Niko ne želi polovne električne automobile, pa se teže prodaju i novi

Prelazak s automobila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem nailazi na novu prepreku. Naime, vozači ne žele da kupuju polovna električna vozila, što istovremeno potkopava tržište novih.

Na tržištu polovnih vozila vrednom 1,2 biliona dolara, cene automobila na baterije padaju brže nego onih s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Kupci ih izbegavaju zbog nedostatka subvencija, želje da čekaju bolju tehnologiju i stalnih nedostataka u infrastrukturi za punjenje.

Žestoki rat cena koji su izazvali Tesla i konkurentni kineski modeli dodatno snižavaju vrednosti novih i polovnih vozila, ugrožavajući zaradu konkurenata poput Volkswagena i Stellantisa.

Budući da se većina novih vozila u Evropi prodaje putem lizinga, proizvođači automobila i trgovci koji finansiraju te transakcije pokušavaju da nadoknade gubitke zbog strmoglavog pada vrednosti povećanjem troškova zaduživanja. To utiče na potražnju na nekim evropskim tržištima koja su bila predvodnici u prelazu s pogona na fosilna goriva. Neki od najvećih kupaca novih automobila, uključujući i rentakar kompanije, smanjuju brojeve električnih vozila jer gube novac na preprodaji, a Sixt iz svoje flote isključuje Tesline modele.

"Kada auto izgubi jedan odsto svoje vrednosti, ja zarađujem jedan odsto manje", kaže Christian Dahlheim, koji vodi odeljenje za finansijske usluge VW. Problem s polovnim električnim vozilima, kaže, potencijalno će uništiti milijarde evra zarade za automobilsku industriju.

 

Očekuje se da će problemi postati još veći sledeće godine, kada će mnogi od 1,2 miliona električnih vozila prodatih u Evropi 2021. godine izaći iz trogodišnjih lizing ugovora i ući na tržište polovnih vozila. Kako će kompanije rešavati taj problem biće ključno za njihove finansijske rezultate, poverenje potrošača i konačno dekarbonizaciju, uključujući plan Evropske unije da do 2035. godine ukine prodaju novih vozila na fosilna goriva.

"Ne postoji potražnja za polovnim električnim vozilima", kaže Matt Harrison, glavni operativni direktor Toyota Motora u Evropi. "To stvarno šteti priči o troškovima vlasništva."

Kompanije električna vozila mogu usmeravati u ponude mobilnosti i startapove za deljenje vožnje, ali potražnja u takvim kompanijama je ograničena. Nepoželjna vozila sa unutrašnjim sagorevanjem često završavaju u Africi, gde njihovo loše stanje izaziva probleme s zagađenjem. To je tržište uglavnom zatvoreno za električna vozila jer nema održivu infrastrukturu za njihovo punjenje.

Kina može poslužiti kao primer za oprez. Bogate subvencije pretvorile su zemlju u diva električnih vozila, ali su takođe proizvele zapuštena groblja napuštenih električnih vozila. Zbog sličnih ružni prizori u Evropi ili SAD pozivi konzervativnih političara da se smanji podrška industriji mogli bi postati glasniji, a i Evropu i SAD čekaju novi izbori.

Rani znaci upozorenja oko električnih vozila pojavili su se početkom godine kada je Tesla počeo da agresivno smanjuje cene u pokušaju da uveća obim prodaje. To je pokrenulo rat cenama koji su drugi proizvođači sledili, smanjujući profitabilnost za neke i povećavajući već velike gubitke za druge.

Cene polovnih električnih vozila pale su za oko trećinu u godini do oktobra, u poređenju s padom od samo pet odsto na celokupnom tržištu polovnih vozila, prema podacima o prodaji s internet stranice iSeeCars.com koja rangira automobile i trgovce. Polovna električna vozila prodaju se sporije od benzinskih modela čak i nakon značajnih smanjenja cena, navela je grupa.

U Nemačkoj, najvećem automobilskom tržištu Evrope, većina novih vozila prvo se prodaje kao službena, a zatim godinu do tri kasnije ponovno ulazi na privatno tržište polovnih vozila. Uz smanjenje broja porudžbina čak i za nova vozila, sve više polovnih modela ostaje na parkiralištima duže od 90 dana, što znači da su postali "inventar rizika", prema istraživaču tržišta Deutsche Automobil Treuhandu.

"Moramo znatno da snizimo cene samo da bismo privukli kupce električnih vozila", kaže Dirk Weddigen von Knapp koji vodi grupu koja predstavlja trgovce VW-a i Audija.

 

Deo problema je to što industrija prvi put rukuje polovnih električnim vozilima. Dok se automobili s motorima na unutrašnje sagorevanje mogu brzo proceniti prema njihovoj starosti i pređenim kilometrima, ne postoje naširoko korišćeni testovi koji određuju kvalitet baterije, rekao je Weddigen von Knapp. Baterija predstavlja oko 30 odsto vrednosti vozila, što je udeo za koji se očekuje da će se smanjiti u godinama pred nama, prema BloombergNEF-u.

Svakako, neki EV-ovi dobro se ponašaju godinama nakon proizvodnje, s manjom degradacijom baterije nego što se očekivalo, rekao je Mike Tyndall, analitičar u HSBC-u. Tesle se brzo prodaju na tržištu polovnih vozila zbog ugleda brenda kao tehnološkog lidera i njegovih redovnih bežičnih ažuriranja softvera. Čudnovati električni automobil i3, koji je BMW predstavio pre deset godina, čak je stekao kult sledbenika.

Ipak, većina potrošača ostaje suzdržana pri kupovini polovnih električnih vozila. Proizvođači već rade na novim tehnologijama baterija, uključujući čvrsto stanje koje obećava jeftinije automobile s dužim dometima i bržim punjenjem. Mercedes-Benz i BMW najavili su planove za uvođenje nekoliko električnih vozila nove generacije sredinom decenije, dok Volkswagen, Stellantis i Renault razvijaju modele koji koštaju 25.000 evra ili manje.

Bloomberg

Ayvens, kompanija za upravljanje flotama koja upravlja s oko 3,5 miliona vozila, rekla je da će nesigurnost oko EV tehnologije uveriti više kupaca da se odluče za lizing umesto kupovine, ubrzavajući prelazak s posedovanja automobila na vožnju uz naknadu.

"Zahvaljujući električnim vozilima, vozači umesto vlasnika postaju korisnici", rekla je Annie Pin, glavna komercijalna direktorka kompanije Ayvens.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar