Dva dana nakon izbijanja rata u Iranu, koji je usledio posle zajedničkih napada SAD i Izraela, Iranska revolucionarna garda je zvanično potvrdila da je Ormuski moreuz, ključna pomorska ruta kroz koju se obično prevozi oko petine svetskih zaliha nafte i gasa, zatvoren za "neprijateljske države".
Iran je dva dana kasnije i zvanično proglasio zatvaranje moreuza i zapretio da će napasti svaki brod koji pokuša da prođe tuda.
Zatvaranje moreuza očekivano je izazvalo skok cene sirove nafte iznad 100 dolara po barelu. Cena sirove nafte tipa brent je krajem aprila tokom trgovanja dostigla maksimum od 126 dolara, da bi sada izbrisala sve dobitke ostvarene tokom rata, pošto se promet kroz Ormuski moreuz ubrzao nakon napretka u pregovorima o mirovnom sporazumu između SAD i Irana.
Opširnije
Vlada Srbije nastavila sa postepenim vraćanjem akciza na gorivo
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na naftne derivate za oko 12,5 odsto, čime je nastavljen proces postepenog ukidanja ove olakšice.
22.06.2026
Nafta pada, akcije rastu nakon razgovora SAD i Irana
Nafta je pala, dok su akcije uglavnom bile više, jer su investitori procenjivali prve znake napretka u diplomatskim razgovorima između SAD i Irana.
22.06.2026
Kako rešiti svetsku energetsku krizu? Diverzifikacijom
Prvo pravilo finansijskog upravljanja isto je kao izreka koju učimo decu: "Ne stavljajte sva jaja u istu korpu." Diverzifikovan portfolio je osnova investiranja, a svet sada trpi posledice ignorisanja tog pravila.
22.06.2026
Dogovor Kine i SAD spasao svet od najveće naftne krize
Očekivanje da će SAD i Iran u petak i fizički potpisati sporazum o otvaranju Ormuskog moreuza i početku pregovora da u roku od 60 postignu konačni mirovni sporazum, ne samo da je oborio svetske cene nafte, već je geostratezima dao nadu da će svet ipak izbeći najveću ikad naftnu krizu koja bi, prema pojedinim procenama, dovela do raspada globalnog ekonomskog sistema.
18.06.2026
Globalni referentni tip nafte pao je četvrti dan zaredom, spustivši se ispod 72,48 dolara po barelu, što je bila njena predratna cena na zatvaranju trgovanja. Američkom naftom WTI trgovalo se po ceni od blizu 69 dolara po barelu.
Cene sirove nafte padaju nakon što su Vašington i Teheran u sredu potpisali memorandum o saglasnosti - svojevrsni privremeni mirovni sporazum koji bi trebalo da otvori put ka dugoročnom dogovoru. Tim sporazumom ponovo je otvoren Ormuski moreuz bez primene iranskih naknada, i to na najmanje 60 dana. Istovremeno, SAD su na 60 dana dale dozvolu Iranu da prodaje naftu na međunarodnim tržištima, što je dodatno pojačalo očekivanja da ća globalna ponuda brže rasti.
Znaci napretka u mirovnim pregovorima između SAD i Irana, koje su Pakistan i Katar ocenili kao ohrabrujuće, ublažili su zabrinutost oko snabdevanja naftom. Samo Iran je, prema izveštajima Bloomberga, u protekloj nedelji kroz moreuz izvezao više od 30 miliona barela nafte.
Ipak, analitičari smatraju da cene nafte verovatno neće pasti na nivoe iz perioda pre krize sve dok se globalne strateške rezerve sirove nafte i benzina ponovo ne obnove, što se, prema procenama, neće desiti pre kraja 2026. godine.
Povratak na staro stanje
Zatvaranje Ormuskog moreuza primoralo je države Persijskog zaliva da privremeno obustave rad oko 10.000 naftnih bušotina, što odgovara približno udelu od 15 odsto svetske proizvodnje. Međutim, prema izveštaju Bloomberga, i Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija održali su dovoljno visok pritisak u svojim naftnim poljima da bi mogli da vrate proizvodnju na nivoe iz perioda pre rata u roku od dve nedelje.
Postepeno ponovno otvaranje Ormuza, iako još uvek sporo, zapravo već nekoliko nedelja napreduje. Pre potpisivanja memoranduma o razumevanju, kroz moreuz je svakog dana prolazilo između četvrtine i trećine predratnog obima tankerskog saobraćaja, navodi Bloomberg.
Vremenski okvir potpunog povratka na normalno funkcionisanje naftne proizvodnje i dalje nije precizno definisan. Prošle nedelje, predsednik francuske energetske kompanije TotalEnergies Patrick Pouyanné izjavio je pred francuskim parlamentom da bi se tržište nafte moglo normalizovati u narednih šest meseci, pod uslovom da moreuz ostane otvoren.
Dodatni izazov predstavlja i šteta na naftnoj infrastrukturi u Persijskom zalivu, nastala usled iranskih raketnih i napada dronovima. Prema procenama konsultantske kuće Rystad Energy, šteta na ključnim postrojenjima, od rafinerija do cevovoda, iznosi oko 42 milijarde dolara.
Francuski ministar finansija Rolando Lecure krajem marta je naveo da je između 30 i 40 odsto rafinerijskih kapaciteta u Persijskom zalivu oštećeno ili uništeno usled iranskih napada, što je na globalnim naftnim tržištima izazvalo manjak od oko 11 miliona barela dnevno.
"Veći deo premije za rizik, koja je bila vezana za scenario potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza, nestao je nakon vesti o potpisivanju memoranduma. Međutim, to je pre svega finansijski efekat dogovora. Tržište još uvek nije u potpunosti ‘normalizovano’, posebno kada se posmatraju stvarne količine koje su izgubljene u prethodnim nedeljama", objašnjava analitičar Tilen Šarlah.
Cene nafte su pale brže nego što su mnogi očekivali, što ukazuje na raspoložive proizvodne kapacitete, otporne lance snabdevanja i slabiju tražnju.
"Na naftnom tržištu očekujem relativno brzo smanjenje geopolitičke premije, ali sporiju fizičku normalizaciju. Cene mogu da se stabilizuju pre nego što se normalizuju logistika, premije osiguranja, transport i stvarni tokovi kroz Ormuski moreuz. Ako ne bude većih incidenata, energetska tržišta mogu prilično brzo da ukalkulišu niži nivo rizika", ocenjuje ekonomista Rok Spruk.
On upozorava da potpuna normalizacija nije pitanje jedne političke poruke. "Ona će zavisiti od razminiranja, bezbednosnih garancija, obnove poverenja brodara i osiguravača, kao i pre svega od toga da li će Iran poštovati dogovor i nakon prvog medijskog ciklusa", kaže on i dodaje da se finansijsko tržište normalizuje kroz očekivanja, dok se fizičko tržište normalizuje u nedeljama i mesecima.
Bloomberg
Potpuna normalizacija tržišta, koja prema Šarlahu podrazumeva stabilizaciju cena u zoni od 65 do 75 dolara po barelu, desiće se tek kada budu ispunjena dva uslova: da pregovori u naredna dva meseca ne propadnu i da se fizički protok nafte kroz moreuz vrati na predratne nivoe. Do tada će na tržištu ostati manja "bezbednosna premija", jer trgovci i dalje ostaju oprezni zbog mogućih političkih preokreta.
Još treba razjasniti mnogo stvari, a ključni rizici i dalje postoje. Ali ovo je za sada važan korak ka smirivanju konflikta i povećanju izvoza nafte kroz Ormuski moreuz", navode analitičari banke Morgan Stanley u svom izveštaju. Oni očekuju da će se do septembra obnoviti oko 50 odsto proizvodnje, a do decembra oko 80 odsto, što je nešto brže od ranijih procena.
Situacija na naftnom tržištu dodatno se promenila i zbog delimičnog slabljenja naftnog kartela OPEC. Ujedinjeni Arapski Emirati, kao veliki proizvođač, udaljili su se od zajedničkog nastupa, što bi, prema stručnjacima, nekim zemljama van OPEC-a moglo da omogući povećanje proizvodnje.
Za povratak u "normalno stanje" biće potrebno i razminiranje moreuza, kao i vraćanje velikog broja praznih tankera u operativni ciklus. Naftna industrija ocenjuje da je reč o složenom i višeslojnom procesu koji će trajati mesecima pre nego što tržište može da govori o pravoj normalizaciji.
"Najverovatniji scenario je postepeno otvaranje moreuza uz neki oblik mehanizma upravljanja saobraćajem koji uključuje Iran i Oman", rekao je Adam Sharpe iz Lloyd's List Intelligence za CNBC. Međutim, ostaju otvorena ključna pitanja: da li će brodovi morati da traže prethodna odobrenja, da li će Iran naplaćivati takse za prolaz, da li će biti dozvoljena strana vojna pratnja i kako će se rešavati pitanje mina.
"Tržište trenutno prelazi iz ‘panične premije’ u ‘premiju izvršenja’, što znači da ratna premija neće nestati preko noći. Iako je psihološko olakšanje nakon dogovora odmah spustilo cenu brenta sa nedavnih vrhova ka gornjem delu opsega od 70 dolara po barelu, potpuno ukidanje premije zavisi od kompleksne logistike i pravnih procedura u narednim mesecima", naveo je Mahdi Saadi, portfolio menadžer u Triglav Investments.
Portfolio menadžer u Triglav Investments Mahdi Saadi upozorava da će se preostali tragovi ratne premije verovatno smanjiti tek kada bude postignut trajni, pravno obavezujući dogovor i kada zalivske zemlje smanje svoju zavisnost od Ormuski moreuza.
Punjenje ispražnjenih zaliha
Sa smirivanjem naftne krize, države širom sveta požuriće da ponovo napune svoje strateške rezerve nafte koje su tokom rata bile iscrpljene. Američke strateške rezerve nafte trenutno su na najnižem nivou u poslednje četiri decenije, dok su i komercijalne zalihe znatno smanjene.
Na početku konflikta sve 32 članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) dogovorile su se o rekordnom oslobađanju 400 miliona barela iz strateških rezervi (SPR), pri čemu su SAD obezbedile najveći deo.
Indija je najviše iscrpela zalihe, kao treći najveći uvoznik nafte. Ova zemlja bi prema procenama IEA do 2030. mogla postati najveći izvor rasta globalne potražnje za naftom. Njene rezerve pokrivaju svega osam dana uvoza, zbog čega se Nju Delhi priprema za izgradnju dodatnih skladišnih kapaciteta. Slične planove razmatraju i druge zemlje.
Ukupno, ovi planovi za nova skladišta mogli bi zahtevati oko 500 miliona barela sirove nafte i rafinisanih proizvoda, navodi Reuters. Kada se tome doda i obnavljanje strateških rezervi širom sveta, to bi moglo generisati oko milijardu barela dodatne tražnje. Čak i ako se taj proces rasporedi na više godina, on bi mogao da pruži osnovu za više cene nafte.
Prognoze cene nafte
Investicione banke i finansijske kuće ne slažu se oko ciljne cene barela sirove nafte brent do kraja godine.
City je odmah nakon vesti o potpisivanju memoranduma smanjio svoju prosečnu prognozu na 75 dolara za barel u trećem i 70 dolara u četvrtom kvartalu 2026. godine. Kao razlog navode očekivanje da će se trgovinski tokovi kroz Ormuski moreuz ponovo normalizovati. Banka je takođe snizila prognozu za 2027. na 65 dolara, sa prethodnih 80.
City objašnjava da njihov osnovni scenario sa verovatnoćom od 60 odsto, pretpostavlja da će pregovori do sredine ili kraja jula omogućiti da se trajno i u najvećoj meri normalizuju tokovi nafte kroz Ormuski moreuz. Po njihovoj oceni, tržište trenutno vrednuje samo memorandum, a ne i konačni dogovor koji bi srednjoročno stabilizovao tokove. U tom slučaju, cene bi bile oko 10 do 15 dolara po barelu niže nego danas.
Goldman Sachs je snizio svoju prognozu za četvrti kvartal na 80 dolara (sa 90), kao i procenu proseka za 2027. na 75 dolara (sa 80).
Morgan Stanley je takođe korigovao svoju prognozu naniže - za poslednji kvartal na 80 dolara po barelu, dok je raniju procenu za treći kvartal spustio sa 100 na 90 dolara.
Barclays je, s druge strane, zadržao svoju prognozu od 100 dolara za 2026. godinu. Banka navodi da bi blokade Ormuskog moreuza mogle uskoro biti okončane, ali da posledice koje su pretrpela tržišta nafte, još nisu u potpunosti vidljivi i da bi mogli biti dugoročniji nego što tržište trenutno očekuje.
Depositphotos
Šef globalnog trgovanja naftom i derivatima u Goldman Sachs, Jerome Dortmans, ističe da SAD i Iran još uvek nisu postigli konačan dogovor i da predstoji usaglašavanje brojnih tehničkih detalja za dugoročnije rešenje. Istovremeno ocenjuje da je naftno tržište verovatno ušlo u novu paradigmu. Tržište bi moglo da doživi nagli pad, kaže on, iako bi pojedine vesti u medijima mogle izazvati kratkotrajne skokove cena.
"Većina cenovnih oscilacija je verovatno već ukalkulisana u cene. Ovo još uvek nije kraj priče, ali se čini da ulazimo u mirnije okruženje koje će omogućiti tržištu nafte da pronađe zdraviju ravnotežu cena", navodi Dortmans. Njegove kolege iz Goldman Sachsa očekuju da će se cena brenta u poslednjem kvartalu kretati oko 80 dolara po barelu, što je za 10 dolara manje od prethodne procene.
"Povratak u pravo ‘predratno stanje’, u kome bi se naftom trgovalo isključivo na osnovu ponude i potražnje, bez geopolitičkih tenzija, zahteva vreme. Analitičari upozoravaju da bi moglo proći nekoliko meseci pre nego što se fizički tokovi nafte i tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz potpuno normalizuju“, navodi Saadi.
Menadžer portfelja dodaje da bi, ako mirovni okvir potraje tokom jula i šezdesetodnevnog perioda, veliki priliv ponude koji se vraća na tržište zajedno sa slabijom procenom potražnje mogao stvoriti gotovo idealne uslove za kupce.
"Ako OPEC+ ne reaguje značajnim i neočekivanim rezovima proizvodnje kako bi branio donju granicu cena, brent je na putu postepenog pada ka 70 dolarima po barelu ili čak ka delu raspona od 60 dolara do kraja godine.“
Višak na tržištu
IEA očekuje da će globalna ponuda nafte sledeće godine porasti, istovremeno sa oporavkom proizvodnje na Bliskom istoku. To bi moglo dovesti do viška ponude od više od četiri miliona barela dnevno.
"Dugotrajno visoke cene već su odigrale svoju ulogu i usporile globalnu potrošnju, jer su prevoznici i industrija smanjili troškove. Uz to, uporna inflacija i restriktivna politika centralnih banaka (visoke kamatne stope) dodatno hlade ekonomski rast, što znači da će veća ponuda nafte na jesen naići na znatno slabije tržište", objašnjava analitičar Šarlah.
On dodatno upozorava na "dvostruki talas ponude", jer su proizvođači van Persijskog zaliva značajno povećali proizvodnju, dok su se otvaranjem Ormuskog moreuza na tržištu pojavile i dodatne količine iz zalivskog regiona. "To bi tržište moglo gurnuti u višak ponude, što bi moglo dodatno da spusti cene nafte do kraja godine."
JPMorgan je pred početak rata u Iranu, na primer, prognozirao višak nafte na globalnom tržištu do kraja godine. Takvi uslovi bi, prema njihovoj proceni, mogli da pomognu stabilizaciji cene brenta oko nivoa od približno 60 dolara po barelu.
OPEC+ se početkom juna dogovorio o još jednom povećanju kvota za proizvodnju nafte za juli. Odluka je doneta u vreme zatvaranja Ormuskog moreuza, zbog čega je na tržištu ocenjena kao simbolična. Kartel je time nastavio postepeno obnavljanje proizvodnje, koje je bilo obustavljeno 2023. godine. Sa julskim povećanjem kvota, OPEC+ bi tako vratio skoro 90 odsto prethodno smanjenih količina proizvodnje.
Važan faktor je i to kako će postupiti Ujedinjeni Arapski Emirati, koji od maja više nisu deo grupe. Mnogi analitičari očekuju da će značajno povećati svoje proizvodne kapacitete. Za tržište će biti relevantna i potencijalna nafta iz Irana, koja bi nakon ukidanja sankcija moglao da dodatno poveća globalnu ponudu.
Skok proizvodnje dolazi u trenutku kada je svetsko tržište već preplavljeno ponudom: novi naftni projekti, uglavnom u Brazilu, SAD i Gvajani, prema analizi kompanije Wood Mackenzie, trebalo bi da u 2027. godini dodaju 2,8 miliona barela dnevno i podignu ukupnu globalnu proizvodnju na nivo između 108 i 109 miliona barela dnevno, navodi Financial Times.
Financial Times ocenjuje da će tržište nafte naredne godine biti preplavljeno viškom od tri do četiri miliona barela dnevno.
Važan je i kolaps tražnje. "U drugoj polovini godine pad cena nafte do kraja poslednjeg kvartala je vrlo verovatan, jer su fundamentalni faktori izrazito ‘medveđi’", kaže Saadi. IEA je, naime, znatno snizila prognozu globalne potražnje za naftom za 2026. godinu - za 700 hiljada barela dnevno, na neto pad od 1,1 milion barela dnevno tokom cele godine. IEA upozorava da su meseci visokih cena goriva i poremećaja u snabdevanju snažno gušili potražnju širom sveta.
"Tržište će u julu i trećem kvartalu morati sve više da apsorbuje talas obnavljanja ponude. To uključuje ponovno pokretanje proizvodnje nafte u Iranu, neočekivano povećanje proizvodnje regionalnih proizvođača poput Kuvajta, kao i snažnu proizvodnju zemalja izvan grupe OPEC+", upozorava Saadi iz Triglav Investments.
Depositphotos
Uticaj na potrošače
Mogućnost povećanja ponude sirove nafte gurnula je cenu brenta na ispod 80 dolara po barelu. Pale su i cene goriva, ali sporije. Cena nafte jeste najvažniji faktor u formiranju cena goriva, ali nije jedini.
Snabdevanje sirovom naftom i benzinom se u poslednje vreme poboljšalo, ali zalihe u zapadnim zemljama i dalje ostaju niske. Terminske cene benzina su i dalje skoro 90 centi iznad nivoa pre početka rata, što ukazuje da trgovci i dobavljači očekuju i dalje ograničenu ponudu, navodi Bloomberg.
Cene benzina u pravilu brzo rastu, ali sporo padaju - obrazac poznat kao "rakete i perje" ili asimetrično prenošenje cena. Razlog je i to što mnoge benzinske pumpe zaključavaju cene kroz ugovore o nabavci, pa ih ne snižavaju odmah. Stručnjaci zato procenjuju da se cene benzina verovatno neće vratiti na predratne nivoe pre kraja 2026. ili početka 2027. godine.
Šta ulazi u cenu goriva
U cenu goriva u Srbiji ulaze akcize, naknade za obavezne rezerve nafte, za energetsku efikasnost, za markiranje goriva i naknada za monitoring kvaliteta koje su male i mere se u parama po litru, kao i PDV od 20 odsto.
Vlada Srbije je nakon početka rata SAD i Izraela protiv Irana 28. februara, koji je izazvao potrese na tržištu energenata, sukcesivno menjala i spuštala akcize na gorivo kroz izmene Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte. Pre izbijanja rata na Bliskom istoku, udeo dažbina u maloprodajnoj ceni benzina iznosio je 57 odsto, a dizela 55 odsto.
Kako bi ublažila rast cena goriva, vlada je prvobitno odlučila da smanji akcize za 20 odsto u martu, a zatim za 25 odsto u aprilu u odnosu na puni iznos, da bi polovinom maja odlučila da akcize budu niže za 20 odsto umesto dotadašnjih 25 odsto.
Kako su se cene sirove nafte na svetskim berzama delimično primirile, a u skladu sa preporukama sa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Vlada Srbije je nastavila proces postepenog ukidanja ovih olakšica. Polovinom juna, vlada je iznose akciza na naftne derivate povećala za oko 12,5 odsto tako da su sada za oko 10 odsto niže od punog iznosa.
Pre izbijanja rata, pun iznos akciza je od polovine februara, nakon usklađivanja sa inflacijom, iznosio 72 dinara na benzin, 74,04 na dizel i 76,55 dinara na olovni benzin.
.webp){kind=icon}
