Hoće li Trump, Bliski istok i Kina naterati OPEC da poveća pumpanje nafte

Članovi proširenog naftnog kartela OPEC+ poslednjih nekoliko zasedanja odlažu odluku o povećanju kvota, a očekuje se da će se sastanak ovog vikenda završiti sličnom odlukom. Cene nafte su većim delom prošle godine bile pod pritiskom zbog visokih kamata, jačanja dolara i povećane proizvodnje nafte u SAD, što su glavni razlozi koji bi mogli da utiču na to da OPEC+ odloži povećanje pumpanja, koje je najavljeno mnogo puta do sad, na sastanku u četvrtak.

Iako trgovci sa nestrpljenjem iščekuju sastanak kartela u četvrtak, koji je odgovoran za oko polovinu svetskih rezervi nafte, članice naginju ka odlaganju povećanja do januarskog sastanka, preneo je Rojters, pozivajući se na nezvanične informacije. Kako piše Bloomberg, ako bi došlo do povećanja, ono bi počelo u januaru i iznosilo bi 180.000 barela dnevno.

To bi dovelo do promena u pumpanim količinama na tržištima u prvom kvartalu sledeće godine, pošto OPEC+ trenutno drži oko 5,86 miliona barela dnevno, ili oko 5,7 odsto globalne potražnje.

Jedna od centralnih tema sastanka, koji je odložen sa 1. na 5. decembar, trebalo bi da bude pitanje povećanja proizvodnje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema informacijama objavljenim na sajtu OPEC+, razlog za odlaganje je poklapanje prvobitnog datuma sa samitom Saveta za saradnju GCC-a u Zalivu u Kuvajtu, kojem prisustvuju i predstavnici zemalja kartela.

 

 

 

Šarlah: Neuspešni OPEC+

Već nekoliko meseci nema redovnih i značajnih poskupljena ključnih industrijskih sirovina u nemirnom bliskoistočnom regionu, gde se crpi više od 40 odsto svetske proizvodnje nafte. "Eskalacija se očekivala na finansijskim tržištima, tako da je premija rizika uglavnom već uračunata u kurseve i tržišta su se u skladu s tim prilagodila“, rekao je nedavno Tilen Šarlah, analitičar Acexa o uticaju žarišta sukoba na Bliskom istoku.

Prema njegovim rečima, naftni kartel do sada nije uspeo da podigne cenu nafte, na čemu je radio "više od godinu dana". O faktorima koji su doveli do toga, Šarlah kaže: "Za nivoe cena odgovorni su makroklima, lošiji pokazatelji, geopolitika, nedoslednost sporazuma OPEC-a, i s druge strane, rekordno pumpanje u SAD, sve ovo gledamo skoro cele godine". Cena nafte brent se ove godine uglavnom držala od 70 do 80 dolara po barelu, dostigavši najniži nivo od 68 dolara u septembru, prema podacima Bloomberga.

 

Posle Libana, novi rat u Siriji?

"Cene nafte su odskočile od podrške na 68 dolara po barelu, a ovaj nivo cena imao je čak šest preokreta od 2021. godine", napisao je nedavno Šarlah u objašnjenju kretanja cena jedne od najvažnijih sirovina.

Cena nafte brent prošle nedelje ponovo je pala ispod 72 dolara po barelu zbog primirja između Izraela i Hezbolaha, pri čemu je njena cena pala za 4,3 odsto, što je najveći pad u poslednje tri godine. Međutim, u ovoj regiji nedavno je ponovo došlo do povećanja nestabilnosti. Izrael je ponovo bombardovao Liban, a nasilje se pojačava i u zamrznutom građanskom ratu u Siriji, gde su sirijski pobunjenici pokrenuli ofanzivu i prvi put nakon skoro deset godina zauzeli grad Alep.

 

 

Među najvažnijim pristalicama režima sirijskog predsednika Bashara al-Assad, pored Rusije, jeste i naftom bogat Iran, koji je, prema rečima docenta Fakulteta za menadžment Univerziteta Primorska Primoža Šterbenca, "veoma oslabljen i ranjiv". O ograničenom uticaju bliskoistočnih nemira na naftna tržišta Šarlah je napisao da će "tržišta reagovati na velika negativna iznenađenja, kao što je eskalacija rata na celom Bliskom istoku", što se neće desiti sve "dok se sukob odvija u ograničenom obimu".

Dešavanja u regionu su, kao što se i očekivalo, uznemirila tržišta nafte, jer je u ponedeljak za 159-litarski barel zapadnoteksaške lake nafte WTI, koji će biti isporučen u januaru, trebalo platiti 68,50 dolara, što je za 50 centi više nego na kraju trgovanja u petak. Podaci Bloomberga pokazuju da je poskupeo i brent, koji je dostigao cenu od 72,35 dolara, odnosno porasla za 51 cent.

Trump 2.0 i Kina

Pored navedenog, na kretanje cena nafte početkom naredne godine može uticati i realizacija najava novog američkog predsednika Donalda Trumpa, koji je tokom kampanje izjavio da će pojačati proizvodnju nafte pomoću metode hidrauličkog frakturisanja (engl. fracking). "Trumpova vlada će verovatno povećati cene nafte, jer je sklonija eksploataciji", rekao je Šarlah o uticaju političkih događaja ove godine.

Na cenu može uticati i ostvarivanje njegovog šireg ekonomskog programa, koji je "skloniji smanjenju poreza i deregulaciji, što povećava očekivanja u vezi sa ekonomskim rastom, posebno u sektorima kao što su nafta, odbrana i bankarstvo", objašnjava stručnjak.

Depositphotos

 

Pored SAD, analitičari rast cena nafte u narednom periodu pripisuju i prognozama jačanja kineske ekonomske aktivnosti. Kineska vlada brzo preduzima monetarne i fiskalne mere kako bi u drugoj polovini godine ojačale ekonomski rast, koji je početkom godine bio procenjen na "oko pet odsto". Najnoviji podaci o indeksu poslovne aktivnosti u sektoru proizvodnje i usluga (PMI) u Kini pokazali su da se proizvodna aktivnost u najvećem svetskom uvozniku nafte u novembru dodatno povećala. Caixin Global PMI indeks porastao je u novembru na 51,5 poena, što je najveći rast u poslednjih pet meseci, prenosi Reuters.

Zbog ovih podataka još veća su očekivanja da će ekonomska aktivnost u zemlji u narednim mesecima rasti, uz dalju podršku Pekinga. Pored toga, u decembru se očekuju još dva ključna politička sastanka, na kojima će vlada saopštiti svoje planove u vezi sa daljim stimulansima.

Prema prognozama analitičke kuće Prestige Economics, prosečna cena sirove nafte naredne godine trebalo bi da poraste u odnosu na ovu godinu, što se pripisuje daljem smanjenju kamatnih stopa i slabljenju dolaru. "Pad dolara značio bi relativni porast cena sirovina i obrnuto", rekao je Šarlah.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar