoj polulopti povećava na vrhuncu letnje sezone.

Frederic Lasserre, globalni menadžer tržišnih istraživanja i analiza u Gunvor Group, jednom od vodećih svetskih trgovaca naftom, rekao je za Bloomberg da je tržišni konsenzus za poslednji kvartal godine 2025. i 2026. "prilično pesimističan".