Aktivisti Greenpeacea upozoravaju da se nova evropska infrastruktura za tečni prirodni gas (LNG) izgrađena rekordno brzo kako bi se ublažila energetska kriza, može pretvoriti u ozbiljan problem za klimatske ciljeve koje Evropska unija (EU) želi da ostvari.
Osam novih LNG terminala je odobreno u EU, a 38 novih je u pripremi, što sve zajedno dovodi do emisije 950 miliona tona ugljen-dioksida svake godine, navodi ta organizacija.
To je trećina ukupnih emisija u EU u 2019. godini.
Opširnije
Globalna ponuda LNG-ja se iz nestašice pretvara u prezasićenost
Svetsko tržište postaje preplavljeno prirodnim gasom, što snižava cene i stvara viškove tog goriva u Evropi i Aziji - barem za sledećih nekoliko nedelja.
22.04.2023
Potražnja za gasom napravila okret ka prezasićenosti
Svet je preplavljen prirodnim gasom, što gura cene niže i stvara preobilje goriva i u Evropi, i u Aziji.
16.04.2023
Evropa pokreće novu LNG referentnu vrednost
Evropa ima novo merilo za tečni prirodni gas (LNG) za koje se regulatori nadaju da će odvojiti tržište od različitih skokova cena kojima je kontinet bio izložen prošle godine.
03.04.2023
Izgradnja novih gasovoda na Zapadnom Balkanu višestruki rizik
Planovi za izgradnju novih gasnih projekata za LNG na Zapadnom Balkanu predstavlja rizik za ekonomsku i energetsku bezbednost, navodi se u istraživanju Global Energy Monitora i Bankwatcha.
31.03.2023
Između ostalog, Hrvatska radi na udvostručenju kapaciteta LNG terminala na Krku.
Ta količina emisija, doduše, bila bi ispuštena i da se koristi ruski prirodni gas, ali sada postoji rizik da će nova infrastruktura dovesti do strukturalno prevelikih isporuka jer pojedine zemlje žure da sklope nove dugoročne ugovore.
"Ovakva izgradnja infrastrukture nije racionalna. Zamena ruskog plina LNG-jem podstiče ozbiljnu zabrinutost oko energetske tranzicije u EU s fosilnih goriva", upozorava Greenpeace.
Zvaničnici EU pak govore da je infrastruktura za fosilna goriva privremena dok se ubrzava izgradnja pogona na obnovljive izvore.
Glavni evropski kupci LNG-ja
Prošle je godine u EU došlo do suprotne pojave u odnosu na globalno povećanje emisija gasova staklene bašte.
Uprkos krizi, uspeli smo da održimo privredu na putanji rasta i da smanjimo emisije gasova staklene bašte", rekla je ove nedelje predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Sada je bitno ubrzati rad na obnovljivim izvorima, dodala je.
Nemačka se snažno oslanjala na uvoz gasa iz Rusije, koji je predstavljao 55 ukupnog uvoza, a od ruske invazije na Ukrajinu u funkciju je stavila tri plutajuća LNG terminala, dok se novi pripremaju, uključujući jedan kopneni.
Vlada navodi kako je potrebno devet LNG terminala za zamenu ruskog gasa do 2030. godine. Javnost to uglavnom podržava, ali planovi za terminal kod baltičkog ostrva Rigen nailaze na opiranje i zabrinutost zbog uticaja na okolinu i turizam.
"Industrija fosilnih goriva cinično je kapitalizovala invaziju na Ukrajinu. Vlade moraju da budu predvodnice u borbi protiv klimatskih promena, a ne u službi industrije gasa", rekla je predstavnica Greenpeaceove klimatske i energetske kampanje u EU Silvia Pastorelli.
- U pisanju pomogao John Ainger/Bloomberg News.
.webp){kind=icon}
