Tri scenarija za uticaj rata na automobilsku industriju

Svetska prodaja lakih vozila tokom 2026. godine biće manja za 800.000 do 900.000 jedinica, a u 2027. godini za 500.000 jedinica, navodi se u preliminarnim prognozama kompanije Standard & Poor's Global. Prema ovom izveštaju, samo u zemljama Zaliva pad će iznositi oko 200.000 jedinica.

U prognozi se navodi da bi svetsko tržište moglo da doživi dublje poremećaje u lancu snabdevanja ako Ormuski moreuz ostane zatvoren do kraja aprila.

"Naše osnovne pretpostavke za mart 2026. bile su optimistične, uz očekivanje da će se saobraćaj tankera obnoviti posle nekoliko nedelja i normalizovati do kraja marta ili početka aprila. To se nije ostvarilo", navodi se u izveštaju.

Osnovne pretpostavke za aprilsku prognozu za 2026. sada polaze od toga da će moreuz ostati suštinski zatvoren tokom aprila. Ponovno otvaranje očekuje se postepeno, a normalan transport u regionu verovatno se neće vratiti pre druge polovine 2026. godine. Situacija ostaje veoma promenljiva, navodi se u prognozi kompanije S&P Global.

Bloomberg

Tri scenarija za efekte konflikta

S&P Global je razradio tri scenarija za efekte krize, pri čemu ključni faktor ostaje trajanje konflikta.

Prema kratkoročnom scenariju - ako rat traje kratko (do tri meseca), ekonomske posledice biće najmanje i situacija bi mogla da počne da se stabilizuje do kraja 2026. godine.

U tom slučaju, uticaj na svetsku proizvodnju vozila bio bi ograničen. Najveći rizik predstavlja prekid u lancu snabdevanja komponentama iz Azije, posebno za evropsku proizvodnju.

Prema srednjoročnom scenariju - ako konflikt traje od četiri meseca do jedne godine, oporavak tokom 2026. postaje manje verovatan, a ekonomske posledice rata mogu se proširiti.

"Ako rat potraje do jedne godine, očekuje se da će pritisak na regionalni BDP trajati i posle 2026. godine. Troškovi transporta i osiguranja postali bi trajni, a korišćenje Ormuskog moreuza ostalo bi visokorizično zbog uticaja na svetske transportne rute", navodi se u analizi S&P Globala.

Na svetskom nivou, ovakvo srednjoročno trajanje krize može povećati rizik da banke ne samo pauziraju ili odlože smanjenje kamatnih stopa, već i da ih povećaju, u zavisnosti od tržišnih uslova, čime bi se dodatno pojačao ekonomski uticaj rata.

Uticaj na proizvodnju širom sveta dolazio bi iz poremećaja u snabdevanju i transportu. Inflacija troškova proizvodnje postala bi dublje ukorenjena. Pritisak na troškove smanjio bi profitabilnost vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem niže klase, što bi primoralo proizvođače da ograničeno snabdevanje usmere ka vozilima sa većim maržama.

 

Prema dugoročnom scenariju - ako rat uđe u drugu godinu, S&P Global predviđa "novu normalnost".

Ukoliko rat traje duže od jedne godine, ekonomski uticaj nastaviće da opterećuje tržišnu aktivnost, sirovine i cene vozila. Povećani troškovi dostigli bi novi nivo, a nagle promene postale bi ređe.

"Tražnja bi se širom sveta menjala ne samo po obimu, već i po tipu pogonskog sistema (na primer, benzinski u odnosu na električne) i veličini segmenta. Dugotrajno visoke cene goriva mogle bi da podstaknu tražnju za električnim vozilima, jer bi ih potrošači posmatrali kao povoljnija u ukupnim troškovima vlasništva", navodi se u analizi S&P Globala.